Federalni šerif je još jedno u nizu Benediktovih džepnih izdanja. Ovo nije kratki roman. Pre je duga priča. Stotinak strana duga, ali s obzirom na dimenzije same knjige i veličinu fonta, nije to neka dužina.
Radnja se odvija u razuzdanom Teksasu, tokom vlasti bezakonja. Federalna vlada šalje svog šerifa da preotme vlast od mafije i ponovo uspostavi vladavinu zakona. Priča prati dvoje ljudi. Siromašnu devojku kojoj je vladar tog dela Teksasa ubio porodicu, a nju muči i izgladnjuje sa ciljem da pristane da se uda za njega. Svoj spas ona pronalazi u novopridošlom federalnom šerifu.
Ovaj neverovatno uglađen i dobro vaspitan mladi gospodin se lokalnoj mafiji prestavlja kao sušta suprotnost onoga što jeste. Ubrzo postaje strah i trepet malog grada u koji su ga poslali.
Kompletna priča je veoma dobro i detaljno razrađena i puna preokreta. Ne mogu da kažem da isti ti preokreti nisu pomalo predvidivi, ali ne kvare kompletni utisak, koji je dobar.
Ukoliko ste znatiželjni po pitanju daljeg zapleta ove priče, prihvatite se ove knjige. Neće vam oduzeti mnogo vremena. Sasvim je realno da je pročitate iz jednog ili dva puta.
Oduševljena ranijim delima Dejana Stojiljkovića, prionula sam i na čitanje ovog, neposredno nakon što je objavljeno. Ukoliko vam stil pisanja ovog teksta deluje malo drugačije od onog što ste navikli da čitate na ovom blogu, to je zbo toga što je pisan onda kada je knjiga pročitana. Prošlo je od tada neko vreme.
Nebo se ne osvaja gvožđem i čelikom. Nebo se osvaja vrlinom.
Delo prati život Konstantina Velikog. Tačnije, njegovu priču o sopstvenom životu, koju pripoveda nepoznatom mladiću - navodno sinu njegovog prijatelja iz detinjstva - koji se pojavio s namerom da ga ubije.
Ne javlja se ni približna količina mistike, kao što je slučaj u prethodnim Stojiljkovićevim delima. Jedina čuda koja ostavljaju aktere dela u neverici su hrišćanska čuda koja su nama dobro poznata, te ne izazivaju neočekivane reakcije. Takođe je krajnji ishod u vidu otkrivanja identiteta mladog atentatora prilično predvidiv.
Ako nema mistike koju toliko volim, kao ni one nepredvidivosti karakteristične za Stojiljkovića, a upravo to su stvari zbog kojih sam zavolela rad ovog pisca, šta me je vuklo da čitam i zbog čega mi se knjiga svidela? Možda se u mojim dosadašnjim komentarima to ne primeti, ali knjiga mi se zaista svidela. Stojiljkovićevo poznavanje istorijskih činjenica je veoma došlo do izražaja u ovom delu. Likovi su sjajno dočarani. Život jednog imperatora predstavljen je do najsitnijih detalja, a nije ih manjkalo ni pri opisima bitaka. Kroz dijaloge je uspeo da dočara karakter likova, što se posebno primeti u liku nekadašnjeg čuvara stoke, cezara Galerija.
Knjiga, ovog puta, sa sobom nosi malo više istorije, a manje fikcije za razliku od prethodnih, ali nije ništa manje dobra. Iako među koricama ove knjige nisam zatekla ono što sam očekivala, činjenica je da Dejan Stojiljković ne može da omaši, te sam, nakon završetka čitanja i odlaganja knjige na policu bila veoma zadovoljna pročitanim.
Salvador Dali, bez imalo suzdržavanja, u svojoj biografiji opisuje koliko mu je od još od ranog detinjstva stalo da bude u centru pažnje i da bi bukvalno uradio sve, samo da tu pažnju i dobije. Kada pročitate da je maleni dečak krvnički išutirao sopstvenu sestru, koja je još beba, shvatate da takvom biću cilj opravdava sva sredstva. A njegov cilj bio je pažnja.
On pokazuje da je apsolutno svestan svoje genijalnosti i ima taj uobraženi stav koji pokazuje da je takođe svestan i da mu niko nije ravan. Dali otvoreno govori onima na višim pozicijama od njega, poput faklultetskih profesora, da nemaju dovoljno znanja da ispituju nekog kao što je on.
Ne krije da je u životu imao postupke koji nepobitno pokazuju da je loš čovek, jer mu nije ni stalno da bude dobar, već da na bilo koji način dobije ono što hoće, da neometano ispolji svoju ekspresiju i bude primećen kao umetnik u onoj meri u kojoj je zaslužio.
Njegovi momenti ljudskosti upućeni su jedino Gali, ljubavi njegovog života. U ovoj knjizi, zbog vremena u kojem je pisana, to nije spomenuto, ali svako ko je barem malo istraživao o životu Salvadora Dalija zna da je i on osetio svu okrunost koju je emitovao prema drugima, ali od strane osobe koja mu je najviše značila - Gale. Tako da možemo reći da je karma tu odradila svoje.
Uvek sam bila veliki poštovalac dela Salvadora Dalija i dela njegove ličnosti. U mnogim situacijama opisanim u ovoj knjizi bi mi se kao čovek totalno zgadio, da nisam očekivala tako nešto od njega. Neke stvari koje je radio zarad ekscentrizma su naprosto užasne i nedopustive, ali nešto me navodi da pomislim da bi, da nije bilo tih momenata u njegovom životu, kao umetnik takođe bio drugačiji.
Kišni psi je zbirka priča Dejana Stojiljkovića koje nisu našle mesto u jednom od njegovih romana, nazvana verovatno po pesmi toma Vejtsa čija je strofa citirana na njenom samom početku. Kroz ove priče provlače se likovi poput Iva Andrića, Danila Kiša, Gavrila Principa i Nemanje Lukića (glavnog lika u romanu Konstantinovo raskršće).
Kroz priče se susrećemo i sa duhovima preminulih, čudnim ljudima koji se provlače kroz razna razdoblja, demonima u planinama i mnogo vampira. Radnje su smeštene u period Prvog svetskog rata, savremeno doba ali i vremenski skok u apokaliptičnu verziju Srbije, koju odlikuju stvari o kakvima smo čitali u romanima naučne fantastike.
Kao i u svakom njegovom delu, u ovom se takođe susreću istorijske činjenice sa mitologijom i bujnom maštom, te smo kao rezultat dobili sjajne priče. Moja omiljena bila je definitivno ona u kojoj je Danilo Kiš svirepi vampiroubica.
Svaka od ovih priča je bolja od prethodne i ukoliko volite stil pisanja Dejana Stojiljkovića, poželećete da je svaka od njih pretočena u poseban roman, kako biste mogli da saznate šta se dalje dešavalo. O Nemanji Lukiću svakako možete čitati u romanu Konstantinovo raskršće, a o Ivu Andriću u Kainovom ožiljku, ali ko ne bi želeo da čita roman u kojem se ova dva lika susreću?
|
Illuminae je neobična sci-fi knjiga koja je za kratko vreme postala veoma popularna širom sveta.
Postoje dve intergalaktičke korporacije. Jedna ima ilegalnu rafineriju runa na planeti Kerenza, a druga korporacija, pod nazivom BeiTek odlučuje da napadne rafineriju i kompletnu planetu. Na singnal za pomoć odgovara jedini brod u blizini - Aleksandar - sa brodovima u svojoj pratnji - Hipatijom i Kopernikom i spašavaju nekoliko hiljada ljudi. Međutim, oni ne mogu da stvore crvotočinu kroz koju bi pobegli, a put do najbliže crvotočine traje mesecima. Sve vreme im je za petama BeiTekov ratni brod Linkoln.
Kejdi i Ezra su raskinuli na dan napada BeiTeka, međutim, ipak zajedno pokušavaju da beže. Nakon što su ih spasili, Kejdi je smeštena na Hipatiju, a Ezra na Aleksandar. U međuvremenu on postaje vojni pilot, a ona haker.
Ne samo da im je za petama Linkoln, već moraju da se bore i protiv ljudi zaraženih čudnim virusom, kao i poludelom veštačkom inteligencijom Aleksandra.
Kompletna knjiga napisana je u mejlovima i dokumentima koje je grupa Illuminae poslala BeiTeku, a radi se o svim događajima koji su se desili od napada na Kerenzu. Iz dopisivanja raznih ljudi, analiza snimaka sa sigurnosnih kamera i razmišljanja veštačke inteligencije, mi detaljno saznajemo šta se na brodovima dešavalo tokom tih nekoliko meseci.
Ono što me je kod ove knjige ODUŠEVILO je količina odličnih preokreta u samoj radnji i činjenica da ne možete, ili jedva možete, da ih predvidite. Taman se emocionalno unesete u jedan scenario, a dogodi se potpuni obrt situacije. Ja sam čitalac koji se ne povezuje emocionalno sa likovima. Dok čitam posmatram radnju dok stojim izvan nje. Međutim, likovi su ovde toliko dobro kreirani i mislim da je glavni razlog zbog kojeg sam se toliko povezala sa njima sama forma knjige. Kada čitate nečije prepiske, imate osećaj kao da je osoba stvarna, kao i da zadirete duboko u njenu privatnost, i ne možete da se ne povežete s njom na svim nivoima.
Iako je u pitanju jedna poveća knjiga, zbog formata u kojem je napisana je veoma laka za čitanje, a zbog napete radnje nećete želeti da je odložite i prekinete s čitanjem sve dok je ne pročitate do kraja.
Postoje dve intergalaktičke korporacije. Jedna ima ilegalnu rafineriju runa na planeti Kerenza, a druga korporacija, pod nazivom BeiTek odlučuje da napadne rafineriju i kompletnu planetu. Na singnal za pomoć odgovara jedini brod u blizini - Aleksandar - sa brodovima u svojoj pratnji - Hipatijom i Kopernikom i spašavaju nekoliko hiljada ljudi. Međutim, oni ne mogu da stvore crvotočinu kroz koju bi pobegli, a put do najbliže crvotočine traje mesecima. Sve vreme im je za petama BeiTekov ratni brod Linkoln.
Kejdi i Ezra su raskinuli na dan napada BeiTeka, međutim, ipak zajedno pokušavaju da beže. Nakon što su ih spasili, Kejdi je smeštena na Hipatiju, a Ezra na Aleksandar. U međuvremenu on postaje vojni pilot, a ona haker.
Ne samo da im je za petama Linkoln, već moraju da se bore i protiv ljudi zaraženih čudnim virusom, kao i poludelom veštačkom inteligencijom Aleksandra.
Kompletna knjiga napisana je u mejlovima i dokumentima koje je grupa Illuminae poslala BeiTeku, a radi se o svim događajima koji su se desili od napada na Kerenzu. Iz dopisivanja raznih ljudi, analiza snimaka sa sigurnosnih kamera i razmišljanja veštačke inteligencije, mi detaljno saznajemo šta se na brodovima dešavalo tokom tih nekoliko meseci.
Ono što me je kod ove knjige ODUŠEVILO je količina odličnih preokreta u samoj radnji i činjenica da ne možete, ili jedva možete, da ih predvidite. Taman se emocionalno unesete u jedan scenario, a dogodi se potpuni obrt situacije. Ja sam čitalac koji se ne povezuje emocionalno sa likovima. Dok čitam posmatram radnju dok stojim izvan nje. Međutim, likovi su ovde toliko dobro kreirani i mislim da je glavni razlog zbog kojeg sam se toliko povezala sa njima sama forma knjige. Kada čitate nečije prepiske, imate osećaj kao da je osoba stvarna, kao i da zadirete duboko u njenu privatnost, i ne možete da se ne povežete s njom na svim nivoima.
Iako je u pitanju jedna poveća knjiga, zbog formata u kojem je napisana je veoma laka za čitanje, a zbog napete radnje nećete želeti da je odložite i prekinete s čitanjem sve dok je ne pročitate do kraja.
Sve što sam čula o knjizi Gradovi na papiru je da nije nešto i da je najlošija među Grinovim delima. Međutim, meni se svidela.
Kventin je od malena zaljubljen u Margo Rot Spigelman. U srednjoj školi se oni više ne druže, ali je on i dalje posmatra iz prikrajka i divi se njenoj snazi i beskompromisnosti. Jedna noći, Margo se pojavljuje na njegovom prozoru i oni kreću u osvetničku avanturu koja sadrži jedanaest tačaka. Kventin oseti da su se na taj način ponovo zbližili i jedva čeka da vidi kakav će njihov odnos biti sutradan u školi, ali se Margo ne pojavljuje.
Ona je često umela da nestane na nekoliko dana i ostavi tragove kako bi je pronašli, ali kako njene tragove niko nije shvatao ozbiljno, ona se ubrzo vraćala. Ovog puta to nije bio slučaj i Kventin kreće u potragu za tragovima koje je možda ostavila baš njemu. Veći deo knjige Kventin pokušava da razume Margo Rot Spigelman, devojku koju ceo život posmatra na jedan način, a sada uviđa da ona nije takva za kakvu se izdaje. On, pomoću tragova koje je ostavila, pokušava da sagleda onu pravu Margo Rot Spigelman, da počne da razmišlja kao ona, kako bi uspeo da je pronađe.
Treći deo knjige predstavlja finalnu potragu za Margo. Kventin ide na sve ili ništa, odlučen da je pronađe, živu ili mrtvu.
Iako je deo knjige u ojem Kventin tumači tragove poprilično razvučen u odnosu na onaj deo pre i posle njega, ni u jednom momentu mi nije bilo dosadno. Zajedno sa njim pokušavala sam da spoznam kakva je Margo Rot Spigelman. Jedina zamerka koju imam je sam kraj. Iako smatram da ovakve priče nemaju jednostavan kraj i nisam očekivala hepi end, nekako mi je kompletna priča ostala nedorečena za te neke bitne odluke. Često smo i u životu nedorečeni, ali kada čitam moja radoznalost ipak preovlađuje.
Ako je ovo zaista najlošija Grinova knjiga, onda ostale mora da su fenomenalne. Primetila sam da mene najviše vuku njegove knjige koje se drugima nisu toliko svidele, dok imam najmanje volje da pročitam Krive su zvezde, koja je toliko ishajpovana. Videćemo dokle ću na kraju stići na svom čitalačkom putovanju kada su dela Džona Grina u pitanju.
Kventin je od malena zaljubljen u Margo Rot Spigelman. U srednjoj školi se oni više ne druže, ali je on i dalje posmatra iz prikrajka i divi se njenoj snazi i beskompromisnosti. Jedna noći, Margo se pojavljuje na njegovom prozoru i oni kreću u osvetničku avanturu koja sadrži jedanaest tačaka. Kventin oseti da su se na taj način ponovo zbližili i jedva čeka da vidi kakav će njihov odnos biti sutradan u školi, ali se Margo ne pojavljuje.
Ona je često umela da nestane na nekoliko dana i ostavi tragove kako bi je pronašli, ali kako njene tragove niko nije shvatao ozbiljno, ona se ubrzo vraćala. Ovog puta to nije bio slučaj i Kventin kreće u potragu za tragovima koje je možda ostavila baš njemu. Veći deo knjige Kventin pokušava da razume Margo Rot Spigelman, devojku koju ceo život posmatra na jedan način, a sada uviđa da ona nije takva za kakvu se izdaje. On, pomoću tragova koje je ostavila, pokušava da sagleda onu pravu Margo Rot Spigelman, da počne da razmišlja kao ona, kako bi uspeo da je pronađe.
Treći deo knjige predstavlja finalnu potragu za Margo. Kventin ide na sve ili ništa, odlučen da je pronađe, živu ili mrtvu.
Iako je deo knjige u ojem Kventin tumači tragove poprilično razvučen u odnosu na onaj deo pre i posle njega, ni u jednom momentu mi nije bilo dosadno. Zajedno sa njim pokušavala sam da spoznam kakva je Margo Rot Spigelman. Jedina zamerka koju imam je sam kraj. Iako smatram da ovakve priče nemaju jednostavan kraj i nisam očekivala hepi end, nekako mi je kompletna priča ostala nedorečena za te neke bitne odluke. Često smo i u životu nedorečeni, ali kada čitam moja radoznalost ipak preovlađuje.
Ako je ovo zaista najlošija Grinova knjiga, onda ostale mora da su fenomenalne. Primetila sam da mene najviše vuku njegove knjige koje se drugima nisu toliko svidele, dok imam najmanje volje da pročitam Krive su zvezde, koja je toliko ishajpovana. Videćemo dokle ću na kraju stići na svom čitalačkom putovanju kada su dela Džona Grina u pitanju.
Počela sam da pišem kako mi je krivo što ovog meseca nisam čitala više i kako sam pročitala baš malo knjiga, a onda samproverila šta sam sve čitala tokom maja i shvatila da je broj počitanih knjiga definitivno veći nego što sam očekivala i sada ne mogu da da ne mislim o tome koliko bih pročitala da sam stvarno imala da sednem i čitam, a ne samo čitala pomalo usput.
Tokom maja pročitala sam pet knjiga, odnosno ukupno 1299 stranica.
Prva knjiga koju sam pročitala u maju bili su Gradovi na papiru, Džona Grina. Kada su u pitanju ustisci ljudi o ovoj knjizi svi su mi rekli da im se nije svidela ili da je najlošija Grinova kjniga. Međutim, meni se veoma svidela, a ako je najlošija među svim knjigama koje je Grin napisao, onda mora da su ostale odlične. Knjigu sam ocenila sa četiri zvezdice, a moje kompletne utiske možete pročitati ovde.
Nakon toga, odlučila sam da čitam autobiografiju. U pitanju je knjiga Ja sam genije, koju je napisao Salvador Dali, umetnik čija mi ličnost u nekoj meri nije baš najomiljenija, ali čijem se delu divim. Bilo je veoma zanimljivo čitati o tome da on shvata kakva je osoba, ali ga to ne dotiče mnogo, kao i o tome kako je započeo njegov život umetnika. Knjigu sam ocenila sa pet zvezdica.
Treći po redu bio je još jedan knjižurak, ali knjižurak u kojem sam veoma uživala, U pitanju je How the Marquis Got His Coat Back, novela koja se nastavlja na radnju knjige Nikadođija, Nila Gejmena. U pitanju je sjajno delo, koje sam ocenila sa četiri zvezdice, a moj kompletan utisak možete pročitati ovde.
Nakon nekoliko kratkih knjiga, došlo je vreme da pročitam nešto obimnije, pa sam se dohvatila giganta pod nazivom Illuminae, koji su napisali Ejmi Kaufman i Džej Kristof. Iako knjiga ima 600 strana, pisana je u formi mejlova i raznih drugih prepiski, tako da je bila veoma brza za čitanje i pročitala sam je za jedan dan. Tome je doprinela činjenica da je u pitanju odlično delo u oblasti naučne fantastike i jedva čekam da Urban Reads konačno prevede drugi deo. Knjigu sam ocenila sa maksimalnih pet zvezdica i uskoro ću pisati više o njoj.
Peta i poslednja knjiga pročitana u maju bila je zbirka priča Dejana Stojiljkovića, koje nisu postale deo njegovih romana, objadinjenih pod nazivom Kišni Psi. Knjigu sam ocenila sa pet zvezdica, a najviše mi se svidela priča o našem poznatom piscu u ulozi lovca na vampire.
Neke knjige ovog meseca su bile manje, neke više obimne, ali sam prilično zadovoljna ishodom ovog čitalačkog meseca. Ostaje da vidimo da li će me ispitni rokovi sputati na mom čitalačkom planu tokom naredna četiri meseca.
Neke knjige ovog meseca su bile manje, neke više obimne, ali sam prilično zadovoljna ishodom ovog čitalačkog meseca. Ostaje da vidimo da li će me ispitni rokovi sputati na mom čitalačkom planu tokom naredna četiri meseca.
Vrlo često book haul postove pripremam unapred, zbog toga što zahtevaju malo više posla i kada ih pišem u poslednji momenat obično, kao za inat, vreme bude odvratno ili se desi nešto drugo, pa fotke budu užasne i onda moram da odlažem objavljivanje posta. Najviše volim kada ovakav post napišem dosta ranije, pa ako kupim neku knjigu nakon toga, lako ga dopunim. Ali često kada napišem book haul post ranije, potrudim se da ne kupujem dodatne knjige, pa da post bude kompletan. To je dobra stvar kada je u pitanju apstinencija od kupovine. Zbog toga sam odlučila da je dva ujutru savršeno vreme za pisanje ovakvog posta.
Ovaj book haul će sadržati popriličan broj knjiga - sedam. U svoju odbranu, odmah napominjem da nisam kupila sedam knjiga, već da je veći deo našao mesto na mojoj polici kroz razmenu knjiga. Ispratila sam neke od knjiga koje sam spomenula u svom book unhaul postu, a na njihovo mesto došle su neke nove. Tako da nakon ovoga ne posedujem mnogo veći broj knjiga, samo nove naslove u zamenu za one koji mi se nisu svideli ili nemam nameru da pročitam.
Predstaviću vam prvo knjige do kojih sam došla putem razmene. Ima ih tri. Poštom sam poslala Maerstru, Špijuna i Poljubi kišu, Za uzvrat sam dobila tri knjige. Prva je Stara pinakoteka, Minhen, iz edicije Veliki svetski muzeji. Knjige iz ove edicije počela sam da sakupljam jer su u to vreme bile 200 dinara u Evro Giuntiju. Međutim, njihova stanardna cena je oko 500 ili 700 dinara i to mi je bilo mnogo da dajem za ove knjige jer sam za isti novac mogla da kupim romane koje jako želim da pročitam. Tako da mi je bilo neizmerno drago što sam ovu knjigu uspela da ulovim na razmeni.
Druga knjiga je Utvara, koju je napisao Ju Nesbe. Znam da je ovo deveta knjiga u serijalu o Hariju Huleu, ali zaista želim da pročitam ovaj serijal i da nabavim sve knjige u nekom momentu, tako da mi je bilo bolje da nabavim devetu preko razmene, nego da čekam, pa da kasnije plaćam svaku. Maloprodajna cena ove knjige je oko 1200 dinara.
Za poslednju knjigu dobijenu u ovoj razmeni do sada nisam čula. Jesam rekla da neću uzimati bilo kakve knjige, ali ova je ono čemu žanrovski težim. Ukoliko se pokaže kao promašaj, barem je nisam platila i za nju sam dala knjigu koja me uopšte ne interesuje. U pitanju je knjiga Trgovac ukletim knjigama, koju je napisao Marčelo Simoni, a čija je maloprodajna cena oko 800 dinara. Mislim da sam u ovoj razmeni prilično dobro prošla.
Druga knjiga je Utvara, koju je napisao Ju Nesbe. Znam da je ovo deveta knjiga u serijalu o Hariju Huleu, ali zaista želim da pročitam ovaj serijal i da nabavim sve knjige u nekom momentu, tako da mi je bilo bolje da nabavim devetu preko razmene, nego da čekam, pa da kasnije plaćam svaku. Maloprodajna cena ove knjige je oko 1200 dinara.
Za poslednju knjigu dobijenu u ovoj razmeni do sada nisam čula. Jesam rekla da neću uzimati bilo kakve knjige, ali ova je ono čemu žanrovski težim. Ukoliko se pokaže kao promašaj, barem je nisam platila i za nju sam dala knjigu koja me uopšte ne interesuje. U pitanju je knjiga Trgovac ukletim knjigama, koju je napisao Marčelo Simoni, a čija je maloprodajna cena oko 800 dinara. Mislim da sam u ovoj razmeni prilično dobro prošla.
Knjigu Gradovi na papiru, Džona Grina, sam tehnički kupila, ali sam za istu sumu novca prodala drugu knjigu, tako da mi na kraju to sve dođe kao da sam je dobila u razmeni jer mi se utrošeni novac vratio, tako da sam opet bila na nuli. Ovo je izdanje Urban Readsa i maloprodajna cena je oko 900 dinara. Ovo je knjiga koju sam želela baš dugo, i već sam je pročitala, a utiske o njoj moći ćete da pročitate uskoro. O ocenjivanju i svemu ostalom govoriću u sutrašnjem wrap up postu.
Sledeće tri knjige sam kupila. U pitanju je jedna knjiga na koju sam slučajno naišla i dve koje želim baš, baš dugo. Sve tri kupljene su po odličnim cenama.
Prva u nizu je knjiga o kojoj ste već imali prilike da čitate, a to je How the Marquis Got His Coat Back, Nila Gejmena. Iako nisam ni znala za postojanje ove knjige i impulsivno sam je kupila, ne vidim to kao problem jer sam je odmah pročitala, veoma mi se svidela i u pitanju je Nil Gejmen, kojeg obožavam. Pronašla sam je u Vulkan knjižari, a cena je bila 330 dinara.
Za osamnaesti rođendan dobila sam Biblio Vampiro, priručnik o vampirima i od tada želim Priručnik o vukodlacima, Roberta Kurena. Međutim, dati preko 1000 dinara za ovu knjigu koja, iako ima sjajne ilustracije, ima više ilustracija nego teksta i nije ne znam kakvo književno delo, je mnogo. Međutim, Laguna i Delfi imali su akciju 3 za 999. Momak je odlučio da kupi sebi tri knjige, ali kako treće nije bilo, ja sam se uvalila u pogodbu, te kupila ovu knjigu za 300 dinara, što smatram okej cenom.
Poslednja knjigu koju sam kupila šmekam veoma dugo. Vulkan ima tri gumena izdanja knjiga Dejvida Deja. Dvanaestog maja je ova knjižara imala nešto poput noći knjige, tako da je ceo asortiman knjiga bio na 20% popusta. I dalje sam ovu knjigu platila 1400 dinara, ali to je svakako bolje nego 1760 dinara, koliko iznosi puna cena. Preostale dve knjige uspela sam da nađem onlajn, a cena im je ekvivalentna ovoj Vulkanovoj sniženoj, te ću ih najverovatnije kupiti na taj način. Knjiga koju sam ovom prilikom kupila, nosi naziv The Battles of Tolkien. Osim što ima prelepe gumene korice, puna je mapa i prelepih ilustracija, tako da je čist melem za oči.
Iskreno, ponosna sam na to što sam se otarasila knjiga koje me ne interesuju i u zamenu z anjih dobila naslove koje jedva čekam da pročitam, ili sam već pročitala. Takođe, iako sam kupila tri knjige, u pitanju su naslovi koje već neko vreme želim da kupim, tako da svoju policu polako punim knjigama koje su apsolutno željene dug period vremena, umesto da na njih stavljan knjige kupljene impulsivno, samo zbog toga što su jeftine.
Ne bih dužila sa uvodom u ovaj post. Znate šta vas čeka u nastavku teksta. Dodala bih samo da je neviđeno lepo pre sedam ujutru sedeti u parku u Skojevskom naselju. Mogla bih ovo da počnem da praktikujem češće, pa da mi to bude počasna omiljenost svakog meseca.
Kao i svakog puta, krenućemo od muzike. U maju sam bila na samo dva koncerta, ali nisu oba zaslužila da se nađu u ovom koji jeste je koncert pionira grčke stoner scene, benda Nightstalker. Bio je to odličan koncert. Moje detaljnije utiske o njemu možete pročitati ovde.
Počasno spominjanje dobija Koncert rumskih bendova, koji je, nakon dužeg vremena, bio poprilično kvalitetan, barem što se muzičara tiče. Publiku zaista ne bih komentarisala.
Izvan muzike ovog meseca imam tri favorita. Prvi je uspešna razmena određenog broja knjiga, koje sam vam spomenula u svom prvom unhaul postu. Koje knjige sam dobila u zamenu za one kojih sam želela da se otarasim, moći ćete da pročitate u sutrašnjem postu.
Druga omiljenost maja meseca je predivna kutija za čaj koju sam kupila od Magic Box Kiki. O radovima ove devojke već sam vam pričala u jednom od unboxing postova. Ireni sam dala okvirnu ideju šta bih volela na kutiji, a ona me je oduševila svojim izborom slike i citata. Potrefila je kao da se znamo godinama. Takođe, kutija je daleko veća nego što sam očekivala.
Poslednja, ali možda najvažnija stvar su moje nove naočare. Prvi razlog zbog kojeg su mi omiljene je taj što je ram prelep, a platila sam ga oko 800 dinara, a drugi je što su mi konačno potrefili dioptriju i progledala sam!
Jun je nekako lepo počeo. U pet ujutru sam popila čaj gledajući izlazak sunca, sada je sedam, a ja sedim u parku, uživam u tišini i već sam završila sa pisanjem posta. Ukoliko ceo mesec budem ovako lepo raspoložena i smirena, kao i produktivna, moguće je da će biti daleko više favorita kada se on završi.