Kada sam videla poznatu kombinaciju, koja je na neki način obeležila moje detinjstvo - knjigu Jasminke Petrović, koja na koricama ima predivnu ilustraciju Dobrosava Boba Živkovića - automatski se rodila želja da pročitam knjigu Sve je u redu, što se ostvarilo zahvaljujući još jednoj saradnji sa Kreativnim centrom.

Ova knjiga napisana je u jedinstvenoj formi. Svaki lik priča sopstvenu priču kroz pismo, poeziju, SMS poruke ili unutrašnji monolog. I nikoga od njih život nije mazio. Svako ima neki, nimalo naivan problem. Mnogi su se susreli sa verskom i rasnom netrpeljivošću, nerazumevanjem drugih, životom u disfunkcionalnoj porodici, teškom bolešću ili osećaju da ne pripadaju nigde. Isto tako, svaki lik je pronašao svoje svetlo na kraju tunela.

Neverovatno je na koje su sve načine životi likova ove knjige isprepletani. Niste ni svesni u kakvim su međusobnim odnosima, sve dok knjigu ne pročitate do kraja, a svako poglavlje ne samo da otkriva nešto o liku kojem je namenjeno, već upotpunjuje i sliku o svim dešavanjima iz prethodnih poglavlja. Čitam od svoje četvrte godine i za to vreme sam pročitala mnogo knjiga i sustela se sa mnoštvom različitih likova, ali nikada do sada se nijedan autor nije potrudio da prikaže priču svakog lika toliko detaljno, a uz tako malo reči, kao što je to ovde učinila Jasminka Petrović.

Ovo delo je pravi emocionalni rolerkoster. Neke priče vam teraju užas u kosti, pogotovo ako ste vi ili vaši bližnji proživeli nešto od navedenog. U više situacija tačno sam znala kako se likovi osećaju i to mi je niz kičmu pronelo osećaj nelagode. Kako koji lik pronalazi neku svetlu tačku u svojem životu, tako vam sa ramena spada deo težine.

Ono što se sa svakim likom do kraja ove knjige dešava zaista nam pokazuje da, ma koliko teško u životu bilo i ma koliko mislili da se nalazimo u bezizlaznoj situaciji, svoju nadu možemo da pronađemo u članu porodice, ljubimcu ili drvetu ispred kuće i oni će nam, svako na svoj način, preneti bitnu poruku - da će na kraju sve biti u redu.