Povratak kazanove je jedna skroz u redu i skroz fiktivna novela o, logično, povratku Kazanove u Veneciju. Kompletna radnja obuhvata period od dva do tri dana, tokom kojih Kazanova boravi u kući prijatelja kojeg je slučajno sreo.

Bez dinamične radnje, ovo je priča o jednom starcu koji skuplja deliće slike svoje mladosti, u kojoj je bio zavodnik kojeg nijedna žena nije mogla da odbije. U ovoj noveli provlače se slike seksualnosti karakteristične za priče Artura Šniclera, čiji su neposredni opisi seksualnosti u vreme u koje je živeo i stvarao (kraj 19. i početak 20. veka) bili veoma kontroverzni

Kroz priču se pojavljuje i dosta istinitih činjanica o Kazanovi, ali je veći deo novele fiktivan, koncipiran tako da, bez previše radnje, prikaže misli i dela jednog starog čoveka koji i dalje mašta o mladim ženama. Šta više, oslanjajući se na svoj šarm sada kada na mladost i dobar izgled više ne može, on je spreman na sve kako bi ponovo u svom naručju imao mlade žene.

Nisam oduševljena ovom novelom, ali isto tako nisam ni razočarana. Upustila sam se u čitanje bez očekivanja, a unutrašnji monolozi koji se provlače kroz čitavo delo i kompletna ta psihološka strana ove priče mi je sve vreme držala pažnju.