U startu ću vam reći da me skoro nijedna knjiga nije ovoliko razočarala. Toliko sam razočarana da me na samu pomisao na ovu knjigu obuzima bes.
Leš u fundusu nije bila knjiga koja je naporna za čitanje. Daleko od toga. Bila je easy read, što bi se reklo. Dovoljno laka i razumljiva da mogu neometano da je čitam i u gradskom prevozu. Ovo je poslednja od tri knjige koje sam besplatno preuzela sa sajta Novinarnica, te sam je čitala sa telefona.
Radnja prati Harijetu, nekadašnju detektivku iz odeljenja za seksualne i krvne delikte, koja je živela u Americi, a nakon što se razvela vratila se u Srbiju, gde je sa svojim prijateljem otvorila detektivsku agenciju. Jednog dana je unajmljuju iz nekog malog, poluraspalog pozorišta, da za 3000 evra bude bodigard jedne tipične plastikanerke. Pozorište je dobijalo pare za predstavu ukoliko ona glumi.
Narednih jedno 13 od 15 poglavlja radnja se svodi na to kako oni pripremaju predstavu. Knjiga i dalje nije dosadna, samo nema nikakvog zapleta. Dva do tri poglavlja pred kraj događa se zaplet jer pronalaze leš (ne smatram ovo spojlerom jer nisam odala detalje, a logično je da ima leša, ako se knjiga zove LEŠ u fundusu), a odmah zatim i rasplet jer je knjiga već pri kraju. A rasplet... Daću sebi puno pravo da izjavim kako je ovo jedan od NAJGLUPLJIH raspleta u istoriji raspleta.
Znate kako deluje ovaj rasplet? Deluje kao da je gospođi Mirjani Đurđević u tom momentu dosadilo da piše još nekoliko poglavlja i smišlja još uverljivih detalja, pa je roman završila odmah. Na najdebilniji i najnerealniji način i k a d a.
Nakon čitanja ove knjige, našla sam i dodatne iformacije o njoj, kao i o autorki. Mirjana Đurđević napisala je serijal romana o detektivki Harijeti, a ovaj je napisala jer su čitaoci želeli da znaju odakle Harijeti odjednom pas u poslednjem romanu. Pa je napisala novi romak da to dočara, te u njega ubacila psa kao jednu od najnebitnijih stvari. Onda kao da se setila da je poenta romana pas, pa shvatila da ne mora da odradi rasplet kako treba, te je zbrzala i zbućkala sve u dva poglavlja.
Imam malecnu želju da pročitam berem jedan od preostalih romana o Harijeti jer mi se ličnost tog lika veoma dopada, ali sumnjam da ću to uraditi jer ne želim da se ponovo dogodi da na istu foru protraćim svoje vreme na neku knjigu zbog koje ću nedeljama kasnije biti besna.
Leš u fundusu nije bila knjiga koja je naporna za čitanje. Daleko od toga. Bila je easy read, što bi se reklo. Dovoljno laka i razumljiva da mogu neometano da je čitam i u gradskom prevozu. Ovo je poslednja od tri knjige koje sam besplatno preuzela sa sajta Novinarnica, te sam je čitala sa telefona.
Radnja prati Harijetu, nekadašnju detektivku iz odeljenja za seksualne i krvne delikte, koja je živela u Americi, a nakon što se razvela vratila se u Srbiju, gde je sa svojim prijateljem otvorila detektivsku agenciju. Jednog dana je unajmljuju iz nekog malog, poluraspalog pozorišta, da za 3000 evra bude bodigard jedne tipične plastikanerke. Pozorište je dobijalo pare za predstavu ukoliko ona glumi.
Narednih jedno 13 od 15 poglavlja radnja se svodi na to kako oni pripremaju predstavu. Knjiga i dalje nije dosadna, samo nema nikakvog zapleta. Dva do tri poglavlja pred kraj događa se zaplet jer pronalaze leš (ne smatram ovo spojlerom jer nisam odala detalje, a logično je da ima leša, ako se knjiga zove LEŠ u fundusu), a odmah zatim i rasplet jer je knjiga već pri kraju. A rasplet... Daću sebi puno pravo da izjavim kako je ovo jedan od NAJGLUPLJIH raspleta u istoriji raspleta.
Znate kako deluje ovaj rasplet? Deluje kao da je gospođi Mirjani Đurđević u tom momentu dosadilo da piše još nekoliko poglavlja i smišlja još uverljivih detalja, pa je roman završila odmah. Na najdebilniji i najnerealniji način i k a d a.
Nakon čitanja ove knjige, našla sam i dodatne iformacije o njoj, kao i o autorki. Mirjana Đurđević napisala je serijal romana o detektivki Harijeti, a ovaj je napisala jer su čitaoci želeli da znaju odakle Harijeti odjednom pas u poslednjem romanu. Pa je napisala novi romak da to dočara, te u njega ubacila psa kao jednu od najnebitnijih stvari. Onda kao da se setila da je poenta romana pas, pa shvatila da ne mora da odradi rasplet kako treba, te je zbrzala i zbućkala sve u dva poglavlja.
Imam malecnu želju da pročitam berem jedan od preostalih romana o Harijeti jer mi se ličnost tog lika veoma dopada, ali sumnjam da ću to uraditi jer ne želim da se ponovo dogodi da na istu foru protraćim svoje vreme na neku knjigu zbog koje ću nedeljama kasnije biti besna.
