Ovu zbirku poezije je bilo veoma teško pročitati. Ne, u njoj se ne nalaze nova dela ili životne filozofije, već sve ove pesme godinama postoje u audio obliku (kao pesme bendova Six Pack i Čovek bez sluha) i veoma je teško odupreti se već stečenom utisku i kreirati novi.
Međutim, kada u glavi uspete da isključite glasiće koji pevuše pank-rok tonove svake reči koju pročitate, otvaraju vam se vrata kraljevstva poezije. Kvalitetne poezije.
Tada vas dobrano protresu direktna obraćanja, lišena pakovanja u šareni papir lepih reči.
Tek nakon tog prvog udarca realnosti koji proizilazi iz svakog stiha u ovoj zbirci, čovek shvata koliko, u stvari, melodija ublažava jačinu ovih reči. Bez melodije, samo uz pomoć grubog glasa i pretnja i molitva zvuče daleko snažnije. Pesma prijatelju koga više nema izaziva suzu više, a čovekova odluka da neće pokazati slabost i da će ostati superheroj u očima voljene osobe postaje još jača.