Nakon dve nedelje uživanja u najlepšoj zemlji koju sam do sada posetiladošlo je vreme da se krene kući. Deseti oktobar nije baš bio moj najskrećniji dan. Fejlovi su počeli od ranog jutra. Ozbiljno. Od svitanja.
Prvo smo, u šest ujutru, u polusnu stigle na aerodrom. Sestra je konstantno komentarisala kako nije znala da su u čekaonicu uveli ovaj ili onaj novitet, što je meni bilo sumnjivo. Takođe, osim devojke za šankom, nas dve smo bile jedine osobe ženskog pola. No, nismo se previše obazirale, sve dok nam jedan dečko nije prišao i rekao da sedimo na heliodromu, ne na aerodromu. Još desetak minuta smo sedele tu da se dobro ismejemo, a onda prešle na aerodrom.
Na stavangerskom aerodromu sam se snašla bez ikakve muke. Čekirala sam se, pronašla gejt, pa sela da iskuliram do polaska aviona. Pri ulasku u avion sam se raspitala da li mogu da ostanem u tranzitu u Oslu i rečeno mi je da moram, jer mi je razmak između letova samo 55 minuta.
Nakon četrdesetpetominutnog leta stigla sam u Oslo. Najpre su nas neko vreme držali u avionu. Zatim nam je rečeno da je avion stao dalje od aerodroma i da će nas autobusom odvesti do njega. I gde su nas odvezli? Na preuzimanje prtljaga. Pola deset je, moj let je u pet do deset, moram kompletno ponovo da se čekiram, a na televizoru iznad glave vidim da mi je gejst zatvoren!
U panici trčim na sprat na carinsku kontrolu. Nakon što sam panično naglasila da kasnim, puštaju me preko reda. Kao za inat, u žurbi prolazim kroz skener sa pasošem u ruci i po prvim put pištim. Tu me još zadržavaju, ali ne onoliko koliko bi trebalo jer su se smilovali. Ili ih je jednostavno iziritiralo moje nervozno cupkanje.
Prvo smo, u šest ujutru, u polusnu stigle na aerodrom. Sestra je konstantno komentarisala kako nije znala da su u čekaonicu uveli ovaj ili onaj novitet, što je meni bilo sumnjivo. Takođe, osim devojke za šankom, nas dve smo bile jedine osobe ženskog pola. No, nismo se previše obazirale, sve dok nam jedan dečko nije prišao i rekao da sedimo na heliodromu, ne na aerodromu. Još desetak minuta smo sedele tu da se dobro ismejemo, a onda prešle na aerodrom.
Na stavangerskom aerodromu sam se snašla bez ikakve muke. Čekirala sam se, pronašla gejt, pa sela da iskuliram do polaska aviona. Pri ulasku u avion sam se raspitala da li mogu da ostanem u tranzitu u Oslu i rečeno mi je da moram, jer mi je razmak između letova samo 55 minuta.Nakon četrdesetpetominutnog leta stigla sam u Oslo. Najpre su nas neko vreme držali u avionu. Zatim nam je rečeno da je avion stao dalje od aerodroma i da će nas autobusom odvesti do njega. I gde su nas odvezli? Na preuzimanje prtljaga. Pola deset je, moj let je u pet do deset, moram kompletno ponovo da se čekiram, a na televizoru iznad glave vidim da mi je gejst zatvoren!
U panici trčim na sprat na carinsku kontrolu. Nakon što sam panično naglasila da kasnim, puštaju me preko reda. Kao za inat, u žurbi prolazim kroz skener sa pasošem u ruci i po prvim put pištim. Tu me još zadržavaju, ali ne onoliko koliko bi trebalo jer su se smilovali. Ili ih je jednostavno iziritiralo moje nervozno cupkanje.
