Bili smo u poseti privatnom univerzitetu Educons u Sremskoj Kamenici. U delegaciji koja je predstavljala fakultet su, između ostalih, bili i onaj atletičar što je bio u Londonu na olimpijadi, pa je završio u bolnici (ne znam kako se zove) kao student univerziteta i Zoran Stanić iz PGS kao budući student istog. Zoja baš i nije ostavio neki utisak jer je bio pretih i ljudi nazad ga nisu čuli. A i ova jedna mu je morala postavljati pitanja, jer je sve kratko pričao. Ali dobro, oprostićemo mu, jer znamo da je tih i stidljiv i da se ne oseća prijatno kad mora da govori pred velikom grupom ljudi.
Elem, ja sam išla na smer klasičnog slikarstva. Najviše me je oduševila ogromna slika inspirisana Salvadorom Dalijem, koja je stajala u hodniku.
Prvo smo išli u atelje, gde su slikali živi model. Samo što mi nismo odmah skontali da je to živ goli dedica, već smo mislili da je lutka, pa smo malo zagledali.:')
Nakod posete ateljeu smo išli u kabinet za ručnu grafiku i tamo su nam detaljno objasnili kako se sve to radi.:3
Elem, ja sam išla na smer klasičnog slikarstva. Najviše me je oduševila ogromna slika inspirisana Salvadorom Dalijem, koja je stajala u hodniku.
Prvo smo išli u atelje, gde su slikali živi model. Samo što mi nismo odmah skontali da je to živ goli dedica, već smo mislili da je lutka, pa smo malo zagledali.:')
Nakod posete ateljeu smo išli u kabinet za ručnu grafiku i tamo su nam detaljno objasnili kako se sve to radi.:3
Na fotografijama iznad su presa kojom se sve to radi i produkti koji se dobijaju ovom vrstom štampe, a to je duboka štampa. Inače sve ove slike moraju da se urežu u aluminijum posebnom metalnom iglicom, a zatim se premazuju bojom i štampaju na papir.:)
Nakon ove posete nas je jedan dečko odveo u njegov atelje. On zaista ima fenomenalne radove i nisam mogla da verujem kad mi je rekao da nije znao da slika pre nego što je došao na akademiju.
Ovo su njegovi radovi:
Kada smo se opet vratili u kabinet dizajna došli su studenti na čas i pokazivali su nam njihove crteže. Ćaskali smo sa dva lepa dečka. Jedan nam je pričao kao nešto ozbiljno, a onda vikao da ga ne slušamo, da lupa, a drugi nam je pokazivao svoje i crteže još jedne devojke i mi smo se divili.:3 Pokazao nam je i neke tehnike crtanja, a onda nas je "slučajno" odveo u još jedan atelje, koji je otključao samo za nas. Unutra su bili predivni radovi rađeni ugljenom i ja sam zaboravila da ih fotkam, pošto sam ćaskala s njim o tome koji je pastel najbolji za inverzno senčenje.:') On na kraju nije ništa ni radio na tom času, već je nas vodao po fakultetu.:D
Evo vam i jedna fotografija delića pogleda (koji je stvarno predivan) sa ogromne terase univerziteta.
Uh, od ovolike umetnosti sam dobila želju za crtanjem.:)
