Mnogo mi je lakse da pisem kad imam veseo pocetak.
Današnja tema je upravo crno beli svet. Svet black and white fotografije. Ne znam za vas, ali meni su crno bele fotografije uvek bile lepše od onih u boji. Naravno, ne bilo kakve crno bele fotografije, već one sa lepim balansom svetlosti i kontrastom. Naprosto se zaljubim u takve fotografije. One kao da vraćaju posmatrača u neko prošlo vreme. Za mene nema ništa lepše od crno bele fotografije knjiga (A to, kada posmatrate ovaj blog, nije nimalo očigledno, haha.).
Kao što možete da primetite, ovaj blog je crno beo. Moj Tumblr blog takodje. Vrlo često su i fotografije koje stvaram upravo takve. Razlog moje ljubavi prema ovoj vrsti fotografije leži u činjenici da volim jednostavnost. Lepotu jednostavnosti. Upravo ta lepota se krije u kombinaciji dve nijanse - crne i bele i njihovom stapanju.
Stvaram ovakve fotografije kad god mogu. Neki od vas bi se sad verovatno zapitali šta je tu toliko teško. Samo fotografišeš nešto, ubaciš black and white efekat, podesiš nijanse kako želiš i to je sve.
Mislim da ovo što ću vam sada reći još više naglašava moju ljubav prema fotografiji. Nikada nisam imala svoj fotoaparat. Želim da napomenem da ne pokušavam da izazovem sažaljenje ili bilo šta slično tome, već želim da dokažem da ljubav prema određenom hobiju može da pobedi sve. Želim da pokažem da, uz puno truda, čak i sa najlošijom kamerom možete stvoriti prelepe fotografije.
Time pokušavam da naglasim da ni nedostatak sredstava ne može da utiče na moje bavljenje nečim.
Smatram velikim uspehom to što je moja fotografija, fotografisana kamerom telefona od 1.5 megapiksela, ušla među dvadeset pet najboljih fotografija konkursa (od prijavljenih preko hiljadu) i tako dospela na Canon izložbu u Beograd. Ta fotografija nije bila crno bela, ali ovim želim da vam pokažem da možete uspeti ukoliko se dovoljno trudite i ukoliko volite to što radite. Sav moj trud se isplati kada se ljudima zaista dopadnu moje fotografije, iako sigurno nisu toliko dobre kao kod nekog ko ima dobru fotografsku opremu. Trud se ceni i primeti se u svakom delu, zapamtite to.
Vratiću se na temu crno bele fotografije jer bih želela da vidite kako ja to radim. Ne znam zašto, jednostavno hoću to da podelim sa vama.
Nadam se da vam se svidela bar neka fotografija. Ako nije, bar sam zadovoljila svoju potrebu da ovo podelim sa nekim. Uživajte do sledećeg čitanja i ne zaboravite da svratite 31. januara i vidite šta su januarski favoriti.
