Prošlog meseca nije bilo treša meseca jer sam bila previše srećna zbog činjenice da sam u Norveškoj, da jednostavno nisam želela da se okrećem bilo čemu negativnom. Međutim, pošto već preko dvadeset dana nisam tamo, imam potrebu da istaknem sve ono loše, kad je već idila oko mene nestala.
Već sam vam opisala svoju aerodromsku jurnjavu u Oslu pri povratku za Srbiju. Ono što me je ovde najviše iznerviralo i zaslužuje status smeća meseca je teta na pasoškoj kontroli koja nije mogla da mi pomogne, iako sam bila u panici i imala deset minuta do leta. No, ne želim joj posvetiti mnogo pažnje, samo naglasiti da je ne volim.
Naredne dve stavke odnose se na Sajam knjga. Oba dana odlaska tamo po jedan negativan utisak.
Pri mom prvom odlasku na sajam, neprijatno iskustvo sam doživela tamo gde sam ga najmanje očekivala - na štandu striparnice Darkwood. Problem nije tako ozbiljan da će da dovede do toga da ih više ne volim ili prestanem da kupujem kod njih, ali ga ipak i dalje vidim kao problem.
Na štand sam došla sa drugom. Ja čitam mange i stripove, on ne. Zastajemo na ivici štanda da pogledamo šta ima i devojka koja tu radi pita druga šta nam treba. Nakon što sam rekla da tražim Sendmena, ona je izrazila svoje čuđenje što ja čitam stripove a drug ne, sve vreme naglašavajući kako je to neobično, kao da sam vanzemaljac.
Nakon toga ulazimo na sam štand, stižemo do sredine i dečko s kojim smo prošle godine razgovarali o izdanjima Betmena drugu pruža prospekt s novim izdanjima, dok mene u potpunosti ignoriše. To me je toliko iznerviralo, da sam samo pokupila šta mi je trebalo i otišla sa štanda.
Već sam vam opisala svoju aerodromsku jurnjavu u Oslu pri povratku za Srbiju. Ono što me je ovde najviše iznerviralo i zaslužuje status smeća meseca je teta na pasoškoj kontroli koja nije mogla da mi pomogne, iako sam bila u panici i imala deset minuta do leta. No, ne želim joj posvetiti mnogo pažnje, samo naglasiti da je ne volim.
Naredne dve stavke odnose se na Sajam knjga. Oba dana odlaska tamo po jedan negativan utisak.
Pri mom prvom odlasku na sajam, neprijatno iskustvo sam doživela tamo gde sam ga najmanje očekivala - na štandu striparnice Darkwood. Problem nije tako ozbiljan da će da dovede do toga da ih više ne volim ili prestanem da kupujem kod njih, ali ga ipak i dalje vidim kao problem.
Na štand sam došla sa drugom. Ja čitam mange i stripove, on ne. Zastajemo na ivici štanda da pogledamo šta ima i devojka koja tu radi pita druga šta nam treba. Nakon što sam rekla da tražim Sendmena, ona je izrazila svoje čuđenje što ja čitam stripove a drug ne, sve vreme naglašavajući kako je to neobično, kao da sam vanzemaljac.
Nakon toga ulazimo na sam štand, stižemo do sredine i dečko s kojim smo prošle godine razgovarali o izdanjima Betmena drugu pruža prospekt s novim izdanjima, dok mene u potpunosti ignoriše. To me je toliko iznerviralo, da sam samo pokupila šta mi je trebalo i otišla sa štanda.