April nije mogao bolje da počne. Niko nije zbijao glupe prvoaprilske šale, a ja sam, posle dužeg klackanja u ne baš tako divnom vozu, stigla u Novi Sad. Sva ekipa koju imam u Novom Sadu je to veče pevala folk pank u beogradskoj Hali sportova, dok sam ja satima bila u neverici jer sam bila toliko blizu jednom od najdražih mi bendova - Amorfisu. Mesec dana kasnije i dalje nisam svesna da sam prsustvovala takvom koncertu. Sećanja su mi u izmaglici, a emocije i dalje nekontrolisane. I dalje nisam u potpunosti svesna da sam konačno čula to savršenstvo uživo.

Ovaj mesec je obeležilo slušanje finskih metal bendova. Tokom meseca sam bila samo na još jednom (ali zlata vrednom) koncertu. U pitanju je onaj koji sam Mirku poklonila za rođendan. Ensiferum, praćen bendovima Heidra i Fleshgod Apocalypse. Prvi put sam bila u donjoj sali Doma omladine. Sam koncert je bio fantastičan! Fleshgod Apocalypse su novo otkriće za mene, a Ensiferum se ispostavio kao daleko bolji nego što su mi do sada zvučali. bez obzira na growl, ovaj bend zvuči neverovatno veselo uživo, a njihov basista je jedna od najsimpatičnijih pojava ikada.

Fotkao Jovan Mihajlović za Helly Cherry