Knjiga Najmračniji umovi, Aleksandre Braken, još jedna je u nizu knjiga koje su veoma popularne svuda u svetu, a koje je odlučio da prevede Publik Praktikum.
U Sjedinjenim američkim državama zavladala je bolest od koje deca uzrasta od 10 do 13 godina umiru, dok ona koja su preživela imaju specijalne moći. Ove moći variraju od super inteligencije i telekineze, do upravljanja tuđim umovima. Za preživelu decu napravljeni su koncentracioni logori u kojima im nije dozvoljeno da koriste svoje moći i koji služe da ih izleče od ove bolesti.
Tokom kompletne radnje knjige pratimo Rubi, koja pripada grupi dece sa najopasnijim moćima, a koja uspeva da to prikrije i pobegne iz logora. Na svom putu upoznaje drugu decu slučnu sebi i njena avantura tek počinje.
Stil pisanja ove knjige je veoma sinematičan. U glavu vam ubacuje slike svega što se dešava i delovalo je čak i na mene koja, kao što sam spomenula u nekim od ranijih tekstova, nisam baš tip koji tekst u glavi pretvara u slike dok čita. Puna je veoma napetih situacija i svaka od njih je veoma dobro dočarana. Ova knjiga je u meni izazvala sve moguće emocije i reakcije koje je mogla da izazove. Hvatala sam sebe kako razgovaram sa knjigom - kao ono kad gledate film i, primera radi, vidite kako će lik da uradi nešto što ne bi trebalo da uradi, pa vičete na njega da prestane, iako znate da ne možete ništa da promenite.
Aleksandra Braken je ovom knjigom unela nešto novo u distopiju. Nemamo tipičnu distopijsku priču gde vlada utiče na kompletno društvo i gde su ljudi podeljeni i bore se jedni protiv drugih. Ugrožena su samo deca, a situacija je ograničena na Sjedinjene američke države, dok ostale države sveta žive normalno, ali ne putuju tamo, niti američkim državljanima dozvoljavaju da uđu u njihove zemlje. Takođe, element naučne fantastike se je odlično uklopljen sa distopijom u jednu celovitu priču.
Kraj nijedne knjige me nije ostavio ovako šokiranu još od kad sam početkom godine čitala knjigu Izgubljen i nađen, Sali Grin, s tim da sam sada u povoljnijoj situaciji jer je ovo kraj tek prvog dela, dok je ono bio kraj kompletne trilogije. Takođe, ova trilogija pretenduje da zauzme mesto moje omiljene.
Svesna sam da Treša meseca nije bilo od aprila. Iako je ovo bio jedan od najčitanijih odeljaka ovog bloga — valjda ljudi baš vole kad drugi ljudi nešto ne vole — i nije da nije bilo stvari koje su me nervirale, samo, ako se nešto desilo početkom meseca, meni se na tu negativnu stvar nije vraćalo krajem meseca i nerviralo ispočetka. Ono što me je ovog meseca nerviralo je, međutim, bilo krajem meseca i još me drži, pa sam rada da podelim. Takođe, kako ova rubrika nije bila aktivna, zaboravila sam ono svoje pravilo, prvo loše, pa dobre vesti i objavila sam prvo favorite.
Prva stvar: do kad će muškarci da govore o tome da li će žena da rađa ili ne? Ovo je goruća tema već neko vreme. Svakakvih je izjava bilo: da su žene oduzele više života nego Hitler i Musolini zajedno, da je njihova dužnost da rađaju. Aman, pustite nas da živimo svoj život i donosimo sopstvene odluke. Da sam u situaciji u kojoj moram da odlučim da li želim da budem majka, sigurno ne bih poslušala mušku osobu, koja veze sa mnom nema, a pogotovu ne svešteno lice. Mislim da mi je od jedne izjave odumro veći deo moždanih ćelija. Ona je glasila da su žene dužne da rađaju kako bi se nadomestili životi izgubljeni u ratovima. Verujem da je bilo i žena koje su ratovale i ubijale, ali, čekajte, zar nisu muškarci uglavnom učestvovali u tim prljavim poslovima? I što je bilo koja žena dužna da nadomesti ono što ste vi uprskali? Nisam mrziteljka muškog roda, svesna sam da ima dobrih bića muškog pola, kao što ima i izuzetno loših bića ženskog pola. Samo ti dobri i normalni ne mogu da dođu do izražaja od ovih idiota koje nam poturaju pod nos svaki dan.
Druga stvar: divim se trgovcima na strpljenju — ali i dalje ne smatram da je opravdana nadrndanost kasirki u Maksiju — kada je u pitanju trpljenje mušterija koje imaju glupa pitanja. Ceo Sajam knjiga radila sam na štandu Vulkan izdavaštva. Mislim da se u životu toliko glupih pitanja nisam naslušala. Najblaže je bilo ono A koliko ovo košta? — a cena stoji ispred nosa. Ono što me je zaista iznerviralo su ljudi koji pretpostavljaju da, ako radite na štandu određenog izdavača, morate da znate apsolutno svaki naslov koji je taj izdavač ikada objavio. Složićete se da to kod velikih izdavača, kao što su Vulkan ili Laguna, nije baš moguće. Primera radi, ja najviše čitam fantaziju i fantastiku. Gde su me stavili? Na akciju su 80% naslova ljubići. Dolazi žena, gleda knjige Aleksandre Poter, koju ja ne da ne čitam, nego sam neke od njenih naslova naučila upravo radeći na štandu, i pita mene koja je poslednja knjiga dotične autorke. Na moj odgovor da zaista ne znam, ona najnadrndanijim mogućim tonom mene pita kako mogu da ne znam. Ovo je bio već barem peti dan sajma i izdrndavanja drugih mi je bilo preko glave, pa sam gospođi ljubaznim glasom — ali sumnjam da mi je izraz lica bio jednako ljubazan — rekla da ne mogu da znam svaki naslov koji je Vulkan izdao, kao ni naslov koji je Vulkan možda izdao. Ja jako loše reagujem na glupa pitanja, a dobijala sam ih svakodnevno osam dana. Iskreno, ponosna sam na sebe što sam i pored svega bila ljubazna i pristupačna. Zaista mi nikada neće biti jasna potreba ljudi da odu negde i da se izdrndavaju na ljude koji samo rade svoj posao. Zar sam ja jedina osoba koja je ljubazna prema kasirki/šalterskoj službenici/kome god? Zašto je toliko teško biti ljubazan prema strancu?
Oktobar mi je proleteo. Pogotovo poslednja nedelja. Nisam stigla ni da čitam, ni da gledam, ni da slušam mnogo novih stvari, tako da zaista ne znam na šta će da liče ovi favoriti.
Omiljeni koncert
Tokom oktobra je trebalo da odem na osam koncerata. Od tih osam koncerata otišla sam na dva. Onaj koji je pretendovao da bude moj omiljeni koncert svih vremena, nastup Nik Kejva u Areni, nije uspeo to da postane jer su nam odbili zahtev za akreditovanje. Iako su moju omiljenu pesmu svirali sve do nastupa u Beogradu, a onda je samo izbacili i to mi je ostavilo vrlo gorak ukus u ustima, status omiljenog koncerta meseca oktobra odnosi nastup sastava Paradise Lost u Domu omladine Beograda. Bilo je divno konačno čuti ovaj bend uživo i družiti se sa sestrom na jedno veče. Moje kompletne utiske sa ovog koncerta možete da pročitate ovde.
Fotografija: Jovan Mihajlović, PRIS portal |
Omiljena knjiga
Omiljena knjiga je jedina prava knjiga koju sam pročitala tokom ovog meseca, ali koja je svakako zaslužila da je nazovem omiljenom. U pitanju je Smrtonosna pesma, Viktorije Švab. Drugi deo je izašao tokom sajma i ja ne mogu da dočekam da ga nabavim i saznam šta se dalje dešava.
Omiljena serija/film/anime
Ništa od navedenog u podnaslovu nisam stigla da gledam tokom oktobra, ali ono što jesam su YouTube videi Luija Kola. On već godinama snima svoj život svaki dan, a život mu je pun avantura. Konstantno putuje i svet je njegova kuća. Put koji trenutno možete da pratite je putovanje oko sveta na koje je krenuo sa svojim prijateljem pilotom u minijaturnom avionu. Put se privodi kraju, ali kako videi malo kasne, ima još dosta toga da se gleda. Do sada je objavljeno 43 videa sa ovog putovanja, ali oni nisu mnogo dugački, te biste sve mogli da ih odgledate za nekoliko dana.
Omiljena pesma
Ostale omiljenosti
I ovog meseca se zadržavamo na novom albumu sastava Foo Fighters, a pesma koja mi se tokom oktobra konstantno motala po glavi nosi naziv Run. Ovaj spot morate da pogledate!
Ostale omiljenosti
U ovoj kategoriji se nalaze dve stvari. Prva je to da sam dobila sertifikat za A1 nivo norveškog jezika i položila testove i usmeni ispit sa znatno boljim rezultatima od onih kojima sam se nadala. Druga stvar je rad za Vulkan izdavaštvo na Sajmu knjiga. Bilo je to jedno naporno, ali veoma vredno iskustvo, koje mi je donelo preporuku za posao. A kako će to da prođe, videćemo.
Ove godine sam knjige kupila na samo dva štanda na sajmu knjiga. Jedva da sam stigla da prošetam sajmom, a bila sam tamo svih sedam dana. Razlog za to je to što sam tokom sajma radila na štanvu Vulkan izdavaštva. Bez obzira na to što nisam imala priliku da obuđem sajamkako treba, opet sam nekako uspela da kupim više knjiga nego što sam planirala. Dva izdavača čije sam knjige kupila na ovogodišnem izdanju sajma su Urban Reads i Vulkan. Kući sam se vratila sa deset knjiga za sebe i jednom za poklon.
Kako nisam imala vremena da šetam i razgledam, dečka sam poslala na štand Urban Readsa da mi kupi knjigu Gemina, drugi deo Illuminae fajlova, koje su napisali Ejmi Kaufman i Džej Kristof, kao i trilogiju Griša, Li Bardugo.
Nije čudno što ostatak knjiga dolazi sa Vulkan štanda jer sam upravo tu provela devet dana. Prva knjiga koju sam odabrala je poklon za moju nećaku. U pitanju je vrlo lepa ilustrovana knjiga sa dvadeset dečijih priča.
Ubedljivo najbolji ulov ovog sajma je knjiga Dalas '63, Stivena Kinga, koju sam kupila na Vulkanovom škartu za 300 dinara. Razlog za ovako nisku cenu i smeštanje na škart je što su stranice požutele i što je omot pocepan. Kako je u pitanju tvrdo koričena knjiga, omot mi ni ne treba, a boja stranica mi zaista nije bitna.
Kao zaposlena na Vulkan štandu imala sampravo da odaberem jednu knjigu koju ću da dobijem na poklon. Kako me je knjiga Iskra u pepelu, Sabe Tahir, oduševila, bez razmišljanja sam odabrala sveže objavljeni drugi deo pod nazivom Baklja u noći.
Knjige Donata Karizija sam polovne kupovala za 400 dinara. na mom štandu su one bile 410 dinara, što znači da sam ih sa popustom za članove kluba čitalaca platila 370 dinara. Ovu priliku sam iskoristila da kupim Šaptača, a kada sam videla da je stigao i Dečak od stakla sa novim koricama, morala sam da kupim i njega, a onog sa starim sam odmah prodala putem interneta. Nisam mislila da ću kupiti i Gospodara senki, ali sam, osim knjige na poklon, kao radnik na štandu mogla da odaberem i određene knjige na koje ću dobiti popusti od 50%, pa sam se odlučila za novu Karizijevu knjigu, jer sam je na ovajnačin platila samo 250 dinara.
Ovaj popust iskoristila sam i da kupim jedno od izdanja Vulkanovih klasika, Avanture Šerloka Holmsa, Artura Konana Dojla. Na ovaj način sam se autimatski rešila dve Šerlok Holms knjige sa police, jer se nalaze i u ovoj, a ne trebaju mi duple, pa tako napravila malo mesta za neke druge knjige.
To je sve što sam kupila na ovogodišnjem sajmu. Više knjiga nego što samplanirala, ali po nižim cenama nego što sam se nadala. Malo parica je potrošeno, malo više zarađeno na 62. Sajmu knjiga. Sve u svemu, situacija je daleko bolja nego prethodnih godina jer sam kupila samo ono za šta sam veoma zainteresovana, te znam da nijedna od ovih knjiga neće dugo da stoji nepročitana, a takođe nisam potrošila celu ušteđevinu.
Kada je sastav Goblini u pitanju, moglo bi se reći da često imam priliku da popričam sa njegovim članovima. Prvi put sam sa njihovim frontmenom, Brankom Golubovićem, za ovaj blog razgovarala u avgustu 2015. godine. I dalje sam najponosnija na taj intervju. Nekako ti prvi razgovori najbolje prođu, kasnije, osim razmišljanja o tome šta su drugi nekoga pitali, morate da razmišljate i o tome šta ste sami pitali, kako se pitanja ne bi ponavljala.
Drugi razgovor sa Golubom bio je neplaniran. Plan je bio da dobijem izjavu za Helly Cherry Webzine, a završila sam u garderobi Goblina, sa kompletnim intervjuom.
Povod za intervju sa Vladimirom Kokotovićem, basistom ovog sastava, bio je koncert Goblina u KST-u. Ovo je bio moj prvi intervju u video formi, a rađen je za portal PRIS.
Kako Goblini još uvek nisu izbacili novi materijal, nije bilo smisla razgovarati sa članovima benda sa kojima sam već razgovarala. Zbog toga sam odlučila da tokom Belgrade Beer Festa ispunim sebi želju i sa ritam gitaristom ovog sastava Leonidom Pilipovićem, glasom promuklim posle odličnog koncerta ovog benda, razgovaram o svemu po malo, ali najviše o stripu.
Bilo je krajnje vreme da neko počne da prevodi knjige Viktorije Švab kod nas, a na taj korak se odlučio Publik Praktikum. Konačno je došao momenat u kojem sam doživela čitanje knjige Viktorije Švab. Jeste onako magično kakvim ga predstavljaju.
Smrtonosna pesma je priča o podeljenom gradu. Jednom stranom grada vlada Harker, koji je prisilio dve vrste čudovišta da rade za njega, a drugom vlada Flin, koji nastoji da održi mir, dok njegova čudovišta, treća vrsta - sanaiji - ubija one koji su počinili zločine. Između dva dela grada nalazi se Pustara, deo grada razoren u borbi, a oko njega Pustiš, koja ga odvaja od ostalih gradova u zemlji.
Glavni likovi ove priče su Kejt, Harkerova ćerka, koja želi da bude baš kao njen otac i Avgust, Flinov sin, sanai koji želi da se mir održi, a najviše od svega da bude ljudsko biće. Nakon što je Kejt konačno ubedila oca da je vrati u Istinograd, kako bi tu pohađala školu, Flin Avgusta štalje u istu školu, pod lažnim imenom, kako bi se približio Kejt jer bi bilo značajno imati je na svojoj strani, ukoliko ponovo dođe do rata.
Možda svet koji je Viktorija Švab kreirala u ovoj knjizi nije previše komplikovan i pun detalja, ali zato ptoče o čudovištima jesu. Slika svakog od njih razrađena je tako detaljno, da vam se, pri čitanju njihovih ospisa, ona pojavljuju pred očima. To je upalilo čak i sa čitaocem poput mene, koji nije vizuelni tip i ne zamišlja radnju dok čita. Bila je veoma kreativna i kada je u pitanju njihov način borbe, kao i način na koji treba ubiti svako od čudovišta. Najviše kreativnosti uložila je u sanaije, kako po pitanju izgleda, tako i po pitanju njihovih posebnih sposobnosti, jer oni ubijaju muzikom.
Radnja je veoma dinamična i prisutno je mnogo preokreta, kako većih, tako i menjih, a moram da priznam da sam samo dva predvidela, dok su se svi ostali prikrali nenadano. To je nešto što veoma cenim. Informacije o likovima i prethodnim radnjama dobijamo na kašićicu i to je ono što bi trebalo da nas vuče da pročitamo ovu knjigu što pre.
Znate da je knjiga odlična kada je završite i ne znate šta ćete od sebe jer sledeći deo još nije objavljen. E, Smrtonosna pesma je upravo takva.
Smrtonosna pesma je priča o podeljenom gradu. Jednom stranom grada vlada Harker, koji je prisilio dve vrste čudovišta da rade za njega, a drugom vlada Flin, koji nastoji da održi mir, dok njegova čudovišta, treća vrsta - sanaiji - ubija one koji su počinili zločine. Između dva dela grada nalazi se Pustara, deo grada razoren u borbi, a oko njega Pustiš, koja ga odvaja od ostalih gradova u zemlji.
Glavni likovi ove priče su Kejt, Harkerova ćerka, koja želi da bude baš kao njen otac i Avgust, Flinov sin, sanai koji želi da se mir održi, a najviše od svega da bude ljudsko biće. Nakon što je Kejt konačno ubedila oca da je vrati u Istinograd, kako bi tu pohađala školu, Flin Avgusta štalje u istu školu, pod lažnim imenom, kako bi se približio Kejt jer bi bilo značajno imati je na svojoj strani, ukoliko ponovo dođe do rata.
Možda svet koji je Viktorija Švab kreirala u ovoj knjizi nije previše komplikovan i pun detalja, ali zato ptoče o čudovištima jesu. Slika svakog od njih razrađena je tako detaljno, da vam se, pri čitanju njihovih ospisa, ona pojavljuju pred očima. To je upalilo čak i sa čitaocem poput mene, koji nije vizuelni tip i ne zamišlja radnju dok čita. Bila je veoma kreativna i kada je u pitanju njihov način borbe, kao i način na koji treba ubiti svako od čudovišta. Najviše kreativnosti uložila je u sanaije, kako po pitanju izgleda, tako i po pitanju njihovih posebnih sposobnosti, jer oni ubijaju muzikom.
Radnja je veoma dinamična i prisutno je mnogo preokreta, kako većih, tako i menjih, a moram da priznam da sam samo dva predvidela, dok su se svi ostali prikrali nenadano. To je nešto što veoma cenim. Informacije o likovima i prethodnim radnjama dobijamo na kašićicu i to je ono što bi trebalo da nas vuče da pročitamo ovu knjigu što pre.
Znate da je knjiga odlična kada je završite i ne znate šta ćete od sebe jer sledeći deo još nije objavljen. E, Smrtonosna pesma je upravo takva.
Kada su u pitanju pročitane knjige, rekla bih da je septembar prošao prilično solidno. Tokom meseca pročitala sam šest knjiga, odnosno 1389 stranica. Ovaj čitalački mesec bio je odličan, s obzirom na to da sam četiri knjige ocenila sa pet zvezdica, a dve knjige sa četiri zvezdice. Moje kompletne utiske o nekim od ovih knjiga ste već imali prilike da pročitate, a o ostalima ću vam, kao i uvek, reći vrlo kratke utiske, da biste kompletne saznali kada za to dođe vreme.
Prva kjniga koju sam pročitala u septemru bila je Bajka nad bajkama - Senka u tami, nenada Gajića, koju sam kupila dečku, ali, naravno, morala sam da je pročitam pre nego što je prosledim. Kako je knjiga Slovenska mitologija objavljena pod imenom Nenada Gajića, očekivano je da se i njegovi romani zasnivaju na njoj. Bili poznavaoci slovenske mitologije ili ne, preporučujem vam da pročitate ovu knjigu. Ocenila sam je sa pet zvezdica.
Nakon priča inspirisanih mitologijom, prebacila sam se na priče inspirisane bajkama. Knjiga Grrrim, Karen Duve, sadrži bajke braće Grim ispričane na malo drugačiji način, koji nikako nije prilagođen deci, te, ako istu imate, gledajte da se ne dokopaju ove knjige. Ove priče su veoma mračne, ali to i možda i nije toliko daleko od originala, s obzirom na to da su se originalne bajke ove braće završavale manje optimistično, nego ove verzije koje danas znamo. Ovu knjigu sam, zbog toga što je veoma tanušna, pročitala za jedno veče i odmah je ocenila sa pet zvezdica.
Kako sam knjigom Karen Duve pomalo načela horor, želela sam ga još, te sam se dohvatila knjige Anna u haljini od krvi, Kendare Blejk. Ova knjiga me je prijatno iznenadila jer, na moju sreću, nije bila ono što sam očekivala čitajući sinopsis. Očekivala sam da ljubavna priča igra veliki deo, a horor manji, ali je bilo obrnuto, što me je oduševilo. Iako young adult knjiga, hororistični elementi su i više nego odlični, a Kendare Blejk se nije suzdržavala od detaljnih opisa. Veliki plus ovoj knjizi je dizajn unutrašnjosti. Ocenila sam je sa pet zvezdica i ne mogu da dočekam da vam ispišem više redova o njoj.
Nakon ove tri knjige na redu je bilo nešto drugačije. U saradnji sa Kreativnim Centrom dobila sam priliku da izjasnim svoje mišljenje o knjizi Sve je u redu, Jasminke Petrović. Ova knjiga je, pre svega, koncipirana na veoma poseban način, koji mnogo doprinosi sveopštem utisku. Još nikada nisam pročitala knjigu sa toliko likova, u kojoj je skoro svaki od likova veoma dobro razrađen. Bila sam oduševljena i ocenila knjigu sa pet zvezdica, a zahvaljujući autorki, koja je prikaz knjige podelila na društvenim mrežama, taj tekst je sada najčitaniji na blogu.
Kao što sam spomenula u drugom delu septembarskog book haula, knjigu Gvozdeni ispit, koju su napisala Kasandra Kler i Holi Blek, merkala sam duže vreme, a kada sam dobila priliku da je nabavim u knjižari u pola cene, naprosto nisam mogla da odolim. I naravno da sam je odmah pročitala. Iako mnogi govore da je veoma slična Hari Poteru, mislim da to nije istina - mnogim ljudima je sve što ima školu magije kopiranje Hari Poter knjiga. Radnja ovog dela nije ni blizi spomenutim knjigama, a meni je definitivno zanimljivija. Magija u kojoj se koriste elementi prirode je nešto o čemu zaista volim da čitam. Kako je ovo tek prvi deo serijala, verujem da su ostali još bolji i, ako Laguna uskoro ne počne da ih prevodi, mislim da ću da ih nabavim na engleskom. Ovu knjigu ocenila sam sa četiri zvezdice.
Poslednjih meseci sam u fazonu da čitam veoma ishajpovane knjige, kako bih videla da li su vredne hajpa ili ne. Do sada nisu bile baš TOLIKO vredne. Jedna od takvih knjiga je Prednosti jednog marginalca - The Perks Of Being A Wallflower, ukoliko vas prevod naslova buni - Stivena Šboskog. Ovo je jedna divna priča o ne tako divnom odrastanju tinejdžera tokom devedesetih. Sadrži mnogo stvari koje su u drugim knjigama tek skoro počele da se pojavljuju, poput mentalnih bolesti i kvir osoba. Ne znam čemu baš toliko oduševljenje ovom knjigom. Nije me oborila s nogu, ali i dalje mislim da je odlična, te sam je ocenila sa četiri zvezdice.
Ne bih pravila poseban uvod u ovaj post, ovo je drugi deo septembarskog book haula. Prvi deo možete da pročitate klikom ovde.
Nešto malo pre mog rođendana, nisam mogla da odolim ogromnom popustu na knjigu Gvozdeni ispit, koju su napisale Kasandra Kler i Holi Blek. Tako se radujem što sam konačno kupila i pročitala ovu knjigu, a merkala sam je mesecima. Kada je popust za knjigu nedelje sabran sa popustom koji sam već imala, knjigu sam platila nešto manje od 450 dinara. Puna cena knjige iznosi 800 dinara. Ne bih pisala o radnji, jer ćete o tome imati priliku da čitate uskoro.
Nešto malo pre mog rođendana, nisam mogla da odolim ogromnom popustu na knjigu Gvozdeni ispit, koju su napisale Kasandra Kler i Holi Blek. Tako se radujem što sam konačno kupila i pročitala ovu knjigu, a merkala sam je mesecima. Kada je popust za knjigu nedelje sabran sa popustom koji sam već imala, knjigu sam platila nešto manje od 450 dinara. Puna cena knjige iznosi 800 dinara. Ne bih pisala o radnji, jer ćete o tome imati priliku da čitate uskoro.
Putem ovih grupa sam u razmeni dobila knjigu Abraham Lincoln: Vampire Hunter, koju je napisao Seth Grahame-Smith i kojoj se veoma radujem, a na poklon sam dobila knjigu Artura Konana Dojla, Šerlok Holms - Plavi granat.
Još nekoliko knjiga sam ovog meseca dobila na poklon. Prva od njih je Sve je u redu, Jasminke Petrović, koju sam dobila od Kreativnog centra. Sve moje utiske o ovoj divnoj kjnizi možete da pročitate ovde. Tekst o ovoj knjizi najčitaniji je na blogu.
Poslednje dve knjige koje sam dobila kao poklon su Smrtonosna pesma, Viktoriej Švab, koju trenutno čitam i ne mogu da dočekam da vidim šta će sve doneti, kao i Najmračniji umovi, Aleksandre Braken, koju ubrzo planiram da pročitam. Poželela sam da i njih pročitam ne znajući apsolutno ništa o samoj radnji, kako bi sve bilo iznenađenje.
Poslednje dve knjige koje sam dobila kao poklon su Smrtonosna pesma, Viktoriej Švab, koju trenutno čitam i ne mogu da dočekam da vidim šta će sve doneti, kao i Najmračniji umovi, Aleksandre Braken, koju ubrzo planiram da pročitam. Poželela sam da i njih pročitam ne znajući apsolutno ništa o samoj radnji, kako bi sve bilo iznenađenje.
Kako mi je u septembru bio rođendan, a potrefilo se i mnogo dobrih pogodbi za knjige, malo sam preterala i ovog meseca u svoju kolekciju uvrstila ogroman broj knjiga - ako ćemo da brojimo, dvadeset i dve.
Kako sam se otarasila pet knjiga koje sam imala, matematika kaže da se broj knjiga na mojoj polici uvećao za sedamnaest. Sedam od tih sedamnaest knjiga pokazala sam vam u svom rođendanskom book haulu, tako da ih ovog puta neću spominjati.
Sada ćemo da se pozabavimo sa petnaest naslova, koje ću pritom grupisati i o njima reći samo osnovno, plus cenu po kojoj sam je nabavila, kako se ovaj tekst ne bi previše odužio. Ovog meseca sam, ne računajući knjige o kojima sam govorila u gore linkovanom rođendanskom haulu, kupila jedanaest knjiga, u razmeni dobila jednu, a kao poklon dobila pet.
U ovom postu ćete mnogo puta pročitati reč Limundo, počevši od sada - na Limundu sam ulovila kompletnu triologiju Igre gladi, Suzan Kolins, za 900 dinara. Već dugo želim da pročitam ove knjige. Filmove nisam gledala, tako da jedva čekam da uronim u ovaj distopijski svet. Nisam primetila da ovu triologiju možete trenutno da kupite kao komplet, ali cena jedne knjige u Vulkan knjižarama je oko 650 dinara.
Sledeći Limundo ulov bila je knjiga Recke smrti, Veronike Rot, koju već veoma dugo želim da pročitam, a uspela sam da je nabavim za 200 dinara. ovo je prvi deo serijala, a sam opis da na planeti na kojoj su nasilje i osveta pravilo, u galaksiji u kojoj su neki favorizovani samo zbog sudbine koja im je pisana - svaki čovek razvija svoj strujodar, jedinstvenu moć datu da oblikuje svačiju budućnost, čini da ne mogu da dočekam da počnem sa čitanjem ove knjige. Originalna cena knjige je 1000 dinara.
Dok sam knjigu Artemis Faul i vreme paradoksa, Oina Kolfera dobila kao poklon, delo Artemis Faul i izgubljena kolonija kupila sam putem Limunda i platila ga 400 dinara. Artemis Faul deluje kao odlični serijal fantazije, tako da vredi pomučiti se, kako bi se došlo do svih delova. Originalnu cenu ne mogu da vam napišem jer je knjiga odavno rasprodata i cena ne piše na Laguninom sajtu.
Za 400 dinara sam pronašla i knjigu pisca s kojim sam se nedavno susrela. Ovu knjigu sam kupila putem Fejsbuk grupe za prodaju knjiga. U pitanju je Dečak od stakla, Donata Karizija, a njen sinopsis nisam želela da pročitam zbog toga što je u pitanju drugi deo i ne želim da nešto otkrijem, čitajući opis knjige. Cena knjige u knjižarama je 800 dinara.
Za nešto manje od 200 dinara - što me podseti da treba da čuvam svoje Limundo aukcije do pisanja ovih tekstova, kako ne bih zaboravila - izličitirala sam knjigu B. D. Benedikta, pod nazivom Lavlja jazbina. Priča startuje u javnoj kući, a zasnovana je na istinitim događajima sa istočnog frontau Drugom svetskom ratu. Mislim da je originalna cena knjige 600 dinara. Mada, sada su sva Benediktova izdanja ukoričena i na sajmu koštaju oko 750 dinara.
Putem Fejsbuk grupa za prodaju kjniga nabavila sam knjigu Prednosti jednog marginalca - The Perks Of Being A Wallflower, za one koji ne znaju kako glasi naš prevod - Stivena Šboskog. Već sam je pročitala i utiske ću podeliti uskoro. Ova knjiga govori o odrastanju tinejdžera tokom devedesetih godina, kažu da je pisana u duhu Lovca u žitu, što ne mogu da potvrdim jer nisam čitala Lovca u žitu. Cena ove knjige u knjižarama je 660 dinara.
Knjigu Nika Hornbija, Zakucavanje, kupila sam za 200 dinara, takođe na Fejsbuku. Ova knjiga je u knjižarama rasprodata, tako da ne znam pravu cenu, ali kožete je pronaći na Kupindu. Mislim da će priča o poznatom skejteru da mi prija kada mi se bude čitalo nešto laganije, kao što su mi prijale i ostale Hornbijeve knjige.
Skoro četiri godine pišem ove favorite na isti način. Moji favoriti nisu oni stantarni beauty i lifestyle favoriti. Ovde ima svega - od događaja do nasumičnih predmeta poput šolja. Sedim i razmišljam o tome kako bih možda mogla da napravim kategorije u koje ću svrstavati sve ove stvari. Pa šta ako neki mesec kategorija ostane prazna? To samo znači da joj tokom meseca ništa nije doraslo i da ništa što se dogodilo nije zaslužilo da se nađe među omiljenim stvarima. Kategorije ću da smišljam tokom pisanja ovog teksta, tako da, kao i vi, ni ja do samog kraja teksta neću znati kako to sve izgleda.
Omiljeni koncert
U septembru sam, nažalost išla samo na jedan koncert, ali i da ih je bilo više, verovatno bih ovaj odabrala kao omiljeni jer su koncerti sastava Kanda kodža i Nebojša za mene nešto posebno. Ma koliko često išla na njihove koncerte, oni su uvek posebno iskustvo. Moj kompletni utisak o koncertu KKN-a možete pročitati ovde.
Omiljena knjiga
Uskoro ćete imati priliku da čitate o tome koje sam sve knjige pročitala tokom septembra, a sada ću da vam otkrijem samo to da je kjiga koja je ukrala svu moju naklonost Ana u haljini od krvi, Kendare Blejk. Ova knjiga je predstavljena kao mnogo ljubavne priče i malo horora, a bilo je upravo obrnuto, što je meni sasvim odgovaralo. Moju ljubav je takođe kupilo i to što je štampana bordo mastilom, kao i kompletan dizajn stranica.
Omiljena serija/film/anime
Nisam baš imala vremena da sedim i gledam serije/filmove/anime, ali sam uspela da završim drugu sezonu animea Attack On Titan i, iako nakon ove sezone samo imam još više pitanja, bila je odlična. Mislim da moj mozak nije ni uspeo da pohvata sve plot twistove koji su se odigrali jer ih je u nekim epizodama bilo i više od jednog. Bila je ovo jedna vrlo, vrlo dinamična sezona.
Slika preuzeta sa Google-a |
Omiljena pesma
Još uvek nisam preslušala kompletan novi album Foo Fightersa, ali sam već opsednuta njime. Iako generalno slušam iste bendove, nailaze periodi kada sam jednim opsednuta više nego ostalim tokom određenog vremenskog perioda. Trenutno Foo Fighters ima ulogu benda kojim sam opsednuta, a Sky Is A Neighborhood mi ne izbija iz glave.
Ostale omiljenosti
Jumbo prodavnica u okviru Super Vero-a na Novom Beogradu je moje novo otkriće. Za 300 dinara sam kupila ogromnu šolju u obliku lobanje. Obožavam je. Prilično je debela, tako da mogu da je držim i kad je puna vrelog čaja, a da se ne opečem, pošto sam osoba koja ne voli da drži šilju za ručku, već provuče prste kroz ručku, pa drži direktno šolju. Veliki plus je što u nju stane oko pola litre čaja. Opsednuta sam ovom šoljom.
Intervjuisati Darka Rundeka je pre svega velika čast. Oko spremanja samih pitanja i prikupljanja informacija potrudila sam se isto koliko se trudim i oko svakog drugog intervjua. Ne volim leksikon pitanja, te tako u ovom intervjuu nije postavljeno pitanje o čemu je pesma Šal od svile. Ne zato što odgovor nije zanimljiv, već zato što je toliko puta ispričan. Za intervju sam dobila pet minuta, uspeli smo da ga završimo u četiri, uz Darkov mali beg na kraju, jer su ga zvali da pođe. Tokom kompletne turneje Rundek nije davao izjave ni intervjue, a svaku izjavu morao je da odobri Longplay, koji to nije radio. Na Beer Festu, dao je za neku televiziju izjavu od možda dva minuta i pravo je ludilo da smo uspeli da dobijemo intervju i to zahvaljujući upravo Longplay-u, koji je prepoznao naš rad i zalaganje za scenu u proteklih godinu dana. Od kako je trebalo da priđem ovom čoveku i predstavim se, sva moja trema je nestala, a vratila se nekih petnaest minuta nakon završetka intervjua, kada naprosto nisam mogla da verujem da sam malopre razgovarala sa Darkom Rundekom lično.
Kada sam videla poznatu kombinaciju, koja je na neki način obeležila moje detinjstvo - knjigu Jasminke Petrović, koja na koricama ima predivnu ilustraciju Dobrosava Boba Živkovića - automatski se rodila želja da pročitam knjigu Sve je u redu, što se ostvarilo zahvaljujući još jednoj saradnji sa Kreativnim centrom.
Ova knjiga napisana je u jedinstvenoj formi. Svaki lik priča sopstvenu priču kroz pismo, poeziju, SMS poruke ili unutrašnji monolog. I nikoga od njih život nije mazio. Svako ima neki, nimalo naivan problem. Mnogi su se susreli sa verskom i rasnom netrpeljivošću, nerazumevanjem drugih, životom u disfunkcionalnoj porodici, teškom bolešću ili osećaju da ne pripadaju nigde. Isto tako, svaki lik je pronašao svoje svetlo na kraju tunela.
Neverovatno je na koje su sve načine životi likova ove knjige isprepletani. Niste ni svesni u kakvim su međusobnim odnosima, sve dok knjigu ne pročitate do kraja, a svako poglavlje ne samo da otkriva nešto o liku kojem je namenjeno, već upotpunjuje i sliku o svim dešavanjima iz prethodnih poglavlja. Čitam od svoje četvrte godine i za to vreme sam pročitala mnogo knjiga i sustela se sa mnoštvom različitih likova, ali nikada do sada se nijedan autor nije potrudio da prikaže priču svakog lika toliko detaljno, a uz tako malo reči, kao što je to ovde učinila Jasminka Petrović.
Ovo delo je pravi emocionalni rolerkoster. Neke priče vam teraju užas u kosti, pogotovo ako ste vi ili vaši bližnji proživeli nešto od navedenog. U više situacija tačno sam znala kako se likovi osećaju i to mi je niz kičmu pronelo osećaj nelagode. Kako koji lik pronalazi neku svetlu tačku u svojem životu, tako vam sa ramena spada deo težine.
Ono što se sa svakim likom do kraja ove knjige dešava zaista nam pokazuje da, ma koliko teško u životu bilo i ma koliko mislili da se nalazimo u bezizlaznoj situaciji, svoju nadu možemo da pronađemo u članu porodice, ljubimcu ili drvetu ispred kuće i oni će nam, svako na svoj način, preneti bitnu poruku - da će na kraju sve biti u redu.
In
Bajka nad bajkama,
Bajka nad bajkama - Senka u tami
Knjiški moljac: Nenad Gajić - Bajka nad bajkama - Senka u tami
Bajka nad bajkama - Senka u tami nas vodi na putovanje koje započinjemo uz Senku, devojčicu kojoj Suđaje na rođenju nisu dodelile baš tako srećnu sudbinu. Ona u jednom danu gubi sve što je ikad imala, a to seže daleko - od materijalnog, do porodice i vida - ali će, za uzvrat, na svom putu da pronađe ljude i neke nove sposobnosti koje će delimično nadoknaditi ono što je izgubila.
Ukoliko ste do sada čuli za Nenada Gajića, vrlo je verovatno da znate za njega kao pisca knjige Slovenska mitologija, te nije neočekivano što se i njegov serijal knjiga, pod nazivom Bajka nad bajkama, temelji upravo na slovenskoj mitologiji. Upravo to je ono što mi se u ovoj knjizi najviše svidelo. Tokom puta se susrećemo sa junacima opevanim u pesmama, božijim sinovima, vešticama, vampirima i vukovima, kao i mnogim drugim bićima opevanim u našoj bogatoj mitologiji i narodnim pesmama. Iako je zadatak koji družina ima da obavi glavna tačna ovog romana i veoma drži pažnju, iščekivanje pojave novog bića iz folklora je konstantno prisutno. Definitivno je u pitanju jedan veoma dinamičan roman.
Za čitanje ovog romana će vam poznavanje slovenske mitologije možda otkriti malo više o ovim bićima, ali isto tako ćete možda biti u stanju da predvidite šta će da se desili, ili koje je biće određena osoba na osnovu njenih sposobnosti. Ali, ukoliko niste poznavalac slovenske mitologije, nije smak sveta. Ova knjiga ima dovoljno objašnjenja da usput saznate mnogo toga novog i definitivno neće biti nejasna samo zbot toga što vam nedostaje ovo predznanje.
Olja, sa bloga All about my shelf me je tagovala da uradim tag o ne baš popularnim mišljenjima. Rađenje ovog taga svakako planiram za jedan od svojih jutjub videa, a li ne vidim zbog čega ne bi imao i blog verziju na srpskom.
Olja je nedavno pokrenula svoj blog i ima neverovatan talenat da vam probudi želju za čitanjem određene knjige, tako da vam definitivno preporučujem da posetite njen blog. Upravo sam otkrila da ona na svom blogu piše i o izdanjima koja kod nas treba da budu objavljena, kao i koje knjige će da postanu filmovi i mislim da je sjajna ideja posati o tome!
Popularna knjiga ili serijal koji se tebi ne sviđa
Nekako, da bih odgovorila na svako od pitanja u ovom tagu, moram dobro da razmislim, jer nisam pročitala toliko zaista popularnih knjiga i sa čitanjem takvih sam počela relativno skoro. ne znam koliko je generalno popularna ali je kod nas knjiga Maestra bila SVUDA. Bila je odlično izreklamirana u smislu da ste je videli gde god da se okrenete. Većini čitalaca i čitateljki se svidela. Međutim, ja sam se osetila prevarenom jer uopšte nije u pitanju vrhunski triler, kao što je reklamirano, već erotika, sa minimalnom količinom trilera, koji je, iako dobar, pao u drugi plan.
Knjiga koja se tebi sviđa, a drugi je ne vole
Primetila sam da čak i najveći fanovi Džona Grina ne smatraju Gradove na papiru preterano dobrom knjigom. Ne mrze je, ali nije im ostavila neki preterano pozitivan utisak. Meni je čitanje ove knjige bilo izuzetno prijatno iskustvo i ona me je uvela u svet knjiga Džona Grina, te me navela na to da poželim da pročitam i ostale.
Ljubavni trougao u kojem je glavni lik završio sa pogrešnom osobom ili popularni fikcionalni par koji ti se ne sviđa
Iskreno, generalno mrzim ljubavne trouglove, volela bih da se nikada ne pojavljuju, a, na moju veliku žalost, ima ih i previše. Ne pada mi nijedan konkretan par na pamet, ali svaki par koji je upleten u ljubavni trougao mi je mrzak i nikada ne navijam za jednu ili drugu stranu.
Popularni žanr koji retko uzimaš u ruke
Erotika i čiklit. Ovi žanrovi jednostavno nisu za mene. Dosadni su mi i ne uživam čitajući ih. Što manje romanse u prvom planu ima u knjigama koje čitam, to bolje. Veliki sam ljubitelj horora i fantazije/fantastike, tako da se knjige ove vrste ne uklapaju baš u moj ukus.
Obožavani fikcionalni lik kojeg ne voliš
Nemojte da me spalite na lomači, ali zaista ne volim nijednog lika iz Hari Potera jer mi ni sam serijal nikada nije bio preterano zanimljiv. Sećam se da mi je, kao klinki Hermiona bila posebno mrska. Možda zbog toga što ju je u filmu glumila Ema Votson, a ona mi je dan danas totalno antipatična, a da ni sama ne znam zbog čega.
Popularni autor koji ti iz nekog razloga ne leži
Dž. K. Rouling. Nemam želju da čitam Hari Potera, niti one knjige koje je pisala pod pseudonimom kojeg se više ni ne sećam. Odlučila sam da joj dam šansu čitajući Upražnjeno mesto i mislim da je to potpuno pogrešna knjiga za ovu priliku, prvo jer je veoma obimna, a drugo jer ni obožavaoci ove autorke nisu preterano oduševljeni. Počinjala sam da je čitam više puta i nikako mi nije išlo. Sad mi je nekako krenulo, tako da sam odlučila da se nateram da je ovog put završim, iako to inače ne radim.
Popularni knjiški kliše koji ti je dosadio
Odakle da počnem? Ljubavni trougao, pa onda onaj TOTALNI kliše siromašne devojke, koja nije ništa posebno, u koju se zaljubi dečko koji je vrlo popularan, neretko bogat i slavan, zatim kliše popularne devojke u koju se svi zaljubljuju na prvi pogled, generalno zaljubljivanje na prvi pogled.
Popularan serijal koji ne planiraš da pročitaš
Hari Poter i Pedeset nijansi sive, iz već navedenih razloga. Elita, jer mi se sam sinopsis čini kao skup onog što ne podnosim, a i deluje mi pomalo seksistički. Tvajlajt, Vampirsku akademiju i ostale kliše vampirske serijale.
Izreka kaže Knjiga je uvek bolja od filma. Međutim, koja filmska ili TV adaptacija ti se više svidela od knjige?
Definitivno film Serija nesrećnih događaja. Način propovedanja u knjigama ni mi nikada baš nije legao, dok mi je film jedan od omiljenih još od kada sam ga prvi put odgledala.
Ja ovom prilikom neću tagovati nikog posebno, ali svako ko želi da radi ovaj tag na svom blogu može da se oseća tagovanim. Ukoliko želite, možete da mi ostavite neka od svojih nepopularnih mišljenja u komentare.
Kako mi je juče bio rođendan, a nijedan rođendan ne može daprođe bez novih knjiga, danas vam donosim book haul pre book haula. Knjige koje sam dobila za rođendan. Svoj dvadeset drugi rođendan, nažalost nisam slavila, ali po neki poklon u vidu knjige se ipak provukao.
Prve dve ste videli u postu o pročitanim knjigama u avgustu, a to je zbog toga što smo (veoma) pogrešno procenili, pa su stigle mesec dana ranije. U pitanju su dve knjige stripova Sare Andersen, koje sam, pored gripa, dobila od momka za rođendan.
Sledeće dve knjige dobila sam od Vanje, koja verno prati svaku reč koju napišem ovde, kao i svaku reč koju izgovorim i okačim na jutjub i moj je najveći kritičar. O jednoj knjizi dobijenoj od nje sta već mogli da čitate - u pitanju je Grrrim, zbirka malo drugačijih bajki braće Grim, koje je ispripovedala Karen Duve. Druga je triler The Echo Man, po pitanju koje sam, moram da priznam, veoma znatiželjna i super mi je što je na engleskom jer mi se u poslednje vreme čita na engleskom. Ovu knjigu napisao je Ričard Montanari.
Za kraj sam iskoristila svoj rođendanski popust od 40% u Laguni i počastila sebe sa tri knjige. U pitanju su drugi i treći deo serijala Stakleni presto, koji je napisala Sara Dž. Mas - Kruna ponoći i Naslednica vatre. Odabrala sam da sačekam veliki popust za ove knjige jer su prilično skupe. Treća je Karaval, Stefani Garber. Mnogo nakon što sam izašla iz knjižare shvatila sam da sam strateški mogla ovo bolje da odradim. Karaval me je zaslepeo jer jako želim da ga pročitam, pa se nisam setila da bi u ovoj prilici možda bilo bolje da kupim prvi deo Igre prestola, jer je skuplji, a da Karaval, kao jeftiniju knjigu kupim sledećeg tromesečja, sa 20% popusta. No, šta je tu je, svakako sam zadovoljna.
Kako knjiga o kojoj vam danas pišem nije preterano dugačka, tako ni sam teksto o njoj neće biti. Ovu knjigu sam nedavno dobila na poklon, a kroz nekoliko dana saznaćete i kojom prilikom, bez brige. Mada nije da mislim da ste brinuli oko toga.
Ukoliko želite da zavirite u poznate bajke poput Snežane i sedam patuljaka, Uspavane lepotice ili Crvenkape na potpuno novi način, prihvatite se ovog knjižurka.
U proteklom periodu sam se, iz nekog razloga posvetila čitanju knjiga Džona Grina. Moram da priznam da zbog prevelikog hajpa nisam planirala da čitam Krive su zvezde. Međutim, kako sam učestvovala u čitalačkom maratonu, u kojem je jedna od stavki bila da pročitam hajpovanu knjigu, ipak sam zavirila među virtuelne korice ovog dela - jer sam čitala na mobilnom telefonu.
Moje mišljenje se razlikuje od mišljenja većine, koja tvrdi da je ovo najbolja knjiga Džona Grina jer je meni najbolja U potrazi za Aljaskom, a čak dajem prednost i Gradovima na papiru, koju mnogi iz nekog razloga baš i ne mirišu, nego ovoj knjizi.
Naravno, ne bih je ocenila sa četiri zvezdice da mi se knjiga nije svidela. Iako prikazuje osobe koje boluju od raka, Džon Grin nije od njih napravio slabašne individue, ali ni sliku heroja, koji se junački bore protiv bolesti i smrti koja vreba. Prikazao ih je onako kako verujem da se ljudi koji boluju od raka i osećaju - nekada u veoma lošem stanju i sa najcrnjim mislima, a nekada spremne na borbu, ali iz čistog prkosa.
Iako svi kažu da su ovu knjigu preplakali, ona za mene ne predstavlja nešto tužno. Možda zato što se nisam toliko vezala za ono što se u knjizi desilo, nego za simboliku koju nosi, kao i misli i ponašanje glavnih likova, koji ni na sekund nisu dozvolili da ih sažaljevam. Nisam sigurna.
|
Ovog puta neće biti book haula, jer sam definitivno preterala sa kupovinom knjiga, a zaista nemam vremena da pišem toliki tekst. Sve te knjige ćete biti u prilici da vidite kada ih pročitam i budem pisala nešto više o njima. Dobar deo sam već pročitala, samo treba sve da dođe na red za objavu. Danas vam predstavljam knjige pročitane tokom avgusta.
Proteklog meseca sam uspela da pročitam četiri knjige i dve knjige stripova. Sve ukupno, pročitala sam 1141 stranicu.
Prva knjiga koju sam pročitala u avgustu bila je Paklena pomorandža, Entonija berdžisa. Ovu knjigu sam čitala i ranije, ali iz meni nepoznatih razloga je nisam završila. Zato sam je ovog puta pročitala u dahu. U pitanju je veoma smelo sročeno delo puno nasilja, sa odlično razvijenom psihologijom glavnom lika. Ocenila sam je sa pet zvezdica.
Preostale tri knjige koje sam pročitala napisao je Džon Grin. Započela sam ovomesečnu Džon Grin turu čitanjem knjige U potrazi za Aljaskom, koju nažalost ne posedujem. Čitala sam je na engleskom i preko mobilnog. Mislim da je u pitanju prva knjiga ovog pisca, a meni je svakako omiljena, sada kada sam pročitala sve knjegove samostalne knjige. Ocenila sam je sa pet zvezdica.
Druga njegova knjiga koju sam pročitala tokom avgusta je Vil Grejson Vil Grejson, priča o dva dečaka koji nose isto ime, ali su sušta suprotnost jedan drugom, koja mi je bila izuzetno zanimljiva za čitanje i ocenjena je sa četiri zvezdice.
Poslednja je Obilje Katarina, o Kolinu koji se zabavlja isključivo sa Katarinama i čiji je cilj da matematičkom formulom predvidi ko će na kraju veze da ostavi koga, koja je u realnosti zaslužila tri i po zvezdice, ali pošto nije moguće dati pola zvezdice na Goodreadsu, dobila je četiri, zbog kraja koji mi je izvukao celu priču.
Za kraj, pročitala sam dve knjige stripova, koje je crtala Sara Andersen. Knjige se zovu Adulthood Is A Myth i Big Mushy Happy Lump. Obe sam ocenila sa pet zvezdica, prvenstveno jer obožavam Sarin stil crtanja i stripovi su joj super zabavni, a onda i zbog toga što se pronalazim u 99% ovih stripića.
Dobra vest je da sam trenutno deset knjiga ispred svog čitalačkog cilja za ovu godinu, a samo tri knjige daleko od njegovog ispunjenja. Cilj mi je bio da pročitam četrdeset knjiga ove godine, ali se nadam da ću pročitati barem deset više. Svoj cilj svakako mogu da promenim, to jest da povećam, ali ne bih to da radim jer želim da se vidi koliko sam knjiga nameravala da pročitam, a koliko sam pročitala.