Kratka priča Uspavana i vreteno, deo je zbirke Nila Gejmena pod nazivom Upozorenje o sadržaju, a kako je objavljena i kao posebna knjiga, u Laguninom prevodu ove zbirke je izostavljena. Ova priča je takođe još jedan u nizu dokaza da su Nil Gejmen i Kris Ridl odličan tandem.

Ova priča je ponovo ispričana Trnova Ružica - odnosno Uspavana lepotica, kako već više volite - pripovedana, naravno,  na jedan drugačiji, mračniji, potpuno Gejmenovski način. Ovo nije delo koje će samim svojim sadržajem da vas ostavi bez daha, ali kombinacija iskrivljene originalne priče i ilustracija Krisa Ridla možda ipak uspe u tome. Ilustranije savršeno prate priču i mislim da nikada nisam videla lepšu knjigu. U jednom od utisaka o ovoj knjizi na sajtu Goodreads pročitala sam da bi bojanka za odrasle sa ovim ilustracijama bila pun pogodak i upotpunosti se slažem sa tom izjavom.

Ono što mi se u promenama ove priče najviše dopalo je to što, za promenu, sadrži veoma jake ženske likove oko kojih se razvija priča i što se sudbina ne prepušta čekanju princa na belom konju.

Tokom juna sam pročitala pet knjiga, tri su za mene bile nove, a dve sam čitala ranije. Ovo je bio sjajan čitalački mesec jer sam ih sve ocenila sa pet zvezdica, a pročitala sam 1555 stranica.

Prva knjiga koju sam pročitala je Vodič kroz srpski mentalitet, Moma Kapora, u izdanju izdavačke kuće Dereta, ali na engleskom jeziku jer sam knjigu kupila kao rođendanski poklon prijateljici iz Finske. Po prvi put u životu sam pitala po knjizi i srce mi se cepalo, ali smatrala sam da neke stvari zahtevaju dodatna objašnjenja. Mislim da je Kapor u ovom delu najiskrenije moguće prikazao naš narod, sa svim njegovim vrlinama i manama. Fotografija ove slike se ne uklapa jer je ona već na severu, te nisam mogla da je fotografišem na sivoj pozadini.

Druga knjiga koju sam pročitala u junu je Drčna, Dženifer Matu, u izdanju Urban Readsa. Ovo je jedna od knjiga koje sam spominjala u svom postu o girl power knjigama. Volim girl power knjige u svakom obliku, ali činjenica da je majka naše glavne junakinje bila Riot Grrrl mi je, kao nekom ko se zanima za taj pokret, bila veoma draga.

Treća knjiga jula bila je nešto što sam već čitala. Za razliku od većine mojih vršnjaka koji se zanimaju čitanjem, ja nisam odrasla uz Hari Poter serijal. On mi nikada nije bio zanimljiv. Ali jesam odrasla uz serijal o deci sa super moćima, koja idu u istu školu i taj serijal se zove Deca Crvenog kralja, Dženi Nimo, koji je kod nas objavila izdavačka kuća Leo Commerce. Nikada nisam pročitala poslednje dve knjige, te sam odlučila da u narednih pola godine pročitam ceo serijal. Tek sam počela, te sam u junu čitala prvi deo, Ponoć za Čarlija Bouna i ovo je jedini deo kojeg se zaista sećam. Radnja svih ostalih mi je pomešana i zamagljena. Bilo je divno vratiti se u svet Čarlija Bouna i druge dece Crvenog kralja i jedva čekam da pročitam i ostale knjige.

Poslednje dve knjige koje sam pročitala su deo Monsters of Verity duologije Viktorije Švab. U pitanju su Smrtonosna pesma - koju sam čitala prošle godine, ali sam želela da je pročitam ponovo, kako bih se tačno sećala svih detalja, a onda pročitala sledeću - i Naš mračni duet. Jedva sam čekala da se vratim čudovištima Istinograda i kraj priče me nikako nije razočarao

Znam da je skoro kraj jula, ali neke nove knjige su u junu stigle na moju policu, te mislim da ima smisla spomenuti ih. I blog i jutjub kanal su neko vreme bili u zatišju, ali daleko od toga da nisam pričala o knjigama - radila sam to čečtiri dana u nizu na svom knjiškom kanalu - i to na srpskom!

U maju sam pročitala četiri knjige, te sam, po sopstvenom pravilu, imala pravo da kupim četiri knjige. To sam i uradila, ali se na mojoj polici nastanilo njih pet, jer sam jednu dobila na poklon.

Prva knjiga koju sam kupila je knjiga Glena Dankana, Krv naša nasušna, izdavačke kuće Laguna. Kupila sam je korišćenu i mislim da samje platila 300 dinara. Odavno želim da pročitam ovu trilogiju, a glavni razlog zbog kojeg sam kupila prvo treću knjigu je to što je ovo bila najniža cena po kojoj sam je našla, a sama knjiga je u tom momentu bila rasprodata u knjižarama. Sada vidim da je ponovo u prodaji, a maloprodajna cena je 1099 dinara.

Zatim su mi stigle dve knjige koje sam naručila u maju, ali na pogrešnu adresu, pa je proteklo neko vreme dok mi nisu donesene. Ove dve knjige naručila sam preko sajta Book Depository. Jednu sam platila oko 10, a drugu oko 7 evra. U pitanju su knjige This is Van Gogh, Ketrin Ingram i Sleeping giants, Sylvain Neuvel-a. Jedna je, naravno, biografija Van Goga, prikazana kroz kratke priče i ilustracije, koja sadrži i analizu određenih njegovih dela, a druga je roman naučne fantastike, toliko hvaljen da je bilo krajnje vreme da ga nabavim.

Četvrtu knjigu dobila sam na poklon. U pitanju je delo Gospodari vremena, Petra Grujičića. Ovu knjigu je za mene odabrala sestra kada je kupovala knjige na Laguninoj 10 knjiga za 1000 dinara akciji. Moj izbor bi definitivno bio treći deo Završnice, jer mi samo on fali da kompletiram trilogiju, a inače je preskup, ali pošto ona nije znala da sakupljam tu trilogiju, a videla je na ovoj knjizi utisak Dejana Stojiljkovića, za kojeg zna da neizmerno volim njegov rad, Gospodari vremena su završili na mojoj polici. Nadam se da će da mi se svide. Maloprodajna cena ove knjige je 699 dinara.

Poslednja knjiga koju sam kupila tokom juna je Leah on the offbeat, Beki Albertali. Ovo je priča o Liji, koju znamo iz knjige Beki Albertali pod imenom Sajmon protiv zavere homosapiensa, a koja je kod nas objavljena od strane izdavačke kuće Urban Reads. Ovo Pingvinovo izdanje kupila sam u predivnoj knjižari u Temišvaru kao poklon sebi za uspomenu na putovanje. Platila sam je oko 10 evra i definitivno je možete naći jeftinije na Book Depository-u, ali bila je poenta da je kupim tada i tamo, te sam to i uradila.

Jun nije bio baš najuzbudljiviji mesec na svetu. U stvari, uopšte nije bio uzbudljiv. Pa ipak, uspele su da se izdvoje neke stvari koje su mi tokom meseca, bez sumnje, bile omiljene.

Omiljeni koncert

Proteklog meseca sam otišla na samo jedan koncert, ali i da sam svaki dan išla na po jedan, znam da nijedan ne bi mogao da se meri sa ovim. Prvi put u životu sam bila u Zaječaru, prvi put na Gitarijadi i prvi put sam slušala uživo jednog od svojih omiljenih muzičara svih vremena - Billy Idola. Bilo je kratko, ali ne mogu da mu zamerim ni na sekund, jer je čovek na binu izašao veoma bolestan, nakon dva otkazana koncerta i priredio koncert za pamćenje.

Omiljena knjiga

Od pet pročitanih knjiga tokom meseca, kao najbolja izdvojila se Naš mračni duet, Viktorije Švab, drugi deo duologije Monsters of Verity, u izdanju Publik praktikuma. U ovom delu sam sa glavnim likovima u mnogo boljim odnosima, razvoj radnje mi se veoma sviđa i manje je predvidiv nego u Smrtonosnoj pesmi.

Omiljena serija/film/anime

Konačno sam odgledala Love, Simon, film snimljen po knjizi Sajmon protiv zavere homosapiensa, Beki Albertali. Lep je film. Nije predivan, nije najbolje što sam ikada gledala, kao što svima izgleda jeste. Ima svoje prednosti i mane. Smatram da neki likovi nisu prikazani kako treba, ali mi je isto tako zanimljiviji od knjige koja je, iako mi se svidela, imala delove koji su mi bili dosadnjikavi. Svakako, veoma sam uživala u gledanju ovog filma i verujem da bih uživala i da nisam čitala knjigu.

Godine 2014. su, u roku od šest dana bila dva velika koncerta. Iron Maiden nastupio je na Kalemegdanu 17. juna, a Billy Idol je trebalo da nastupi 25. juna na istom odredištu, ali je koncert otkazan zbog vremenskih neprilika - a imali smo i onaj izveštaj u nekom od dnevnih listova, sa sve citiranjem onoga što je Idol navodno govorio između pesama - te je održan sutradan, 26. juna. Moja sreća je tada bila ovakva: Otišla sam na Iron Maiden, a za kartu za Idola nisam imala novca. Zatim sam imala novca, ali je sutradan trebalo da se održi prijemni ispit. Zatim je prijemni odložen i imala sam novca, ali nisam imala s kim da idem - to je bio period u kojem samostalni odlazak na koncert u drugi grad još uvek nije bio opcija. Tako da je sve što sam ja videla od Idola bilo gostovanje kod Ivana Ivanovića.

Zbog toga ovog puta nisam smela da propustim njegov nastup. Bila je ovo prilika da ga konačno čujem, besplatno, u gradu koji do sada nisam posetila, u okviru manifestacije na kojoj nikada nisam bila. Kada se već karta nije plaćala, nisam htela da škrtarim, pa sam platila organizovan prevoz. Daleko veća avantura bi bila da sam išla u sopstvenoj organizaciji, ali, nažalost, trenutno nemam vremena za gubljenje. Kako smo stigli u pola osam i program još nije počeo, odlučili smo da se prošetamo po Zaječaru, da vidimo kakav je, a i da svratimo do prodavnice, gde je pivo jeftinije nego na samoj Gitarijadi (mada nije da me dotiče cena piva, pošto isto ne pijem). Malo smo prošetali, ja sam pomazila - ili barem pokušala da pomazim - svaku mačku na koju sam naišla, a bilo ih je mnogo.

Odlučili smo da se vratimo na nastup Partibrejkersa, koji su počeli ranije, pa smo pola slušali van koncertnog prostora jer je bila tolika gužva da nije moglo da se uđe, a isto tako je bio zakrčen put i do drugih ulaza jer su se svi sjatili na taj jedan. Ušli, dobila free, muzičarsku, vodicu jer svuda ima divnih ljudi i lepo je upoznavati ih, te nisam morala parice da trošim, pošto na koncertima samo vodu i pijem. Sledećih pola sata slušali smo Hiljadu godina, a onda je bend nastavio sa ostatkom repertoara. Bilo je lepo videti ih na tako velikoj bini i čuti na veoma dobrom ozvučenju, ali nije da ih se nismo naslušali i ranije. Malo smo pevali, malo đuskali, ali najviše smo čekali gospodina Vilijama, strepeći od toga da mu šest kutija antibiotika nije pomoglo i da će ovo biti treći otkazani koncert u nizu.

Međutim, nakon što su Brejkersi napustili binu, počelo je iznošenje opreme sa logoom Kralja Rokera i sve je postalo nekako stvarno. Na binu je izašao čovek koji ne stari i odmah počeo žestoko, uz Shock to the system. Ne bih se bavila setlistom, ako vas interesuje, možete da kliknete ovde. Ono čime bih se bavila jeste pojava i energija ovog šezdesettrogodišnjeg čoveka, koji izgleda barem dvadeset godina mlađe, a ima energiju kao da mu je dvadeset. Ovo je bio besplatan festival, te verujem da je bilo i mnogo onih koji nisu fanovi samog Idola, te, kada se otišlo malo dalje od Dancing with myself i Rebell Yell, publika nije bila baš najaktivnija. E, tu nastupa harizma Vilijama Brouda. Njome je uspeo da kupi publiku. A činjenica da je održao izuzetno energičan koncert i jednako izuzetno otpevao svaku pesmu uprkos upali sinusa koja je krenula na pluća i kesi antibiotika kojima je morao da se roka da bi uopšte izašao pred nas, kao i ta da prethodnih dana nije smeo da govori da bi nama mogao da peva, je za svaku pohvalu. 

Ne mogu da primoram sebe da govorim mnogo o tehnikalijama ovog koncerta, kada je sve o čemu mogu da mislim to da sam konačno uživo čula i videla čoveka kog slušam veći deo svog života. Bilo je kratko ali slatko, ja sam bila u svom svetu, pomno prateći njegovo kretanje po bini i briskajući naočare kad god postane malo mutan. Bila sam hipnotisana, pevala sam iz sveg glasa i naglas komentarisala kad god primetim da ljudi ne znaju neku mnogo dobru pesmu - kao što je King Rocker. Bilo je to ostvarenje jednog od mojih malih snova. Nisam bila tako uzbuđena još od koncerta HIM-a, a pre njega se ne sećam kad sam bila toliko uzbuđena, da mi se ceo put do Zaječara vrte pesme po glavi i da je danas, tri dana kasnije, i dalje nisu napustile. Proživljavam ovaj koncert iznova i iznova. Takođe sam shvatila da su me oba spomenuta koncerta ostavila bez reči. U oba slučaja sam želela da u tekstovima opišem toliko toga, ali mi ipak sve deluje neopisivo.

Koncert je bio kratak. Jedanaest pesama i dva soloa nije dovoljno. Ali neću to zamerati, s obzirom na to u kojem je stanju čovek izašao na binu samo da ne bi otkazao koncert. Kad uporedim setlistu iz Zaječara sa ostlaim sa turneje, bilo je tri pesme manje. Devet pesama se poklapalo. Pet pesama sa prethodnih setlista se nije pojavilo na ovoj, a to su: Daytime drama, Can't break me down, LA woman, John Wayne i Mony Mony. Dve su dodate - Flash for fantasy, na moju veliku radost, kao i Prodigal Blues. Publika je očekivala da, naravno, čuje Speed, ali kako sam znala da je nije bilo ni na prethodnim setlistama, nije mi ostala neka praznina. Međutim, zaista bih volela da sam bila u prilici da uživo čujem LA woman i Mony Mony.

Pošto se Idol odlično drži, računam na to da će kroz koju godinu da dođe opet, zdraviji nego ovog puta i da će da nam priredi još bolji koncert. Do tada je i ovaj bio dovoljno savršen i verujem da će još dugo nastaviti da mi se u glavi pušta na repeat.