Poslednji dan boravka u Norveškoj došao je red na obilazak muzeja umetnosti. On se nalazi u blizini onog jezera koje sam vam spominjala u postu u kojem sam opisala svoju šetnju od Våland tornja do univerziteta. Iskrena da budem, veoma sam se radovala poseti ovom muzeju i imala sam veoma visoka očekivanja.

Pre samog obilaska pogledali smo predivne ali precenjene suvenire. Na samom ulazu započinjala je izložba stavangerskog crtača i grafičara koji se zove Per Dybvig. Naziv same izložbe je Look what the bird found. Išli smo sa kustoskinjom koja je govorila o izložbi, što meni apsolutno ništa nije značilo jer je pričala na norveškom.

Utisci o ovoj izložbi su mi pomešani. S jedne strane, oduševili su me crteži u ramovima, po zidovima i na podu, kao i statue koje su prikazivale životinjski svet, ponašanje čoveka prema prirodi i životinjsko oponašanje ljudskih bića. Pošto je Per takođe i novinar, izložba obuhvata dosta dela koja su, po mom mišljenju, obične škrabotine. Gomila reči ispisana ružnim rukopisom koja je uramljena i okačena kao umetničko delo. Deo izložbe koji je bio donekle zanimljiv je bio zid prekriven malim portretnim skicama. Jedan period vremena skicirao bi čoveka kojeg je taj dan video na televiziji. Za svaki dan u godini po jedna skica. Od svih tih ljudi prepoznah samo Umberta Eka i Radovana Karadžića. Kakva kombinacija.