Ovaj mesec nema mnogo omiljenih stavki. Sve vreme imam osećaj kao da sam nešto zaboravila, a kada shvatim da nisam, onda se pitam šta se uopšte desilo u septembru.

Prva omiljena septembarska stavka je Provetravanje, gde se posebno izdvaja svirka Kanda Kodže i Nebojše.





Nastaviću i ujedno i završiti sa svirkama za ovaj blog post. Druga stavka je fenomenalna svirka Goblina u SKC-u.



Mislim da mi je ovogodišnji rođendan bio najbolji rođendan do sada. A pokloni koje sam dobila su treća omiljena septembarska stavka. Ovo su pokloni koje nisam pojela.



Ovu stvar imam odavno. Štaviše, od četvrtog razreda osnovne škole. Na rastanku sa učiteljicom, svako od nas je dobio posebnu diplomu, koja se odnosi samo na njega. Moja majka je ovu diplomu uramila i donela mi ju je kad sam se uselila u stan. Planiram da je okačim  na vidno mesto, da mi drži motivaciju na nivou. Ovaj savet mi je pomogao mnogo puta u životu. Da nije njega, verovatno ne bi bilo ni ovog bloga.



Poslednja stavka ovog meseca su grafiti mopsa po Beogradu o kojima sam pisala post kojim sam otvorila novi i dugo očekivani odeljak bloga.