Tokom moje poslednje posete Pančevu i Apolu, radila sam intervju sa Raduletom i Lekijem iz Ateist repa.
Ovaj intervju ste bili u mogućnosti da čitate i na portalu Svet gitara, ali ga objavljujem i ovde zato što ću svaki svoj intervju objaviti na blogu, ma gde on prethodno bio objavljen. Takođe, ovo je proširena verzija intervjua, u kom je zapisano sve što je u intervjuu izgovoreno. Neke stvari nisam objavila u okviru intervjua na portalu jer se previše udaljavaju od teme pitanja, ali pošto je ovo moj blog, na kojem mogu da objavim bilo šta, odabrala sam da i ta skretanja sa teme budu objavljena jer su u pitanju veoma kvalitetne misli.

Preljepo mjesto. #DomomladinePančevo

A photo posted by Sugar Pill (@_semjonova_) on Dec 12, 2015 at 7:02am PST

Ubrzo nakon dolaska u Apolo, pridružili su nam se Radule i Leki iz Ateist repa (prvo smo zvale Popa, ali je on otišao da jede). Sa njima smo imale sjajne razgovore. Tijana i Dragana su ih intervjuisale za Draft, a ja za Svet gitara. Intervju je prošao sjajno (proširenu verziju ćete moći da pročitate na blogu), a nakon njega smo još sedeli sa bendom i slušali kako je bilo svirati devedesetih, da li je rok muzičarima i dalje bajno sa devojkama i gomilu anegdota.

Novembar nije bio preterano interesantan mesec. Govorim to jer pišem ovo krajem decembra i jedva se sećam bilo čega što bih mogla da uvrstim u favorite. Definitivno su ovomesečne omiljenosti daleko bezazlenije nego većina dosadašnjih, ali su mi i dalje drage.

Dakle, počinjem.

Veći deo novembra mi je protekao u vrtenju Vizeljeve tada nove pesme Nosorog. Totalno je zarazna. A duboki bek vokal... Savršenstvo.
Iz nekog razloga blogger ne može da nađe ovaj video na jutjubu, pa kliknite ovde kako biste čuli pesmu.


Jedanaesti mesec ove godine je protekao u znaku letnjih temperatura, mom zanemarivanju istih i pijenju čaja. Ledeno doba one love. Ova stavka me navodi na pomisao da bih uskoro mogla da posetim kuću čaja i kupim još koju mešavinu.

Oktobar je za mene bio jedan vrlo loš i stresan mesec, ali se to po ovom postu definitivno ne bi reklo. Biće ovo poduži tekst... Toliko dug da me ne bi čudilo da se neko zapita kako li je tek kad je mesec dobar, ako se ovoliko dobrih stvari desilo za vreme jednog lošeg. Elem, da ne laprdam dalje, preći ću na omiljenosti.

Početak meseca je bio sjajan. Dovoljno da vam kažem da sam bila na svirci Briganda, pa da vam sve bude jasno. Upravo zbog toga i nisam pisala rezime ove svirke. Ne bi valjalo da se blog pretvori u Brigand promo sajt. Šalim se, naravno, ali definitivno nisam imala toliko toga novog da dodam, da bih pisala poseban post. Zato ću ovde reći ponešto o samoj svirci.

Dakle, putovala sam do Novog Sada zbog pomenutog događaja. Otkrili smo da je Crna kuća 13 zaista crna kuća broj 13 i bili smo jako srećni zbog toga. Mazili smo retrivera dok smo čekali da sve počne. Bila je to jedna totalno opuštena atmosfera.

Knjige su ljubav, a samim tim sajam knjiga nije ništa drugo nego sajam ljubavi.

Ovogodišnji sajam sam vrlo lepo provela, s obzirom na to da sam ga uzduž i popreko obišla sa svojim drugom Sanelom, koji je specijalno zbog ovog događaja doputovao iz Brčkog.

Pogodilo se da smo na sajmu onaj dan kad Zorannah nije, tako da je sve bilo savršeno. Ove godine sam potrošila nešto više novca. Naravno, opet su tu bili štandovi sa sjajnim knjigama za 100 i 200 dinara, ali me ta dela ovog puta ili nisu zanimala, ili su bila u pitanju ona koja već posedujem.

Neću vam mnogo govoriti o samom sajmu jer znate i sami kako sve to izgleda. Volela bih da vam pokažem šta sam ove godine kupila, da vam kažem koliko  sam šta platila i iz kog razloga sam nešto kupila.

Cenim da bih mogla da počnem.

Srećasrećaradost. #books #comicbook #manga #WreckThisJournal

A photo posted by Sugar Pill (@_semjonova_) on Oct 30, 2015 at 12:50pm PDT

Nekreativan naslov, znam.

Već sam spominjala kako je divno što KRB opet postaje posećen i što nove generacije imaju priliku da slušaju kvalitetnu muziku barem tih nekoliko vikenda.

Dom omladine je bio krcat i bilo je tu mnogo poznatih lica koja sam sretala mahom kad sam i sama počela da izlazim i koja nisam videla neko vreme. Nažalost, svi ovi ljudi su bili tu iz jednog totalno drugog razloga, koji nije imao veže sa samom svirkom.


No, da krenem hronološki.

Drug iz Smedereva mi je naredio da dođem na početak i slušam njegove sugrađane, Upitaj prah. Njima (a i ostalima, moram priznati) se usput izvinjavam što nisam bila dovoljno mentalno prisutna za vreme njihove svirke. Smatram da mi se ne može zameriti. S obzirom na okolnosti, bilo je to loše veče za svirku.
Bend je imao dobru svirku. Nisu nešto revolucionarno ili novo što se tiče zvuka, ali sviđaju mi se. Drago mi je da sam došla da ih slušam. Naveli su me da na jutjubu kucam njihovo ime i preslušam ono što ima. To je ono što je bitno. Da mi je raspoloženje bilo bolje, definitivno bih se super provela uz svirku ovog benda, kao i generalno celo veče.

Većinu ljubitelja književnosti oktobar asocira na beogradski sajam knjiga.
Ukoliko ove godine ne hrlite da kupujete Igru prestola ili možda novu knjigu „spisateljice” pod nadimkom Zorannah, mogla bih se usuditi da kažem da imam nekoliko saveta za vas.

Izbegavajte štandove velikih izdavačkih kuća kao što su Laguna, Vulkan ili Delfi.

Nije mi namera da ovim izdavačkim kućama umanjim prodaju (a i nije da bih to uspela i da želim). Poenta je u tome da su sajamski popusti ovih izdavača minimalni, a cene knjiga same po sebi visoke. Veći popust imate kada van sajma odete u knjižaru sa svojom članskom kartom. Sajamski popusti budu najviše 10%, dok u Laguni, na primer, vaš članski popust može dostići 20% (a ukoliko uzimate tri knjige odjednom dodaje se količinski popust od 10%, tako da ukupan može dostići 30%). Plus, na sajmu možete koristiti ili sajamski, ili članski popust. Nikako oba.

Prošle godine post o septembarskim favoritima nije imao mnogo stavki. Ove ima još manje. Verujete li da nisam išla ni na jednu svirku? Malo toga je ovog meseca zaista vredno pominjanja. Zato će ovo biti mini favoriti (kako pro rimujem!).

I ove godine sam rođendan provela zaista lepo, sa najbližim prijateljima, a ovog puta i konačno kod kuće, u prijatnoj atmosferi. Bilo je stvarno super provesti vreme sa svim dragim ljudima na okupu. Naravno, moji ljudi me poznaju u dušu, te sam dobila i super poklone!
Moji prijatelji uvek imaju najkreativnije čestitke, koje sam složila u kutiju sa najdražim uspomenama.

Početkom godine sam imala plan da zapisujem svoje želje i čuvam ih, pa da na kraju godine vidim šta se ispunilo, a šta ne. U međuvremenu sam, bez nekog konkretnog razloga, prestala to da radim, a kasnije shvatila da to možda i nije toliko dobra ideja, s obzirom na to da bih verovatno bila tužna zbog onog što se nije ispunilo, umesto da budem srećna zbog onoga što jeste. Zato mi je sada na pamet pala slična, a opet malo drugačija ideja. U toku sledeća tri meseca (dakle, do Nove godine) ću svaki dan zapisati šta me je taj dan učinilo srećnom i na kraju godine ću iščitati sve to i podeliti sa vama.

Konačno uspeh da sednem za kompjuter i otkrijem vam ono malo favorita koji su obeležili avgust.

Na samom početku meseca zaputila sam se u Sremsku Mirtovicu na Sirmium Rocks Fest, na kom sam imala čast da radim intervju sa Brankom Golubovićem Golubom, vokalom Goblina.

Jedanaesti DRAFT zin je konačno ugledao svetlost dana! To implicira da konačno imate priliku da čitate kompletan intervju sa Bojanom Slačalom, basistom i vokalom benda Artan Lili.

Naime, ovaj intervju je rađen u maju (za Draft zin, 013info portal i ovaj blog), kada su Artani isprašili sjajnu svirku i zajedno sa nama obeležili deseti rođendan DRAFT-a.

• Kaži mi nešto o svojim muzičkim počecima.

Priča je počela davno, nekim spletom okolnosti. Kažu da je neiskustvo nešto što ti ne treba nikad u životu. Sve se to vremenom akumulira i onda eksplodira u jednom trenutku, kao meni i svima koji su tu pored mene, a zajedno se zovemo Artan Lili. Odlično je što je ispalo tako. Desilo se u pravom trenutku.

•  Kako se okupila Artan Lili ekipa? Svi ste iskusni muzičari...

Slučajno. Bez ikakve namere, bez nekog plana. Sviraš sa raznima, a ono pravo se na kraju desi ili ne desi. Da bi se tako nešto ostvarilo potrebno je 100% talenta, 100% rada i 100% sreće. Sreća je jednako bitna kao talenat i rad.

 U sredu, 23. avgusta otvoren je prvi FreeDom Art festival u organizaciji Doma omladine Pančevo, a sa ciljem promovisanja ljudskih prava, slobode izražavanja, izbora, kao i slobode javne i vizuelne forme. Raznolikim spiskom aktivnosti, ovaj festival prevazilazi žanrovska ograničenja.
FreeDom Art fest će tokom svog trajanja obuhvatiti najrazličitije aktivnosti kao što su oslikavanje i kasniji obilazak oslikanih murala u Pančevu, dani sporta i rekreacije, nastupi stend ap komičara, bazar, koncerti i žurke, kao i živa biblioteka.
Kompletan pregled dešavanja možete pogledati ovde.

• Koliko se Goblini danas razlikuju od onih koji su prašili devedesetih?

• Šta vam je promenilo mišljenje i učinilo da se oproštajni koncerti pretvore u neku vrstu povratničkih, s obzirom na to da ste nakon njih odlučili da nastavite sa radom?

•  Koliko su ljudi zaista svesni da pank nije samo žestoka muzika i razarački bunt Sex Pistolsa?

• U jednom intervjuu je spomenuto kako ste čak vadili novac iz wc-a da bi bend imao barem za pivo. Koliko je žrtvovanja zaista potrebno da bi bend uspeo?

• Da li je današnjim bendovima lakše ili teže da se probiju nego što je bilo vama?

•  Kako bend funkcioniše s obzirom na to da članovi ne žive samo u različitim gradovima, već na različitim kontinentima?

• Od Hladnog Piva smo čuli da si gostujući deo u njihovoj pesmi Mojoj majici snimao u ormaru. Kako je došlo do toga?

• Kakve su vaše reakcije na to što veliki deo publike na vašim koncertima čine osobe koje su mlađe od vaših pesama? 

• Evidentno je da nas ima gomila kada je potrebno horski pevati stihove Goblina. Koliko nas zaista ima kada je potrebno otići korak dalje od anarhije skrivene iza tastatura i uzvikivanja pogrdnih reči na račun političara u pauzama na koncertima? Koliko nas bi se usudilo da se nekom suprotstavi jedan na jedan? 

• Da li je moguće da će u jednom momentu doći vreme u kom Goblini neće imati o čemu da pevaju? 

Preskočiću uvod i pustiti vas da pročitate do sada verovatno najdosadniji post o favoritima. Da, u toj meri se ništa nije dešavalo.

Skoro pa jedina svirka u julu (ili barem jedina dovoljno vredna pominjanja) bila je svirka Briganda i Nauseahtake-a. Ono što me je prijatno iznenadio je i činjenica da su Nauseahtake šerovali na svoju stranicu moj post o toj svirci, sa prevodom dela koji se odnosi na njih.

  Zaista sam mislila da o ovoj svirci ne pišem, s obzirom na to da sam opet slušala bend o kom sam pisala već nekoliko puta. Ali je bilo toliko dobro, da je greh ne pisati.

  Krenula sam ka Skadarliji iako, verovali ili ne, nisam tačno znala kako da dođem do nje. A, naravno, išla sam sama. Samo jednom sam bila tamo i to sam se slučajno stvorila tamo dok sam šetala i totalno nisam obraćala pažnju kuda sam išla. Moje nagađanje se ispostavilo kao tačno, a imala sam i Nikolu, moj gps, za svaki slučaj (nisam gps-u dala ime, drug mi je gps u kriznim situacijama).
Prošla sam svaku tamburu, svakog pijanog dizelaša i nepristojno kratku haljinu pre nego što sam konačno ugledala Sioux.

  Malo sam okasnila. Velar je otkazao tako da su Holanđani već počeli da sviraju. Jako mi je krivo što nisam ispratila ceo nastup Nauseahtake-a, jer sam se oduševila! Uživam u slušanju njihovih studijskih snimaka, ali oni ne mogu da se porede sa momentom slušanja uživo. Budimo realni, bend kojem su muzički uzori Tool i Neurosis nikako ne može da bude loš.  Prija mi zvuk dominantnih bas linija, činjenica da ima više naracije nego pevanja i taj neki ambijental momenat koji osećam kod njih. Drugi univerzum u malom pakovanju.

Ovaj post baš i nije ispunjen sopstvenim mislima, ali ipak ću ga uglaviti tu.
Ukoliko voliš da pišeš, ovo je definitivno post namenjen tebi!


Ovog puta sam kurir koji vam prenosi poruku „Draft” zina:

„Varljivo leto je tu, interesantne teme takođe, a i pripreme za novi festival, „FreeDom Art” festival, lagano ali sigurno počinju. Leto, raspust, festivali... Trenutak je, dakle, nikad bolji da uživamo u slobodi, razmislimo o tome šta ona predstavlja i napišemo po koji red za naredni letnji „Draft” zin!

Jedanaesti broj našeg informatora, posvećen temi slobode, ugledaće svetlost dana krajem jula, a, pored tekstova naše, sada proširene redakcije, u njemu će osvanuti i tri vaša najbolja rada. Želimo da u svoje malo carstvo ludosti uključimo i vas. Raspisujemo svoj treći literarni konkurs! :)

Umetniče/ce u stihu ili prozi, napiši i pošalji nam svoj rad na temu slobode do 1500 karaktera, budi objavljen u „Draft” zinu i osvoji neku od tri nagrade!

Pošalji najviše tri rada u inbox FB stranice „DRAFT omladincki informator” ili na mejl draftredakcija@gmail.com u zasebnom Word ili WordPad dokumentu. Imenuj dokument svojim imenom i prezimenom, i pored njega dopiši za Draft literarni konkurs. Ukoliko nam pišeš putem mail-a i u subject-u naglasi „Za Draft-ov literarni konkurs”.

Od podataka uz rad napiši još jednom ime i prezime, dodaj godine, i broj mobilnog telefona ukoliko želiš da ti javimo ishod konkursa sms-om. Podatke nam dopiši u tekstu poruke ili mail-a kojom tj. kojim nam šalješ svoj rad.

Naziv rada osmisli sam/a. Želimo da imaš slobodu i u tome. :)

Naša tročlana „Draft” komisija odabraće tri najbolja rada, a, pored objavljivanja u časopisu, najbolji će dobiti skromnu novčanu nagradu i po dve karte za „FreeDom Art” fest, koji će se u Pančevu održati krajem avgusta.

Sve bitne tehničke elemente smo naveli. Molimo da ih ispoštuješ. Što se tiče umetničkih, čitanjem ćemo oceniti da li je rad iskren, pisan sa emocijom, zanimljiv, originalan i „da li ima dušu”. Oživi delo na kreativan način i odgovori na temu slobode. Piši slobodno!

Konkurs je otvoren do ponoći, 13. jula, a rezultate ćemo objaviti već 14. na FB stranici „Draft omladinski informator”.”

Ukoliko imate fejsbuk, ovde možete pronaći „Draftov” ivent. Ukoliko nemate, bez brige, prenela sam vam sve informacije. Butite kreativni i iskoristite šansu da vaš rad bude nagrađen i objavljen. Šećerna Puilula želi sreću svima koji odluče da učestvuju!  #piši slobodno

Pišem zakasneli post o svirci, pa slučajno shvatim da je već jul i da bi trebalo da napišem post o favoritima.
Nisam sigurna da li se ovog meseca išta desilo, pa počinjem da skrolujem po svojim profilima na društvenim mrežama kako bih se podsetila.

Krećemo muzički. Prva stavka je sjajna, svetski kvalitetna pesma dragih mi sugrađana. „Burning Circle” su još jednom dokazali da su ozbiljno dobar bend.

Dave Grohl, is that you?

NIje golišav, ima kesa-gaće.

Pre nekoliko dana prilazim Trgu Rrepublike sa koleginicom, ugledam gomilu robota i pitam je: „Kakvi su, bre, ono Transformersi tamo?” Ona nije obaveštena ništa više nego ja. Obišle smo mi tako tu robotsku opsadu Beograda, fotkale i nastavile dalje.

Obično pre pisanja ovih postova sastavim listu omiljenosti, kako se ne bi dogodilo da nešto zaboravim da spomenem. Ovaj put pišem iz glave. Ako nešto zaboravim, znači da nije vredno pomena, a samim tim ni omiljeno.

Pa da počnem... od početka.

Ono što me je obradovalo početkom maja su dostignutih (sada već i pređenih) deset hiljada pregleda na blogu. Još jednom želim da se zahvalim na podršci, bez obzira na to da li su stotine ljudi kliktale po blogu, ili je deset ljudi ostavilo po hiljadu svojih klikova ovde. Hvala svakoj osobi koju nije mrzelo da klikne na ovaj blog i vidi o čemu se radi.
A, da, i pređoh sto škrabalica (postova).



Daljim čitanjem ovog posta primetićete da je dosta stavki vezano za iste stvari/osobe. Želim da naglasim da nije u pitanju nikakvo reklamiranje bilo koga ili bilo šta slično. Jednostavno se potrefilo da bude tako.
Nego, da vas ne zamajavam više.

Za „Draft” zin fotkala Milica Duždević