Život Šećerne Pilule: октобар 2014

, by Sugar Pill

Utisci života: Još uvek nije kraj.

Možda i jesu došli do kraja puta, ali dok su još uvek tu, na kraju, mi ćemo da ih slušamo.

Na samom ulazu u klub Fest smo prišli pored svih članova bendova.

Kao predgrupa nastupio je Danilo Petrović Trio. Moram priznati da nisam znala šta da očekujem kada sam čula ime benda, ali svakako nisam očekivala ono što je sledilo, a to je fantastičan instrumental.

Nekoliko pesama kasnije na binu izlazi instrumentalni deo (kako ga je Biške nazvao) etno metal benda Pero Defformero, uz Frišove reči: "Molimo vas da spustite teretni lift sa našim pevačem", što je izazvalo opšti smeh i ovacije. Odlučiše da oni malo zasviraju pre nego što se Biške pojavi na bini.

Na moje veliko oduševljenje, započinju Ferarijem, a to ukazuje da je svirka od samog starta bila zaista sjajna i energična.

Biške se pojavljuje taman na vreme da zapeva i to u onoj stajliš odevnoj kombinaciji koju sam očekivala prošli put.

Iskrena da budem, ova svirka mi je bila još bolja od one u KST-u letos. U pitanju je bio klubski prostor, bez ograda, bez previše mase... Vrlo je moguće da je to atmosferu učinilo daleko opuštenijom od one u KST-u.

Ovaj put je Biške više pričao između pesama, terajući svojom pričom ljudima suze na oči (zbog smeha, naravno).

Ponoviću ono što sam rekla prošli put, a to je da nisam smela da skrenem pogled sa bine, a pogotovo sa Bišketa da ne bih propustila neku grimasu i gestikulaciju, jer su naprosto fantastične!

Kolac zarih na brzinu.

Ovoga puta je i masa (po mom mišljenju) bila daleko bolja i horski otpevala svaku pesmu od početka do kraja.

Friš je pred kraj rekao: Ja ne mogu da verujem da neko može da dođe i svira ovakve gluposti i da mu se ljudi ovoliko raduju. Ja bih na to rekla da ja ne mogu da verujem da ljudi koji su bili u separeima nisu poustajali i radovali se tim, kako on kaže, glupostima sa nama.

Odbiću ti 30% od plate!

Za kraj smo videli kako pravi bendovi daju nogu svojim članovima.

Dobiješ džinovsku crvenu nogu u dupe, ona te lansira u publiku, pa te publika odnese.

Namerno se nisam mnogo raspisala o ovoj svirci jer sam već jednom pisala o svirci ovog benda i ne želim da se ponavljam. U zamenu za reči imate video snimke. Znam da nisu baš najbolji i da su vrlo kratki, ali mislim da su sasvim dovoljni da prenesu barem delić atmosfere.

Ovaj bend je zaista sjajan, pun humora i pozitivne energije i zaista je enormna šteta što su, kako kažu, došli do kraja puta. Ali, kao što rekoh na početku, mi ćemo da budemo s njima dok još stoje tu na kraju. nadamo se svirkama u Pančevu i Novom Sadu (samo zato što su najbliža mesta u koja mogu da odem; bez favorizovanja) i još boljoj atmosferi, pa da ispratimo ovaj veliki bend kako dolikuje.

Želim još samo da kažem da mi je jako drago što sam na ovoj svirci upoznala sjajne ljude, kao i da mi je ekstremno žao što određeni ljudi (koji će se sami pronaći u ovome) nisu bili tamo sa mnom.

0Comments

, by Sugar Pill

In Akademija umetnosti, Canon

Prostor za sopstvene misli: Veliki baksuzluk malog fotografa.

U kolikoj razmeri volim fotografiju, u tolikoj razmeri sam baksuz što se tiče beogradskih izložbi i konkursa. Verujem da i sami znate da je u pitanju ogromna razmera. Nije tu u pitanju slučaj u kom ja ne mogu da prođem dobro na konkursima. U pitanju je nešto potpuno suprotno. Daću vam i dva primera.

Prvi primer odnosi se na Canon fotografski konkurs 2012. godine. Poslala sam fotografiju na konkurs i nakon završetka konkursa dobila mejl da se moja fotografija našla među dvadeset pet najboljih (od skoro hiljadu prijavljenih) fotografija. Oduševila sam se. Tada još nisam imala nikakav fotoaparat, a ni dobru kameru na telefonu. Uz pomoć kamere od 1.3 megapiksela i malu pomoć editora nastala je jedna skroz u redu fotografija.Zaista nije ništa specijalno, ali bila sam jako ponosna na sebe jer je moja, do krajnje granice amaterska fotka smatrana boljom od stotina profesionalnih fotografija.

Ne znam da li se sećate, ali u februaru 2012. godine su bili oni ogromni snežni smetovi. I, pogodite šta? Izložba je bila u februaru! Prvi rad na izložbi, prvi uspeh na polju umetnosti, a ja ne mogu da prisustvujem izložbi. Jedina preostala opcija mi je bila da pogledam fotografije sa otvaranja izložbe.

Dobra strana svega toga je što sam imala priliku da uzmem svoju fotografiju. Majka i ja smo se dobro namučile dok nismo našle Belvil naselje, gde je trebalo da preuzmem fotografiju. Ako mene pitate - vredelo je. Mamu nemojte pitati, nisam baš najsigurnija da se slaže sa mnom.

Drugi veoma baksuzni momenat u vezi sa fotografijom se desio juče. Upravo on (tačnije bes i razočaranje zbog istog) je i razlog nastajanja ovog posta. Naime, jedno veče u martu mi je bilo dosadno i tražila sam fotografski konkurs na koji bih mogla da se prijavim. Između ostalih sam našla konkurs Akademije umetnosti. Prijavih neobavezno tri fotke. Da, jesu dve odobrene od strane Vogue Italia, ali ipak je to Akademija umetnosti. Ne očekujem ama baš ništa.

To moje neočekivanje i obaveze oko prijemnog ispita učiniše da zaboravim i na konkurs, i na akademiju, i na fotke. Juče se setih da se, reda radi, ulogujem na taj mejl jer ga ostavih kao kontakt kolegama na faksu. Nakon što sam to uradila, imah šta i da vidim - pet mejlova od Akademije umetnosti.

U delu jednog od njih pisalo je:

"...Profesori Akademije Umetnosti koji su žirirali prispele radove prijatno su iznenađeni vašim originalnim idejama i kreativnim pristupom.

S obzirom na to da ste ušli u uži izbor, pozivamo Vas na svečanu dodelu nagrada koja će se održati u subotu 31. maja...
...kao i na radionicu portretne fotografije koju smo specijalno organizovali za vas...

...Radionicu će držati profesori katedre Fotografije i Kamere Akademije umetnosti u Beogradu..."

Da, ceo događaj je bio u maju. Ja sam pozivnicu za isti videla u oktobru. Ako to nije baksuzluk, ja ne znam šta jeste.

0Comments

, by Sugar Pill

In Favoriti meseca.,

Favoriti meseca 2014: September favourites.

0Comments

, by Sugar Pill

In Cassidy's Brewery, KBO

Utisci života: Izaš'o sam van mlatiti pozere!

Nakon tri dana bez sna, šest kafa i tri Bustera od pola litre, bila sam spremna da uđem u KST.

Ušli smo nešto malo nakon početka svirke Cassidy's Brewery i istog momenta sam shvatila da ne mogu da pobegnem od Rume jer je jedan član benda odatle.

Elem, bend je bio super. Nikako vam ne može biti loše uz irsku muziku. Vesele melodije su nas dobro razmrdale i zagrejale za ono što je sledilo.

Dok sam, leđima naslonjena na ogradu, čekala sledeći bend, neko sa druge strane ograde je naleteo na mene. Besno sam se okrenula i shvatila da je to bio Blaža koji nije uspeo da se zaustavi kad je istrčao iza bine.

Na moje veliko razočaranje, nije bio u supermen odelu, pa ni efekat kad ga masa nosi nije bio isti. Ovo je bio Blaža u pimp izdanju.

Dobra svirka, mnogo domaćih hitova (pesme Azre me posebno oduševiše) i, naravno, Blažina voljena Pamela.

Nakon Prljavog inspektora Blaže i Kljunova usledilo je ono što je skoro ceo KST čekao.

Otišla sam na svirku Mortal Kombata posle tri godine. Moram priznati da mi je bilo malo čudno da vidim bend bez Dede, a pogotovo bez Stoleta.

Kao i do sada, bend je počeo maksimalno energično, što nama kao publici koja je taj momenat jedva čekala nije nimalo smetalo.

Bend je svirao ono što ja zovem okrnjena setlista. Nije bilo mojih omiljenih pesama (pratim Kombat od pre prvog albuma, pa je nekako očekivano da su mi najstarije pesme ujedno i najdraže), ali je i dalje bilo (oprostićete mi na izrazu, ali ovaj najbolje opisuje momenat) do jaja!

Naravno da sam ja na zvuk Fear of The Dark introa završila na Mirkovim ramenima (i naravno da nijedan od gomile fotografa koji su me fotkali nije objavio fotku) jer kakav bih ja Srbin pravoslavac bila kada bih Post'o sam metalac provela na zemlji?! Mirku se ovom prilikom izvinjavam što mu zbog mene na svakoj svirci otpadnu leđa.

Nego, da se vratim na bend. Mislim da je Mortal Kombat konačno skupio više para da kupi opremu iz Novog Pazara, jer su zvučali odlično! Energija i benda i publike je bila na najvišem nivou.

Citiraću jednu osobu, koja je u jednoj rečenici opisala ovu svirku na najbolji mogući način: Bend je opravdao svoju popularnost, a publika njegovo ime.

Ovo samo pokazuje koliko su ovaj bend i njihova publika sjajan tim.

Znam da slika sa Kombata ima najmanje i da su najlošijeg kvaliteta, ali to samo znači da je meni toliko bilo dobro da se nisam setila da fotkam i da nisam mogla da budem mirna tih par sekundi, koliko mi je bilo potrebno za fotku.

Nakon Kombata se situacija drastično smirila, ali za mene još nije bilo ni približno gotovo, jer je sledio momenat kada ću prvi put u životu uživo čuti KBO!

Prilično je nepravedno što je masa napustila prostor posle Kombata, bez obzira na to što je većina upravo zbog njih i došla. Naravno, KBO! je otprašio kao da je i dalje puno.

Žao mi je što nisam čula fantastičnu obradu pesme benda Denis i Denis, ali je svakako bilo sjajno.

Dok je bendova kao što je KBO! biće i panka.

0Comments

, by Sugar Pill

In Goblini, Koncert

Utisci života: Mi smo i oni koji su vam trebali kad je bilo najgore.

0Comments

, by Sugar Pill

In jarboli, KKN

Utisci života: Ona ipak nije tu.

0Comments

, by Sugar Pill

In Beograd, Dete iz provincije.

Dete iz provincije: Mudre reči jednog mopsa.

0Comments

, by Sugar Pill

In Favoriti meseca.,

Favoriti meseca 2014: July and August favourites.

0Comments

, by Sugar Pill

In Haled Hoseini, knjige

Knjiški moljac: Haled Hoseini - Lovac na zmajeve.

Iako sam dugo želela da pročitam ovu knjigu, sam nailazak na nju se desio potpuno neplanirano.

Pročitala sam je u dahu. Ostavila je deočekivano jak utisak.

Knjiga je... Teška. Priča koja se u njoj skriva je teška.

Smiren pripovedački ton bez mnogo konkretne radnje stvara težu sliku rata i patnje, nego opis najkrvavije bitke. Retrospektiva sentimentalnih uspomena pritiska teg na grudima i otežava disanje.

Ovaj put izostaje odabir omiljenig lika. Glavnog lika - Amira - u isto vreme prezirem i žalim. Mišljenje o njemu mi se menja sa svakom nevoljom koja ga snađe. Rekla bih da mu se sve vraća posredstvom karmičkog procesa... Ali, neki događaji su previše grubi da bi bili karmičko vraćanje zla zbog dečačkih grehova. Nisam sigurna šta da mislim. Recimo samo da mu nisam previše naklonjena, ali da se ipak saosećam sa njegovom patnjom.

Čitati u pitpunoj tišini ili uz dobovanje kiše. Eventualno uz muziku koja izaziva tmurna (ali ne totalno negativna!) raspoloženja. Obavezno bez vokala.

Ruke su mu vezane iza leđa grubo upredenim užetom koje mu se useca u članke. Oči su mu vezane crnom krpom. Kleči na ulici, na ivici slivnika punog mirne vode, glava mu je upala među ramena. Kolena mu klize po tvrdoj zemlji i krvare dok se on ljulja u molitvi. Kasno je popodne i njegova senka njiše se napred - nazad na šljunku. Šapuće nešto sebi u bradu. Približavam se. Hiljadu puta, šapuće. Za tebe, ako treba hiljadu puta. Ljulja se napred - nazad. Diže lice. Vidim bledi ožiljak na gornjoj usni.

Nisamo sami.

Prvo vidim puščanu cev. Onda čoveka koji stoji iza njega. Visok je, odeven u prsluk sa sitnim šarama, a na glavi ima crni turban. Gleda dole u čoveka s vezanim očima, a u pogledu mu se ne vidi ništa sem ogromne, tamne praznine. Zakoračuje unazad i diže cev. Prislanja je na potiljak čoveka koji kleči. Sunce što zalazi na tren iskri na metalu.

Puška zaglušujuće urla.

Pratim putanju cevi koja se diže uvis. Vidim lice iza oblaka dima koji izbija iz cevi. Ja sam čovek u prsluku sa sitnim šarama.

Budim se sa vriskom zarobljenim u grlu.

0Comments

, by Sugar Pill

In Beer fest, Hladno Pivo

Utisci života: Ljubav je gajba 'ladnog piva.

Mislim da je ovo, zapravo, najbolji mogući naslov za ovaj post. Gajba piva ukazuje na BeerFest, ceo naslov je stih Atheist Rap-a (koji su nastupali prvo veče koje sam bila), a drugo veče su nastupali Hladno Pivo (a mislim da je jasno kakve veza oni imaju sa naslovom).

Što se prve večeri tiče, ekstremno mi je krivo što sam propustila RHCP Tribute. Ako ništa drugo, barem sam čula Scar Tissue dok sam prelazila most. Zvučalo je odlično!

Sanju Ilića i Balkaniku smo presedeli. Baš i nisu naš fah.

Igrom slučaja smo završili napred pred Plavi orkestar i ostali tamo celu njihovu svirku. I znate šta? Nisam oduševljena. Štaviše, mislila sam da ću zaspati. Čak sam i pomislila kako je Balkanika bila mnogo zabavnija. Ljudi oko mene su s sjajno provodili, ali ljubavne "tra-la-la" pesmice jednostavno nisu za mene. A sve pesme Plavog orkestra su takve. Ako ništa drugo, zvala sam Mašu da sluša, pa je barem neko uživao.

Posle Orkestra su nastupili Atheist Rap. Iskakala sam se, odrala grlo pevanjem. Bilo mi je savršeno. Daleko bolje nego na SRF-u , a igrala sam sama! Jedna stvar je, nažalost bila ista kao i na SRF-u; i to ona najgora: obezbeđenje je pretuklo jednog dečka jer je bio u šutki, popeo se na ogradu ili tako nešto. bend je, naravno, opet iznervirano prekinuo svirku.

(Opet nemam sliku, baš mi ne ide s Ateistima)

Poruka organizatorima ovakvih dešavanja: PRESTANITE DA ZAPOŠLJAVATE LJUDE KOJI SU TOLIKO DEBILNI DA JEDVA ČEKAJU DA PRETUKU NEKOG KLINCA JER JE PIPNUO OGRADU!!!

Razmišljala sam o tome da odem negde sa strane pre nego što Goblini počnu, jer su šutke za njihove svirke, blago rečeno, užasne (nemam ništa protiv šutki, ali se u ovakvim šutkama uvek nađu debili koji ne gledaju da li je u pitanju muško, žensko, ili dete. Dobila sam udarac u glavu jer nisam dala liku da me uvuče u šutku). Ipak, ostala sam tu gde jesam, da bih kasnije namerno ušla u najgoru šutku s namerom da izvučem klinca čijeg je oca bolelo dupe što mu masa lomi dete.

Nakon toga sam bila toliko besna da sam izašla iz mase. I znate šta? Bilo mi je savršeno! Otišla sam samo par metara od mesta na kom sam bila, a bila je gomila mesta za skakanje. Konačno sam, posle dve godine, uživala u muzici i energiji Goblina. Konačno sam mogla da se divim ljudima koji zaista misle svaku reč koju interpretiraju. Jedva sam čekala dvadeseti sptembar. Bio je to moj prvi odlazak na svirku Goblina van nekog festiala (o tome više za par dana).

Ovaj Beer Fest su definitivno obeležila kašnjenja jer sam drugo veče propustila Faith no More tribute i KKN (a imala sam ogromnu želju da čujem oba benda).

Srećom, stigla sam na Hladno Pivo. Odlična svirka! Najbolja za ova dva dana. S obzirom na to da ne postoji njihova pesma koju ne znam, moje grlo je prilično propatilo. Skakala sam, vrištala, pevala na sav glas, Mirko me je za dve pesme držao na ramenima (hvala Mirkić!)...

Ali najbitniji detalj je da je osoba sa kojom sam svaku pesmu pevala kao jedno moja najdraža Vanja!

Možda ovo nije bila najbolja svirka Hladnog Piva na kojoj sam bila, možda nisam bila previše napred, možda nisu svirali moje omiljene pesme; ali mi je jedna od najdražih jer sam je provela sa ljudima koje obožavam.

Pošto Edo Maajka nije moj fah i ne volim tu vrstu muzike, za njega ću samo napisati da mi je jako krivo što nije sa Hladnim Pivom otpevao "Teško je ful biti kul".

Za svirku Ortodox Celts-a nisam bila energična kao i uvek jer sam bila umorna, ali ne žalim zbog toga jer sam ih gledala nedelju dana ranije, kada su bili jednako sjajni.

Kelti su bili Mininih "pet minuta". Ta devojka jednostavno rastura irski ples!

Zaobići ću ogromnu završnu reč i samo ću reči ljudima koju su bili sa mnom te dve večeri da su sjajni i da ih mnogo volim.

0Comments

, by Sugar Pill

In Dža ili bu, Koncert

Utisci života: The green roses will grow.

Naš odlazak na Шlf je, zapravo, počeo prilično neslavno.

Auto nam se u Rumi ugasio dva puta, pa smo, zatim, u Platičevu dva puta tražili put. Sve u svemu, bilo nam je prilično zanimljivo jer smo igrali asocijacije. A i imali smo Nebojšu, realno.

Kad smo stigli do tvrđave, sedeli smo ispred jer nismo smeli da unesemo piće i nekim čudom nismo primetili da su Dža ili Bu počeli. Srećom, primetili smo nekoliko presama pred kraj, ako da smo ušli da ih čujemo.

Bend je, kao i uvek, bio sjajan i zaista sam uživala u njihovoj svirci. Bili su veooma energični i bilo je mnogo pozitivne energije. Ovaj bend definitivno zna da zabavi masu, slušali ih oni privatno ili ne.

Kelti su svoju svirku započeli energično, kao što umeju. Ni u jednom momentu nije bilo pada energije ili atmosfere. Brana i ja smo sve vreme toliko skakale, da smo osećale bol od nogu do ramena. Ali, naravno da nismo prestale sa igranjem.

Ubedljivo najbolji i najgori momenat u isto vreme mi je bio kada me je Bane podigao na ramena i tako sa mnom otišao u šutku. Super osećaj, mada mogućnost da prevagnem i padnem na kamenje pog nečije noge i nije tako super, hah. Najbolji deo svega toga bio je kada je Aca rekao da je super ta ideja sa podizanjem devojaka na ramena jer ih tako bolje vide i pokazao na mene. Nisam se osećala ni malo prijatno kada su svi pogledi odjednom bili upereni u mene, ali je bilo zabavno. Na neki način.

Svirka je do samog kraja bila energična i sjajna. Pravi odraz samog benda.

Stvar koja je izdvojila ovi svirku Celts-a od ostali je ta da sam prvi put čula "Save me" uživo. Zvučala je savršeno. Sviđa mi se što je lagana jer je dubina Acinog glasa došla do izražaja. A ja naprosto obožavam duboke muške vokale.

Kao što ste verovatno primetili, reč večeri je bila energija. Ona potpuno oslikava kompletnu atmosferu.

Zaista je bilo sjajno i zaista sam uživala. Drago mi je zbog svega što se desilo i svih ljudi koje sam srela to veče.

0Comments

, by Sugar Pill

In E-Play, KKN

Utisci života: Idemo po gradu i nebo pravi muziku.

Dva dana Sirmium Rocks Festivala su bili zaista sjajni.

Prvo veče sam išla sa sestrom i njenim društvom. Stigli smo otprilike na polovinu svirke S.A.R.S.-a. O vooj svirci vam neću govoriti, jer ne simpatišem S.A.R.S. preterano, pa nisam ni obraćala posebnu pažnju na njih.

Ono što sam čekala to veče bili su Atheist Rap. Bend je bio sjajan, sa odličnim izborom pesama. međutim, na ovoj svirci Atheista se nisam provela kao na prethodnim. Nikada mi nuje bio problem da igram sama, pogotovo uz Atheiste, ali je bezvoljnost mog društva uticala i na mene, moram priznati. Ono što mi je definitivno pokvarilo utisak je bilo obezbeđenje. bend je dva puta prekinuo "Dr. Pop" da bi rekli obezbeđenju da ljudi smeju da prave šutku i naginju se preko ograde, ali idioti su nastavili da smaraju publiku. Pop je bio toliko iznerviran da im je rekao: "Sumnjam da to radite na konertu Ace Lukasa", na šta je dobio ogromne ovacije, što je i bilo za očekivati. "Dr. Pop" na kraju nisu ni odsvirali. Odsvirana je još samo jedna pesma i nekako je napeto završeno.

Oprostićete mi što nemam fotku, nije mi fotkanje bilo ni na kraj pameti.

Drugo veče SRF-a je bilo i više nego sjajno.

Stigli smo nešto pre početka svirke Kofeina.

Obožavam repertoar Kofeina jer imaju najbolji odabir rok i pank pesama od svih bendova koje sam čula. Ostlali bendovi imaju skoro iste repertoare i po tome se ovaj bend izdvaja. Na SRF-u su (razumljivo) svirali autorske pesme i bili odlični! Žao mi je samo što je većini ljudi mrsko da dođu na početak svirke.

Ja svakako jedva čekam sledeću svirku!

Iskrena da budem, nisam bila na kompletnim svirkama nekih bendova, a i prošlo je dovoljno vremena da se ne sećam detalja (zahvalimo Kopernikusu što ima sranje net!), tako da veče premotavamo na ono što je zapravo ostavilo najjveći utisak na mene - KKN.

Ovaj bend je apsolutno savršen. Njihova muzika opija. Šalje te u neki drugi svet. Uz njihovu muziku zaista dolazi do prekida stvarnosti. Kad je ovaj bend u pitanju, dosta ljudi ima reakciju tipa: baš bih želeo da se naduvam, pada odem na svirku KKN-a. Tada shvatim da oni ovaj bend ne doživljavaju na isti način kao ja. Ne treba da budeš na nečemu da bi slušao njihovu muziku. Njihova muzika je to nešto na čemu treba da budeš.

Što se samog benda tiče, vidi se da su skroz kul i opušteni ljudi. Oliver je ostao da se fotka sa svima. Čak su nam i mahali iz kombija kad smo se vraćali kući. Zaista su fenomenalni.

Nakon njih su nastupali E - play. Jednu njihovu pesmu zausta jako volim, dok sam ostale samo neobavezno preslušala. Moram priznati da mi je svirka bila super. Ovo je definitivno jedini bend u čijem izvođenju mi ne smeta autotjun, što je čudno, jer oni zaista umeju da preteraju sa istim. Ali, dva puta su odsvirali moju omiljenu pesmu. Dakle - kupili su me.

Sve u svemu, bile su to to zaista super večeri. Iskakali smo se, uživali uz bendove koje volimo i odlično smo se proveli.