U septembru su mi stigle dve kutije Knjižare za mlade. Ovde ćemo zajedno otvoriti jednu od njih - onu sa knjigom na srpskom jeziku. Prvi utisak je da je ovo pomalo recikliranje julske kutije i da je potrebno malo više noviteta, ali da kutija generalno nije loša.
Kako bih našla sve ono što bih eventualno želela da posetim u Stavangeru, prvo sam posetila Trip Advisor sajt. Mnoga od mesta koja su na istom preporučena sam posetila, dok neka, nažalost, nisam uspela. Dobila sam ideju da spomenem ta mesta kako bih objasnila zašto neka nisam posetila, a i kako bih vam pokazala ona koja jesam, ali ih iz nekog razloga nisam spomenula u postovima.
Trip Advisor preporučuje Lysefjord i još nekoliko drugih fjordova koje, nažalost, nisam imala priliku da vidim. Neću prežaliti to što nisam bila svedok tih lepota prirode, ali razlog što nisam otišla tamo je taj što do njih može da se ode samo brodom, a te ture su veoma skupe. Možda jednog dana.
Druga preporučena stavka je stari Stavanger. Oni su ga u ovim predlozima baš raskomadali na parčiće. Definitivno sam posetila ovo mesto jer je to sam centar grada i već sam pisala o tome i o još mnogim drugim stvarima izvučenim iz centra Stavangera kao posebne destinacije.
Kopala sam po stranici da nađem i sastavim sve stvari koje su naveli kao odvojene, a koje u stvari pripadaju starom Stavangeru.
O nekima sam već govorila, te neću kačiti fotografije i pisati mnogo teksta jer se sve to nalazi u postu linkovanom dva pasusa iznad. U spomenuto spadaju stavangerski muzej nafte, Ovre Holmegate, odnosno najšartenija ulica u Stavangeru, katedrala i Valberg toranj.
Jedna od stvari u koju sam ulivala mnogo nade je Kulturhus. Čula sam da je to mesto na kojem se okupljaju studenti i nadala se da ću se baš na tom mestu sprijateljiti s nekim. Međutim, nije ispunio moja očekivanja. Kulturhus je zgrada u kojoj se nalaze biblioteka, kafić i bioskop. Ne bih rekla da na spratu ima nešto prezanimljivo, pošto se retko ko penjao tamo. I u okolini nije bilo baš mnogo ljudi, te sam odustala od ovog mesta.
Trip Advisor preporučuje Lysefjord i još nekoliko drugih fjordova koje, nažalost, nisam imala priliku da vidim. Neću prežaliti to što nisam bila svedok tih lepota prirode, ali razlog što nisam otišla tamo je taj što do njih može da se ode samo brodom, a te ture su veoma skupe. Možda jednog dana.
Druga preporučena stavka je stari Stavanger. Oni su ga u ovim predlozima baš raskomadali na parčiće. Definitivno sam posetila ovo mesto jer je to sam centar grada i već sam pisala o tome i o još mnogim drugim stvarima izvučenim iz centra Stavangera kao posebne destinacije.Kopala sam po stranici da nađem i sastavim sve stvari koje su naveli kao odvojene, a koje u stvari pripadaju starom Stavangeru.
O nekima sam već govorila, te neću kačiti fotografije i pisati mnogo teksta jer se sve to nalazi u postu linkovanom dva pasusa iznad. U spomenuto spadaju stavangerski muzej nafte, Ovre Holmegate, odnosno najšartenija ulica u Stavangeru, katedrala i Valberg toranj.
Jedna od stvari u koju sam ulivala mnogo nade je Kulturhus. Čula sam da je to mesto na kojem se okupljaju studenti i nadala se da ću se baš na tom mestu sprijateljiti s nekim. Međutim, nije ispunio moja očekivanja. Kulturhus je zgrada u kojoj se nalaze biblioteka, kafić i bioskop. Ne bih rekla da na spratu ima nešto prezanimljivo, pošto se retko ko penjao tamo. I u okolini nije bilo baš mnogo ljudi, te sam odustala od ovog mesta.
Nakon dve nedelje uživanja u najlepšoj zemlji koju sam do sada posetiladošlo je vreme da se krene kući. Deseti oktobar nije baš bio moj najskrećniji dan. Fejlovi su počeli od ranog jutra. Ozbiljno. Od svitanja.
Prvo smo, u šest ujutru, u polusnu stigle na aerodrom. Sestra je konstantno komentarisala kako nije znala da su u čekaonicu uveli ovaj ili onaj novitet, što je meni bilo sumnjivo. Takođe, osim devojke za šankom, nas dve smo bile jedine osobe ženskog pola. No, nismo se previše obazirale, sve dok nam jedan dečko nije prišao i rekao da sedimo na heliodromu, ne na aerodromu. Još desetak minuta smo sedele tu da se dobro ismejemo, a onda prešle na aerodrom.
Na stavangerskom aerodromu sam se snašla bez ikakve muke. Čekirala sam se, pronašla gejt, pa sela da iskuliram do polaska aviona. Pri ulasku u avion sam se raspitala da li mogu da ostanem u tranzitu u Oslu i rečeno mi je da moram, jer mi je razmak između letova samo 55 minuta.
Nakon četrdesetpetominutnog leta stigla sam u Oslo. Najpre su nas neko vreme držali u avionu. Zatim nam je rečeno da je avion stao dalje od aerodroma i da će nas autobusom odvesti do njega. I gde su nas odvezli? Na preuzimanje prtljaga. Pola deset je, moj let je u pet do deset, moram kompletno ponovo da se čekiram, a na televizoru iznad glave vidim da mi je gejst zatvoren!
U panici trčim na sprat na carinsku kontrolu. Nakon što sam panično naglasila da kasnim, puštaju me preko reda. Kao za inat, u žurbi prolazim kroz skener sa pasošem u ruci i po prvim put pištim. Tu me još zadržavaju, ali ne onoliko koliko bi trebalo jer su se smilovali. Ili ih je jednostavno iziritiralo moje nervozno cupkanje.
Prvo smo, u šest ujutru, u polusnu stigle na aerodrom. Sestra je konstantno komentarisala kako nije znala da su u čekaonicu uveli ovaj ili onaj novitet, što je meni bilo sumnjivo. Takođe, osim devojke za šankom, nas dve smo bile jedine osobe ženskog pola. No, nismo se previše obazirale, sve dok nam jedan dečko nije prišao i rekao da sedimo na heliodromu, ne na aerodromu. Još desetak minuta smo sedele tu da se dobro ismejemo, a onda prešle na aerodrom.
Na stavangerskom aerodromu sam se snašla bez ikakve muke. Čekirala sam se, pronašla gejt, pa sela da iskuliram do polaska aviona. Pri ulasku u avion sam se raspitala da li mogu da ostanem u tranzitu u Oslu i rečeno mi je da moram, jer mi je razmak između letova samo 55 minuta.Nakon četrdesetpetominutnog leta stigla sam u Oslo. Najpre su nas neko vreme držali u avionu. Zatim nam je rečeno da je avion stao dalje od aerodroma i da će nas autobusom odvesti do njega. I gde su nas odvezli? Na preuzimanje prtljaga. Pola deset je, moj let je u pet do deset, moram kompletno ponovo da se čekiram, a na televizoru iznad glave vidim da mi je gejst zatvoren!
U panici trčim na sprat na carinsku kontrolu. Nakon što sam panično naglasila da kasnim, puštaju me preko reda. Kao za inat, u žurbi prolazim kroz skener sa pasošem u ruci i po prvim put pištim. Tu me još zadržavaju, ali ne onoliko koliko bi trebalo jer su se smilovali. Ili ih je jednostavno iziritiralo moje nervozno cupkanje.
Pre samog obilaska pogledali smo predivne ali precenjene suvenire. Na samom ulazu započinjala je izložba stavangerskog crtača i grafičara koji se zove Per Dybvig. Naziv same izložbe je Look what the bird found. Išli smo sa kustoskinjom koja je govorila o izložbi, što meni apsolutno ništa nije značilo jer je pričala na norveškom.
Utisci o ovoj izložbi su mi pomešani. S jedne strane, oduševili su me crteži u ramovima, po zidovima i na podu, kao i statue koje su prikazivale životinjski svet, ponašanje čoveka prema prirodi i životinjsko oponašanje ljudskih bića. Pošto je Per takođe i novinar, izložba obuhvata dosta dela koja su, po mom mišljenju, obične škrabotine. Gomila reči ispisana ružnim rukopisom koja je uramljena i okačena kao umetničko delo. Deo izložbe koji je bio donekle zanimljiv je bio zid prekriven malim portretnim skicama. Jedan period vremena skicirao bi čoveka kojeg je taj dan video na televiziji. Za svaki dan u godini po jedna skica. Od svih tih ljudi prepoznah samo Umberta Eka i Radovana Karadžića. Kakva kombinacija.
Jedan od poslednjih dana mog boravka u Norveškoj uputili smo se ka
čuvenoj švedskoj IKEA-i za kojom lude širom sveta. Untrašnjost ovog tržnog
centra (?) videla sam jedino u videima američkog Buzz Feed-a. IKEA u kojoj su
oni bili je bila ogromna, na milion nivoa i da bi se obišla cela, potrebno je
preko dvanaest sati.
Pri sredini svog boravka u Norveškoj planirala sam kuda bih mogla da
šetam dok mi je sestra na poslu. Pošto ona ponedeljkom ima časove engleskog,
dogovorile smo se da prošetam negde pre podne, pa da posle podne autobusom odem
do tri mača i od njih prošetam do univerziteta, pa da me pokupe kolima.
Međutim, nisam ustala dovoljno rano za tako nešto, pa sam odlučila
da promenim turu. Donela sam odluku da je taj treći oktobar odličan dan za
odlaženje do Våland tornja, s obzirom na to da sam univerzitet i mačeve već
videla.
Kada sam se prvi put sama uputila ka centru Stavangera, put je potrajao. Rešila sam da ne idem samo pravo, pošto mi je to bilo pomalo dosadno, već sam pustila da me google mapa vodi alternativnim putem. Najpre sam preko mosta prešla na drugu stranu grada.
Godinama nisam provela ovako dobar vikend! Norveško vreme je konačno odlučilo da bude lepo, te je grad prestao da bude siv, a oblaci su se razišli i po prvi put u nekoliko dana sam videla plavetnilo neba. Oba dana vikenda su bila poprilično dinamična, ali na totalno drugačiji način.
Vreme provedeno napolju smo u subotu započeli odlaskom na Solastrand plažu. Bilo je to kao teleportovanje u neku mediteransku zemlju. Peščana plaža i plavetnilo mora.
Nisam očekivala toliko peska na norveškoj plaži. Doživljaj je bio totalno letnji. More beše nemirno, talasi su nas vijali po pesku i videla sam nasukanu meduzu.
Šetali smo pored mora i uživali na suncu. Bila sam pravi turista i fotkala sve živo, dok su oko mene dva kllinca trčkala kroz talase.
Dogovorismo se da idemo u planine, te se zaputismo ka kolima.
Početkom septembra sa radom je počeo novi portal pod nazivom PRIS. Nakon mnogih uspona, padova i cimanja, uspeli smo da postavimo sajt na noge. Do sada smo dobili podršku nogih bendova i odradili veoma kvalitetne intervjue. Kako kreće sezona svirki, biće i mnogo izveštaja. Čekirajte naš sajt i jutjub kanal. Nećete zažaliti!
Niko vam ne brani i da zapratite naš instagram profil.
Фотографија корисника PRIS.rs (@pris.rs) дана
