Za ovaj mesec sam imala ogromnu listu omiljenih stavki, ali sam papir izgubila, a one su mi isparile iz glave. To verovatno znači da nisu bile dovoljno omiljene.

Ovo je, dakle post o stavkama koje su do samog kraja ostale omiljene.

Ne znam baš da li idem hronološki, ali prva stavka je Pero Defformero svirka u Zemunu


.

Druga stavka je, naravno, sajam knjiga i knjige koje sam tamo kupila.



Sledeće stavke su fenomenalna ogrlica, Rosie Zr (fejsbuk stranicu sa njenim nakitom možete pogledati ovde. Cene su i više nego povoljne, a nakit je divan) i njen blog.




Sada ću da zvučim kao totalni geek. Sledeća omiljena stavka je Platonova alegorija o pećini. Cela ova priča svidela mi se još na filozofiji. Tamo smo je samo na kratko spomenuli i šturo objasnili. Za predmet Uvod u političku teoriju na fakultetu sam, u okviru gradiva, imala ovu alegoriju. Zaista sam uživala razotkrivajući njenu simboliku.



Ova stavka će u potpunosti da pobije geeky momenat prethodne stavke. U pitanju je Llama song. Verujem da nema potrebe za dodatnim komentarima.


Ono što mi je unelo raspoloženje u ovaj mesec je što sam konačno imala tvitap sa Davidom, jednom od osoba sa tvitera koje najviše gotivim (tviter nik ćemo da zadržimo u tajnosti, da ne remetimo privatnost dotičnog gospodina). Iako smo se videli na samo sat vremena, bilo mi je prezabavno.