Pola osam ujutru je. Sedim u ćošku stana. Imam potrebu da izađem. Obuvam starke i navlačim džemper. Izlazim. Posmatram lastu na žici i pitam se zašto još uvek nije otišla. Hladno je, a ja sam zimogrožljiva. Ipak, ne smeta mi. Obavijam džemper oko sebe i nastavljam. Prolazim između šumaraka i poluzavršenih kuća. Divim se pogledu kao da ga vidim prvi put. Nemam muziku, ali ne marim. Slušam cvrkut ptica i šum vetra. Obrazi mi trnu od hladnoće. Ne marim. Suze mi liju od vetra. Nije bitno. Moja crna odeća trenutno nimalo ne odražava moje raspoloženje. Osećam se ispunjeno i srećno jer osetim miris zime...
Možda i jesu došli do kraja puta, ali dok su još uvek tu, na kraju, mi ćemo da ih slušamo.
Na samom ulazu u klub Fest smo prišli pored svih članova bendova.
Kao predgrupa nastupio je Danilo Petrović Trio. Moram priznati da nisam znala šta da očekujem kada sam čula ime benda, ali svakako nisam očekivala ono što je sledilo, a to je fantastičan instrumental.
Nekoliko pesama kasnije na binu izlazi instrumentalni deo (kako ga je Biške nazvao) etno metal benda Pero Defformero, uz Frišove reči: "Molimo vas da spustite teretni lift sa našim pevačem", što je izazvalo opšti smeh i ovacije. Odlučiše da oni malo zasviraju pre nego što se Biške pojavi na bini.
Na moje veliko oduševljenje, započinju Ferarijem, a to ukazuje da je svirka od samog starta bila zaista sjajna i energična.
Biške se pojavljuje taman na vreme da zapeva i to u onoj stajliš odevnoj kombinaciji koju sam očekivala prošli put.
Iskrena da budem, ova svirka mi je bila još bolja od one u KST-u letos. U pitanju je bio klubski prostor, bez ograda, bez previše mase... Vrlo je moguće da je to atmosferu učinilo daleko opuštenijom od one u KST-u.
Ovaj put je Biške više pričao između pesama, terajući svojom pričom ljudima suze na oči (zbog smeha, naravno).
Ponoviću ono što sam rekla prošli put, a to je da nisam smela da skrenem pogled sa bine, a pogotovo sa Bišketa da ne bih propustila neku grimasu i gestikulaciju, jer su naprosto fantastične!
Kolac zarih na brzinu. |
Ovoga puta je i masa (po mom mišljenju) bila daleko bolja i horski otpevala svaku pesmu od početka do kraja.
Friš je pred kraj rekao: Ja ne mogu da verujem da neko može da dođe i svira ovakve gluposti i da mu se ljudi ovoliko raduju. Ja bih na to rekla da ja ne mogu da verujem da ljudi koji su bili u separeima nisu poustajali i radovali se tim, kako on kaže, glupostima sa nama.
Odbiću ti 30% od plate! |
Za kraj smo videli kako pravi bendovi daju nogu svojim članovima.
Dobiješ džinovsku crvenu nogu u dupe, ona te lansira u publiku, pa te publika odnese. |
Namerno se nisam mnogo raspisala o ovoj svirci jer sam već jednom pisala o svirci ovog benda i ne želim da se ponavljam. U zamenu za reči imate video snimke. Znam da nisu baš najbolji i da su vrlo kratki, ali mislim da su sasvim dovoljni da prenesu barem delić atmosfere.
Ovaj bend je zaista sjajan, pun humora i pozitivne energije i zaista je enormna šteta što su, kako kažu, došli do kraja puta. Ali, kao što rekoh na početku, mi ćemo da budemo s njima dok još stoje tu na kraju. nadamo se svirkama u Pančevu i Novom Sadu (samo zato što su najbliža mesta u koja mogu da odem; bez favorizovanja) i još boljoj atmosferi, pa da ispratimo ovaj veliki bend kako dolikuje.
Želim još samo da kažem da mi je jako drago što sam na ovoj svirci upoznala sjajne ljude, kao i da mi je ekstremno žao što određeni ljudi (koji će se sami pronaći u ovome) nisu bili tamo sa mnom.