Otvaram novi tab, idem na jutjub i kucam Brkovi - Vrati se vrati da se prisetim atmosfere i prizovem boginju inspiracije.

Da, znam da je svirka bila još u subotu i da je danas četvrtak. Znam da kasnim sa "izveštajem". Razlog kašnjenja je taj što sam čekala fotografije. Za to vreme su se taman delimično slegli utisci i povukle modrice.

Ušli smo već oko devet sati da zauzmemo mesto, iako smo bili svesni da ćemo se načekati. Jesmo čekali do pola jedanaest, ali definitivno smo učinili pravu stvar kada smo odlučili da uđemo ranije. Quarter je odjednom bio pun. Vreme nam je prošlo u smehu jer smo skontali par ljudi koji su totalno isti kao pojedini Rumljani, pa nam je bilo zabavno.  Dve-tri pesme nakon što je Đole prokomentarisao da su mogli puštati narodnjake, fore radi, a ne metal, kreće Još uvek seća me sve na tebe, Sinana Sakića (da se razumemo, nemam pojma pesmu, našla sam na stranici Brkova, hah) i to je bio znak. Brkovi su izašli u svom "Skid Row na seoskoj proslavi" stilu, kako je rekao jedan od reportera portala Balkanrock. Počeli su sa naslovnom pesmom novog albuma. Ljudi bi očekivali da reakcije publike budu slabije, ali, naprotiv, pesma je bila propraćena opštim oduševljenjem svih nas i horskim pevanjem.

Neću vas daviti time šta su sve svirali i kojim redom, jer se ni sama ne sećam, tako da ću da pređem na lični utisak, ukoliko uspem da ga prenesem. Mislim da su prave reči kojima bih opisala utisak, kada je ova svirka u pitanju, opšte oduševljenje! Očekivala sam solidnu svirku, a dobila sam pravi šou.

Moja prva reakcija bilo je opste oduševljenje Praščevim helankama. Možda će neko sad da pomisli da mi definitivno fali koja daska u glavi, ali šta ću, kad je čovek bio totalno fabulous u cvetnim helankama.

Elem, šta je ostavilo tako dobar utisak? Ukratko, rekla bih sve. Samo ponašanje ovih ljudi na sceni je sjajno, pozitivna energija naprosto izbija iz njih. Šemsove najave pesama su apsolutni hit. Prvi put sam imala priliku da čujem njegove najave na Koncertu godine 2013. i i tada sam se, kao i ovaj put, na svaku najavu zacenila od smeha. Čovek naprosto ume u tri reči da zabavi ljude. Ceo koncert su pratili sjajni momenti između pesama, od Šemsovog: "Ovu pesmu posvećujem mojoj baba Stoji" (najava za Srećo laku noć, dobro jutro tugo), do Praščevog: "Ispiš'o sam sedam piva!" (nakon sto je u sred svirke otišao u wc). Sjajno mi je kada vidim da se i sam bend zabavlja koliko i publika. To volim kod naših bendova. Totalno opušten i drugarski odnos sa publikom. To se ceni.

Nekako mi je sve što napišem nedovoljno. Ta atmosfera se ne može preneti, tu atmosferu morate osetiti. Ovo je bila svirka za pamćenje. Svaka pesma je maksimalno ispraćena ovacijama i pevanjem svih nas, šutke su trajale celu svirku i protezale se duž celog kluba. Apsolutno svi su se maksimalno zabavljali. Na ovakvim svirkama euforija raste do nivoa da ti ni najmanje ne smeta ako te neko gura, čuka, ako si zaliven pivom... Tu ste samo bend i ti.

Ovo je bila jedinstvena prilika da vidite kako izgleda šutka žena (koje ispadoše žešće od momaka) i kako izgleda kada gomila ljudi, od kojih jedna polovina izgleda kao da je ispala sa omota nekog blek metal albuma, a druga iz grupe neonacista koji su bili u prolazu, peva pesmu Baneta Bojanića.

Sve u svemu, sjajna svirka!

Naravno, bilo je očekivano da bend izađe na bis, ali verujem da je malo ko očekivao da će posle bisa izaći još jednom. Zaista im svaka čast i na tome i jer su ostali i da se fotografišu sa ljudima, iako je bilo sasvim očigledno da su premoreni.

Veliko hvala Šemsu što se fotografisao s nama. A hvala i čoveku iz obezbeđenja koji je rekao da je fotka dobra, a izgledala je ovako. Srećom, moje čeprkanje po foto editorima u trenucima dosade se isplatilo, tako da se ipak vidimo, ako ništa drugo.

Posle svirke pokušasmo nahvatati Bandara i Bišketa koji su prolazili pored nas. Bandar me nije cuo, ali je zato Biške bio raspoložen za fotku.

Moj aparat nije mogao naći bolji momenat da zakuca, tako da smo ostali bez uspomene u vidu fotografije sa još nekim ljudima, ali zato hvala Maksimu (sestrinom drugu kog sam slučajno primetila u masi i kom sam sekla slaninu kad je došao na Pero Defformero u Rumu (on ističe da je to bitno)) na fotografiji.

Sve u svemu, Quarter i Novi Sad su goreli. Mogu slobodno da kažem da je ovo jedina svirka/koncert posle koje nisam pomislila: "E, pa mogli su svirati jos i..." Naravno da bih volela da sam čula novi album u celosti uživo, ali to ni nije za očekivati. Definitivno, po prvi put u životu, posle svirke nisam imala osećaj da je neka pesma falila.

Neki od dokaza koliko je dobro bilo su i da ovo, kao i brojne druge modrice, nisam ni primetila dok nisam došla kući. A priznaćete da nije bas teško primetiti bol i modrice po celom telu.