Već sam spominjala da sam detinjstvo provela uz ediciju Svet je jedan, Kreativnog centra. Odlučila sam da ponovo pročitam knjige iz edicije koje imam na polici, da u jednom momentu nabavim one koje sam uzimala iz biblioteke, pa da, na kraju pročitam i onih nekoliko koje nisam pročitala.

Prva koje sam se dohvatila je Ujka ili o vaspitanju, Miodraga Đurđevića. Moram da priznam da sam mislila da se sećam mnogo većeg dela ove knjige, nego što se zaista sećam. Ali mislim da mi se da oprostiti jer sam je čitala pre više od deset godina.

Ovaj roman prvobitno je nastao kao radio i TV igra, a tek kasnije je pretočen u roman. Radnja prati dečaka po imenu Zoran, čije se detinjstvo odvija tokom šezdesetih godina u Beogradu. U cilju vaspitanja, otac mu pronalazi pravog predratnog ujku. Smatrao je da svako dete treba da ima jednog ujku koji će mu biti dobar ili loš primer u životu i žalio što on sam nije imao jednog.

Iako vidno neoduševljen, Zoran se povinovao volji odraslih i pristao da vikende provodi sa ujkom, čiji je zadatak da ga očeliči i od njega napravi čoveka. Zoran vremenom počinje da uživa u pecanju na Adi ciganliji sa ujkom i svemu što ga ovaj uči. Nije ni slutio da će dosta toga da se promeni vrlo brzo.

Iako je ova knjiga namenjena deci od sedam do dvanaest godina, ona je pogodna i za starije, bilo da su u pitanju oni koji žele da se podsete kako je bilo nekada, ili oni koji su rođeni posle tog vremena. Priča prikazuje i koliko se ljudi mogu zbog nekih stvari promeniti do neprepoznatljivosti i mislim da svakoga nečemu može naučiti.