Na sajmu knjiga je dečko dobio kupon za tri besplatne knjige na sajtu Novinarnica, koji sam ja maznula i odlučila da odaberem knjige. Izbor knjiga na poklon je bio veoma siromašan, te se odlučih za jedine tri koje su delovale iole normalno. Među njima je bila i Vidojkovićeva knjiga Urednik.
Urednik je priča o Marku Kraljeviću, uredniku magazina Big Boj, književniku, narkomanu i seksualnom avanturisti kojem jedna devojka nije dovoljna, smeštena u 2006. godinu.
Marko dane provodi konzumirajući kokain, imajući odnose sa svojim čitateljkama i svim ostalim devojkama i ne pojavljujući se na poslu. Firma ga šalje u Las Vegas, na veliku konferenciju Big Boja, gde se drogiranje, rasipanje novca i razvrat samo nastavljaju.
Recimo da sam tokom čitanja prve četvrtine mrzela ovu knjigu. Tekst je zbog preterane vulgarnosti naprosto parao uši i delovalo je kao da ga je pisao neiživljeni tinejdžer nekoj devojci na malo škakljivijem četu. Međutim, kako su stranice odmicale, situacija se stabilizovala. Vulgarnosti nisu nestale, ali sada su bile ono na šta smo navikli kada je Vidojković u pitanju, dok su pre toga delovale kao da se usiljeno trudi da održi taj svoj nivo na koji smo navikli, pa ipak u svemu preteruje.
Generalno, kinjiga uopšte nije loša, ali nije nešto što bih ja mogla da sednem i čitam sa uživanjem. S druge strane, odlično mi je došlo tokom vožnji busom, a i brzo se čita, te sam završila kompletnu knjigu za dva do tri dana.
Svakako se niko ko iole zna Vidojkovićevu biografiju neće ni zamisliti, a već će uvideti da je Urednik priča o Marku Vidojkoviću, nekada uredniku magazina Plejboj, književniku i bivšem narkomanu kojeg nije bilo sramota da povlači linije na bilo kojem mestu.
Urednik je priča o Marku Kraljeviću, uredniku magazina Big Boj, književniku, narkomanu i seksualnom avanturisti kojem jedna devojka nije dovoljna, smeštena u 2006. godinu.
Marko dane provodi konzumirajući kokain, imajući odnose sa svojim čitateljkama i svim ostalim devojkama i ne pojavljujući se na poslu. Firma ga šalje u Las Vegas, na veliku konferenciju Big Boja, gde se drogiranje, rasipanje novca i razvrat samo nastavljaju.
Recimo da sam tokom čitanja prve četvrtine mrzela ovu knjigu. Tekst je zbog preterane vulgarnosti naprosto parao uši i delovalo je kao da ga je pisao neiživljeni tinejdžer nekoj devojci na malo škakljivijem četu. Međutim, kako su stranice odmicale, situacija se stabilizovala. Vulgarnosti nisu nestale, ali sada su bile ono na šta smo navikli kada je Vidojković u pitanju, dok su pre toga delovale kao da se usiljeno trudi da održi taj svoj nivo na koji smo navikli, pa ipak u svemu preteruje.
Generalno, kinjiga uopšte nije loša, ali nije nešto što bih ja mogla da sednem i čitam sa uživanjem. S druge strane, odlično mi je došlo tokom vožnji busom, a i brzo se čita, te sam završila kompletnu knjigu za dva do tri dana.
Svakako se niko ko iole zna Vidojkovićevu biografiju neće ni zamisliti, a već će uvideti da je Urednik priča o Marku Vidojkoviću, nekada uredniku magazina Plejboj, književniku i bivšem narkomanu kojeg nije bilo sramota da povlači linije na bilo kojem mestu.
