Sajmon je gej tinejdžer koji se još uvek nikome nije autovao. Jedina osoba koja zna da je on gej je takođe gej tinejdžer koji ide u njegovu školu, ista je godina i potpisuje se pseudonimom Plavi, a sa kojim Sajmon razmenjuje imejlove. 

Jednog dana je Sajmon zaboravio da se izloguje sa svog mejla u školskoj biblioteci i momak pod imenom Matrin je skrinšotovao njegove razgovore sa Plavim i odlučio da ga ucenjuje. Sajmon mora da nađe način da se autuje svojom voljom, pre nego što bude primoran da to uradi, a uplašen je da će eventualno objavljivanje skrinšotova ugroziti Plavog i otkriti njegov identitet. 

Iako je Sajmon žrtva ucene, radnja ove knjige nije posvećena vršnjačkom nasilju, a Martin nije tipični loš momak. Rekla bih da je ovo knjiga o realnim osećanjima i običnom tinejdžerskom životu. Razlika je u tome što umesto strejt tinejdžerske ljubavi, imamo prikaz gej tinejdžerske ljubavi. Ali ne mislim da je to nešto potpuno čudno i neobično - ljubav je ljubav. 

Svi likovi u knjizi su veoma realno prikazani. Tokom čitanja ove knjige nećete imati momenat u kojem ćete pomisliti: Koji tinejdžer ovako živi?! Kompletna radnja je izuzetno  prizemna i prikazuje nam svakodnevicu tinejdžera.

Neki likovi su mi tokom čitanja izuzetno prirasli srcu, dok neke u potpunosti razumem, ali mi se njihovo ponašanje ni malo ne dopada i ne želim da ih opravdavam situacijama u kojim su se našli. Veoma sam se uživela u priču i kao svoj zadatak prihvatila otkrivanje indentiteta Plavog. Moram da priznam da je moja unutrašnja detektivka veoma ponosna, jer sam vrlo rano otkrila o kome se radi. Ipak, to nije toliko očigledno, samo treba da obratite pažnju na prave tragove.

Čitanje mi tokom juna nije baš išlo za rukom, počela sam da čitam mnogo knjiga, ali nijednu nisam završila. Nakon što sam pročitala Sajmona, želja za čitanjem mi se vratila, tako da, ukoliko ste u sličnoj situaciji, preporučujem ovu knjigu jer je veoma zabavna, a isto tako veoma laka za čitanje.