Trinaestog septembra sam sa sestrom i njenim drugom išla na Provetravanje u Barutanu. Ovo je ujedno bio moj prvi dan u Beogradu. Tačnije, tada sam se doselila.

Prvi bend je za mene bio totalno nepoznat, ali su me pridobili već posle par otsviranih tonova. Imaju taj neki fanki zvuk psihodeličnog roka. jednostavno ne možeš stajati mirno dok sviraju. Svaka čast Jarbolima!

Obojeni program je nastavio da širi dobre vibracije. Slušala sam ih drugi put u životu. Oba puta mi je bilo sjajno. Program možete ili jako da volite i uživate u njihovim svirkama, ili da ih ne volite i da vas iste te svirke ubiju u pojam. Još nisam srela nikog ko je između.

Za Program imam samo jednu zamerku - na svirkama ne izvode Ona je tu.

Nakon Programa na binu izlazi instrumentalni deo KKN-a, a za njima i Oliver i njegova pljoskica. Iako je ova svirka bila sjajna, bila mi je za nijansu lošija od one na  SRF-u. Zvuk je svakako bio bolji, ali je malo falilo atmosfere. Ovo je bila Ognjenova oproštajna svirka. Želimo mu lep život u Dubaiju.

Ovo mi je bio najbolji početak rođendana ikada!

Želim da napomenem da sav prihod od Provetravanja ide za Obrenovac i da bendovi ne uzimaju profit. Nadam se da će se neko setiti da im se javno zahvali jer to nisu mali bendovi, već neka od glavnih imena srpskog roka.

Za kraj imam poruku za Rumljane i ljude iz okolnih gradova koji su izlazili u Rumu: Mislili ste da Obojeni Program može da prođe bez Piksija? E, pa, prevarili ste se! Piksi is everywhere!