Listam blog bez nekog posebnog razloga i naiđem na onaj post u kom sam napisala da ću da skupljam novac za aparat. To me je podstaklo na razmišljanje o tome da ljudi, kako godina odmiče, sve manje obraćaju pažnju na svoje novogodišnje odluke. A šta ako bismo tokom cele godine beležili svoje želje i odluke i na kraju godine videli šta smo od svega toga uspeli da ispunimo?
Ja sam jedno obećanje ispunila - zaista svaki dan ostavljam sa strane novac koji mi ostane kao kusur, pa makar to bilo i dinar-dva. Sve to dobro dođe kad se sabira. Međutim, privremeno dolazi do malih izmena jer su najavljeni neki jako dobri koncerti na koje jednostavno moram da odem. Zbog toga, ova tegla trenutno ima drugu svrhu - da se sakupi novac za karte, jer ako ne sakupim novac ne idem na koncert. Zaista se pridržavam toga, s obzirom na to da mi roditelji daju za hranu i put i ne želim da im tražim dodatni novac za karte. Ako okrenete ovu teglu, videćete da se na njoj nalazi još jedan natpis.
 |
| A videćete i da mi prilično ide ovo sakupljanje. |
Takođe, dobila sam još jednu ideju. Tačnije, jedna fotografija sa Tumblr-a me je podstakla na to. Zašto ne bismo zapisivali svaki svoj san i želju? I jednostavno sam odlučila da to uradim.
Odlučila sam i da u toku godine zapišem za šta sam sve uspela da sakupim novac i da to na kraju godine objavim ovde, pa da svi zajedno vidimo da li je ova ideja bila dobra ili ne. Takođe, teglu sa papirićima neću otvarati do kraja godine, a kada je otvorim, svi zajedno ćemo videti šta je od svega toga uspelo da se ispuni. Numerisaću svaki papirić da bismo znali koliko je želja bilo i koliko se njih ispunilo. Sada bismo kolektivno trebali da se molimo da mami ne pofali tegli za zimnicu zbog mene.
In
fotografija,
Prostor za sopstvene misli.
Prostor za sopstvene misli: If it wasn’t in VOGUE It wasn’t in vogue.
Uvek nekako pisanje počnem od objašnjenja naslova, za koje verujem da je ovde potrebno, jer ne znam da li ljudi znaju jos neku englesku reč za modu, osim reči fashion. Dakle, naslov ovog posta je Ako nije bilo u Vogu, nije bilo u modi. Znači da je Vogue današnja tema.
Čitali ste nadam se, post u kom sam napisala da ću skupljati novac za aparat i da sam napravila nalog na Vogue Italia. E, pa, na moje veliko iznenađenje, Vogue Italia mi je odobrio fotografiju! Ne brinite, neću piskarati ovde svaki put kada mi odobre fotografiju. Imam želju da to sada pomenem i da vam svima kažem jer je ovo prva, a nadam se da će ih biti još mnogo.
Neizmerno sam srećna jer sam, pre svega sebi, još jednom dokazala da nije sve u opremi. Dokaz je to što je ovo fotografisano telefonom i što je osvetljenje bilo veoma loše. Ali, opet je nastala fotografija koju Vogue smatra dovoljno dobrom. A Vogue je, blago rečeno, veoma zahtevan.
Kad već pišem o fotografiji, iskoristiću ovu priliku da najavim prvu izložbu umetničke fotografije RUF 2014. koja će se održati u Kulturnom centru Ruma 28. februara 2014. godine. Na spomenutoj izložbi, između ostalih, učestvujem i ja sa svojih pet fotografija. Osećajte se pozvano!
Pokušavam da sredim utiske sa koncerta Iced Earth-a, koji je bio 4. februara. Kada me neko pita kako je bilo, mogu da kažem samo da je bilo savršeno. Znam da ljudi vole da čuju detalje, ali ovakvi događaji me potpuno ostave bez reči.
Čitam izveštaje sa koncerta po raznim sajtovima i pitam se da li smo mi bili na istom koncertu. Većina u dosta navrata kritikuje ceo koncert. Sigurno je da se ja ne razumem u muziku i da neću primetiti ako bend napravi grešku. Takođe, uvek će na koncertima biti ljudi koji ne znaju pesme benda, ili onih koji jednostavno nisu tip osobe koja će skakati i pevati na sav glas. Možda je to presudilo da komentari budu takvi kakvi jesu. Sa druge strane, ja definitivno vidim ovaj događaj u potpuno drugačijem svetlu. Možda moje mišljenje nije stručno, ali je svakako iskreno.
Prva predgrupa je bio Australijski bend Elm Street. Što se njihove muzike tiče, tekstovi na momente kao da vrište: "Hoćemo da dokažemo da smo true!", ali kompletne pesme meni zvuće skroz super. U svakom slučaju i kada bi im muzika bila loša, svirka ovog benda ženskom delu publike nikako ne bi teško pala, s obzirom da ima u šta da se gleda. Ja moram da izrazim svoju oduševljenost pevačem ovog benda. Iako nije bilo mnogo ljudi u sali kada su oni počeli, imao je harizmu i odnos sa publikom kao da peva pred punim stadionom. Plus je prelep i prilično je fin. Kada sam ga pitala da se fotografišemo, prihvatio je sa oduševljenjem i pozvao me da stanem u sredinu da bih se slikala sa celim bendom.
 |
| Pevač je sa lee strane. Ima lepo ime i zove se Ben. |
Druga predgrupa je bio bend Warbringer. U pitanju je vrlo energičan bend i imali su izuzetno zanimljiv nastup, moram priznati. Pevač i gitarista su pravili neviđene facijalne ekspresije i pevač je imao odličnu interakciju sa publikom. U nekim momentima se penjao na ogradu koja je delila publiku od bine. Ali, ovaj čovek je najveći i najbolji utisak ostavio posle koncerta. Vrlo je rado prihvatio da se fotografiše sa nama. Vidi se da je jako blizak sa publikom, jer nije kao neki muzičari koji će se jedva smilovati da stanu pored vas, već imate osećaj kao da se fotografišete sa drugom.
 |
| Ne znam zašto mi obrve izgledaju ovako svetlo. |
Mislim da Jovana najbolje zna koliko je ovaj čovek zaista prisan sa fanovima, s obzirom na to da je od istog mogla dobiti filmski poljubac koji je sprečila naglim sklanjanjem u stranu i izjavom da ima dečka.
 |
| U ime nesuđene ljubavi, imate priliku da vidite i ovu fotografiju. |
Od svih bendova koje sam čula uživo, Iced Earth je ostavio najveći utisak na mene. To uopšte nije mala stvar, s obzirom da sam imala prilike da čujem neke zaista velike bendove, a to su Whitesnake, Judas Priest, Gojira, Machine Head, Metallica i Rammstein i da su to bili zaista sjajni koncerti.
Stu Block je sjajan vokal i ja ni u jednom momentu nisam imala osećaj da on nije matični vokal benda. Kako je vreme odmicalo, sve više me je oduševljavao. Na njegovom licu se jasno videla svaka emocija. Zaista je delovao kao da uživa. Ja sam zasigurno uživala u svakom momentu i rado bih volela da ovaj bend čujem uživo još koji put.
Iako smo posle koncerta čekale voz tri sata, iako je bilo ledeno hladno bez obzira na to sto smo bila jako dobro obučene, iako sam još uvek neispavana i iako me sve boli, vredelo je.
Svaki momenat je vredeo. Ovako nešto ne treba propustiti. Na ovakav koncert bih išla i kad bih se raspadala. Zaista je bilo sjajno.
Drago mi je što sam i ove divne momente podelila sa Mihailom i nadam se da će ih biti još mnogo.
Jako mi je žao što nisam podelila ove momente sa mojim drugom Medom. Setila sam ga se bezbroj puta u toku koncerta. Nadam se da ćemo sledeći put zasigurno pevati zajedno.
Setlistu koncerta možete videti ovde.
Nikada nisam bila jedna od onih ljudi koji imaju novogodišnje odluke. Shvatila sam da je sada kucnuo i taj čas. Imam samo jedan problem - Nova godina je odavno prošla. Pa, evo mojih februarskih odluka, koje su validne do kraja godine.
Jedna je glasila da je potrebno napraviti nalog na Vogue Italia i to je ispunjeno pre petnaestak minuta. Videćemo dokle će to dovesti i da li će uopšte biti pomaka i uspeha.
Da bi Vogue odobrio fotografiju za portfolio potreban je kvalitet. Dakle, od danas svaki kusur koji mi ostane, makar to bilo i dva dinara, ostavljam sa strane i skupljam za jedan pristojan digitalni aparat. Drugačije ne ide. Zapao mi je za oko Nikon Coolpix L320, tako da će to definitivno potrajati. Ako je neko raspoložen da mi do tada povremeno ustupi fotografsku opremu na korišćenje, neću se buniti, ne brinite, haha.
Naravno, tu su i odluke u vezi sa prijemnim ispitom i fakultet, ali to je sve čvrsto odlučeno pre Nove godine. Ovde je akcenat na Vogue-u, jer mi je trebalo mnogo vremena da se nakanim da to uradim.
Pa, nadam se da će mi odobriti bar neku fotografiju.
Wish me luck.
