Zaista ne znam iz kog razloga do sada nisam išla na Vračar Rocks, s obzirom na to da organizuju sjajne svirke.

Trećeg aprila sam konačno odlučila da odem, s obzirom na to da je svirao Six pack.

Utisci sa ove svirke su mi potpuno izmešani.

Za razliku od ostalih odlazaka na svirke, ovaj put sam odlučila da ne idem da slušam predgrupe, već samo da odem na nastup Six Pack-a. Sticajem nesrećnih okolnosti (zvanih gradski prevoz), debelo sam zakasnila i bend je već uveliko svirao. Došla sam negde oko polovine, propustivši neke od svojih omiljenih pesama.

Neprijatno sam se iznenadila kada sam videla da je prostor poluprazan.

Ovaj bend je u Hrvatskoj napunio Tvornicu kulture, koja je daleko veći prostor od Božidarca. Dakle, u čemu je naš problem?! Six pack zaslužuje bolje. Pogotovo jer ne nastupaju previše često. Njihovi nastupi se uglavnom vezuju za određene festivale, a svi znamo da su na istim nastupi bendova skraćeni. Sada imamo priliku da ih vidimo i čujemo u punom sjaju, cena nije bezobrazno visoka kao što ume često da bude, a prostor je i dalje poluprazan. A konstantno čujem žalbe o tome kako nema svirki. Svirki ima dovoljno. Ljudi koji bi ih podržali nema, jer su previše lenji da mrdnu guzicu za kauča, ugase jutjub i napuste hejtovanje scene preko interneta.

Još jedna stvar koja me je u isto vreme ostavila u neverici i koja me je nenormalno razbesnela (tako besna nisam bila od kada je na Beer fest-u otac pustio da mu na Goblinima dete odvuku u šutku i bezbrižno posmatrao koncert) je bio momenat kada se jedan od klinaca popeo na binu dok je bend svirao, a čovek iz obezbeđenja mu nije rekao da siđe, nije ga odveo sa bine, već ga je bukvalno BACIO sa bine, usput mu opsovavši majku. Svaka čast, čoveče! Iživeo si se nad detetom. Da li se sad osećaš superiorno?!

Srećom, klinca su uhvatili momci koji su se našli tu.

Ali, šta da ga je bacio na gomilu klinki koje su stajale pored? Čisto sumnjam da bi se one trudile da ga uhvate. Mislim da je krajnje vreme da kvazi obezbeđenje koje se konstantno iživljava nad klincima zamenite obezbeđenjem koje zapravo sluša tu vrstu muzike i razume tu vrstu zabave na svirkama. I ima preča posla nego od nasilništva nad decom.

Elem, svetla i jedina bitna tačka ovog događaja jeste Six pack. Iako sam propustila veći deo svirke, zaista sam se dobro provela. Bend je odličan emiter pozitivne energije. Miki ima sjajan odnos sa publikom i ima osećaj za to da u pravom momentu kaže pravu stvar. U njegovom obraćanju ljudima se zaista oseti iskrenost i zahvalnost zbog toga što su došli da podrže bend.

Osećala sam se divno dok smo horski pevali određene pesme, primetivši da su u prostoriji različite generacije ljudi: od klinaca u prvim redovima, do onih ljudi koji su nekada bili ti klinci... I svi ti glasovi su bili kao jedan. Six pack u isto vreme nosi i emociju i bunt i sjajno ih povezuje. U neku ruku me to i ne čudi, s obzirom na to da bez sirove emocije nema ni bunta.

Vidi se da ovi ljudi zaista vole ono što rade, ono što sviraju, kao i ljude koji dolaze da ih slušaju.

Ni kašnjenje, ni odvratni ljudi nisu mogli da mi pokvare utisak o ovoj svirci jer je bend bio zaista sjajan, podelila sam te trenutke sa dragom osobom i konačno dobila potpis u Mikijevoj knjizi.

Za to posebno želim da se zahvalim istoj toj dragoj osobi, koja je zamolila dečka koji se iznenada pojavio iz bekstejdža da odnese moju knjigu Mikiju da je potpiše, kao i pomenutom dečku koji je to drage volje učinio. I hvala Mikiju što ju je potpisao, sa sve srcem na i.

Sledeći put ću se pojaviti na vreme, neću dozvoliti da mi išta pokvari raspoloženje, makar ni na trenutak i uživaću u celoj svirci ovog sjajnog benda. Samo se nadam, da će taj sledeći put biti relativno uskoro.