Evo me za kompjuterom posle ko zna koliko vremena. Nažalost, moj komp je riknuo, pa vam sada pišem sa sestrinog i unapred se izvinjavam zbog grešaka u kucanju, jer nisam navikla na njenu tastaturu.
Elem, beše Ramštajn u nedelju. Već oko pola 12 sam bila u Beogradu i našla se sa ekipom sa pokojnog MetalSerbia foruma. Proletelo mi je vreme od pola 12 do 6, da budem iskrena. Neću puno dužiti o tome, oni znaju da su sjajni momci i da ih ja obožavam. *srce* Tako mi stigosmo u poslednji momenat pred Arenu, gde ja konačno dobih svoj LIFAD set.
Nemci, tačni kao sat, pičinju svoj šou u 20:00, tako što na scenu izlazi Dj iz sastava Combichrist. Mislila sam da će biti smor, ali njegovi remiksi su bili zaista odlični. Nagovarao nas je da vičemo Fuck the Dj, a kasnije i: Fuck the DJ, we want Rammstein. Zaista je bio sjajan! Rammstein svoj spektakl počinje pesmom Ich tu dir weh, na početku koje se Till spušta "sa nebesa" u rozoj bundici.
Ne želim da vam pričam naširoko i nadugačko, kad sve možete da vidite. Sledeća pesma je bila Wollt ihr das bett in flemmen sehen. Malo je reći da je bila ludnica.
E onda kreće prava ludnica, jer kreće i Keine lust. Ovo beše jedno od mojih prvih umiranja na ovom koncertu. Zašto? Objašnjenje je kratko i jasno. Oli staje tačno naspram mene, lep i bez majice i svira bass intro. To je dovoljno jak razlog mog umiranja, to jest transa.
Od Keine lust do kraja koncerta se nastavlja apsolutno ludilo. Ne daju dam da odmorimo, odmah se čuju hodže i počinje Sehnsucht.
Bez sekunde pauze nadovezuje se još jedan hit. Ovo je jedini snimak koji sam pronašla.
Ovde smo spaljeni. Shvatićete zbog čega. Tri bacača plamena, koje vidite pred kraj, nalaze se u vidu maski na njihovim licima. Kako oni dunu u maske, tako plamen izleće. Bilo je zaista neverovatno ovo videti izbliza.
Sledi Mein tail i čuveni spektakl sa Flejkom u loncu (koji Til izvlači iz otvora koji se otvara ispod postolja za bubnjeve) i Tilom koji baca plamen na isti, kao i sa "fanom" koji se penje na binu, pa ga Til zapali. Uostalom, pogledajte sami.
Situacija se malo smiruje uz predivnu Ohne dich. Jovana i ja samo što ne plačemo.
A zatim atmosfera opet počinje da se zagreva. Ovo je takođe jedini postojeći snimak.
Sve je toplije...
A sada moje drugo umiranje. Zbog vrućine i zbog pesme. Umrla sam par puta, inače.
Moje NAJVEĆE umiranje je bilo uz ovu pesmu. Moja najdraža, hedbengovala sam kao kreten i vidim se na snimku!
Zatim sledi jedna pesma koju svako zna, bio R+ fan ili ne.
Ah, evo ga i momenat za Tilov dildo.
Ne znam koliko vi to možete da vidite, ali meni su najsmešniji momenti za Buck dich bili kada je Tilu ponestalo pene za prskanje, pa je napravio tužnu facu, kao malo dete, u fazonu: Zašto neće više?! A Flejk nije uspeo da zakopča pantalone nazad, pa je otrčao gologuz. Dok se mi smejemo prethodno viđenom, počinje ludnica uz još jedan hit.
Nakon ove pesme, bend, bukvalno bez pozdrava, odlazi sa bine. Uz malo We want more se vraćaju, sa sve klavirom. Imam divan snimak ove pesme, ali ne želim da vam uskratim da vidite celo, pošto sam ja snimala samo 2 i po' minuta, jer su me, jelte, bolele ruke. Dame i gospodo, Mein herz brennt u klavirskoj verziji, koja je bila daleko bolja nego što sam očekivala i daleko bolje je zvučala uživo. Bio je to momenat za predah.
Nakon momenta za predah sledi još malo spaljivanja, da nam ne bi slučajno ostali dužni. Pola ove pesme provodim okrenuta na drugu stranu, jer je plamen bio previše jak.
Sada sledi poslednja pesma i ujedno najveći provod na koncertu. Ovo možda nije najkvalitetniji snimak, ali se ja vidim i zato ga postavljam ovde. Takođe, ovaj video ostavljam u vidu linka, jer yt pretraživač preko Bloggera ne može da ga pronađe.
Želim da se zahvalim momcima koji su nas čuvali od šutki. Momci, iako ovo nećete videti, želim vam sve najlepše! Ovo je bio jedan od najlepših događaja u mom životu i jako mi je drago što sam to proživela baš sa Mihailom, a ne sa nekim drugim. *srce*
Saznala sam najlepšu vest koju sam mogla saznati. Dobila sam LIFAD Serbia Rammstein fan set, koji su poslali direktno članovi Rammsteina za srpski fan klub.
U setu se nalaze zastava, značka, ogromni stiker i, pretpostavljam, potpisana kartica (ne znam šta bi drugo bio ovaj karton). ^^
Inače, želim da otštampam majicu za koncert i nadam se da će u radnji hteti da štampaju na majicu koju im ja donesem, jer ja neću njihove majice kratkih rukava, ja želim majicu bez rukava, koja bi napred trebala da izgleda ovako:
Bili smo u poseti privatnom univerzitetu Educons u Sremskoj Kamenici. U delegaciji koja je predstavljala fakultet su, između ostalih, bili i onaj atletičar što je bio u Londonu na olimpijadi, pa je završio u bolnici (ne znam kako se zove) kao student univerziteta i Zoran Stanić iz PGS kao budući student istog. Zoja baš i nije ostavio neki utisak jer je bio pretih i ljudi nazad ga nisu čuli. A i ova jedna mu je morala postavljati pitanja, jer je sve kratko pričao. Ali dobro, oprostićemo mu, jer znamo da je tih i stidljiv i da se ne oseća prijatno kad mora da govori pred velikom grupom ljudi.
Elem, ja sam išla na smer klasičnog slikarstva. Najviše me je oduševila ogromna slika inspirisana Salvadorom Dalijem, koja je stajala u hodniku.
Prvo smo išli u atelje, gde su slikali živi model. Samo što mi nismo odmah skontali da je to živ goli dedica, već smo mislili da je lutka, pa smo malo zagledali.:')
Nakod posete ateljeu smo išli u kabinet za ručnu grafiku i tamo su nam detaljno objasnili kako se sve to radi.:3
Elem, ja sam išla na smer klasičnog slikarstva. Najviše me je oduševila ogromna slika inspirisana Salvadorom Dalijem, koja je stajala u hodniku.
Prvo smo išli u atelje, gde su slikali živi model. Samo što mi nismo odmah skontali da je to živ goli dedica, već smo mislili da je lutka, pa smo malo zagledali.:')
Nakod posete ateljeu smo išli u kabinet za ručnu grafiku i tamo su nam detaljno objasnili kako se sve to radi.:3
Na fotografijama iznad su presa kojom se sve to radi i produkti koji se dobijaju ovom vrstom štampe, a to je duboka štampa. Inače sve ove slike moraju da se urežu u aluminijum posebnom metalnom iglicom, a zatim se premazuju bojom i štampaju na papir.:)
Nakon ove posete nas je jedan dečko odveo u njegov atelje. On zaista ima fenomenalne radove i nisam mogla da verujem kad mi je rekao da nije znao da slika pre nego što je došao na akademiju.
Ovo su njegovi radovi:
Kada smo se opet vratili u kabinet dizajna došli su studenti na čas i pokazivali su nam njihove crteže. Ćaskali smo sa dva lepa dečka. Jedan nam je pričao kao nešto ozbiljno, a onda vikao da ga ne slušamo, da lupa, a drugi nam je pokazivao svoje i crteže još jedne devojke i mi smo se divili.:3 Pokazao nam je i neke tehnike crtanja, a onda nas je "slučajno" odveo u još jedan atelje, koji je otključao samo za nas. Unutra su bili predivni radovi rađeni ugljenom i ja sam zaboravila da ih fotkam, pošto sam ćaskala s njim o tome koji je pastel najbolji za inverzno senčenje.:') On na kraju nije ništa ni radio na tom času, već je nas vodao po fakultetu.:D
Evo vam i jedna fotografija delića pogleda (koji je stvarno predivan) sa ogromne terase univerziteta.
Uh, od ovolike umetnosti sam dobila želju za crtanjem.:)
Priča o tome kako sam došla do karte za koncert je najbolja priča ikada! Možda ne toliko zanimljiva, koliko se kroz nju vidi ko je pravi prijatelj. naime, kartu dobih od drugarice. Jednostavno mi devojka javila da idem s njom i dala mi kartu koja košta 5500 dinara! I nije mi dozvolila da odbijem.
Znam da će nam biti savršeno. Naćemo se sa mojom ekipicom sa pokojnog MetalSerbia foruma, sa Glamstika takođe, sa nekim njenim društvancetom, a zatim idemo da se nađemo sa ostalim članovima zvaničnog srpskog Ramštajn fan kluba i pravac na koncert! ^_^
Sve u svemu, Jovana Mihaila ja te volim! <3