Listam blog bez nekog posebnog razloga i naiđem na onaj post u kom sam napisala da ću da skupljam novac za aparat. To me je podstaklo na razmišljanje o tome da ljudi, kako godina odmiče, sve manje obraćaju pažnju na svoje novogodišnje odluke. A šta ako bismo tokom cele godine beležili svoje želje i odluke i na kraju godine videli šta smo od svega toga uspeli da ispunimo?
Ja sam jedno obećanje ispunila - zaista svaki dan ostavljam sa strane novac koji mi ostane kao kusur, pa makar to bilo i dinar-dva. Sve to dobro dođe kad se sabira. Međutim, privremeno dolazi do malih izmena jer su najavljeni neki jako dobri koncerti na koje jednostavno moram da odem. Zbog toga, ova tegla trenutno ima drugu svrhu - da se sakupi novac za karte, jer ako ne sakupim novac ne idem na koncert. Zaista se pridržavam toga, s obzirom na to da mi roditelji daju za hranu i put i ne želim da im tražim dodatni novac za karte. Ako okrenete ovu teglu, videćete da se na njoj nalazi još jedan natpis.
 |
| A videćete i da mi prilično ide ovo sakupljanje. |
Takođe, dobila sam još jednu ideju. Tačnije, jedna fotografija sa Tumblr-a me je podstakla na to. Zašto ne bismo zapisivali svaki svoj san i želju? I jednostavno sam odlučila da to uradim.
Odlučila sam i da u toku godine zapišem za šta sam sve uspela da sakupim novac i da to na kraju godine objavim ovde, pa da svi zajedno vidimo da li je ova ideja bila dobra ili ne. Takođe, teglu sa papirićima neću otvarati do kraja godine, a kada je otvorim, svi zajedno ćemo videti šta je od svega toga uspelo da se ispuni. Numerisaću svaki papirić da bismo znali koliko je želja bilo i koliko se njih ispunilo. Sada bismo kolektivno trebali da se molimo da mami ne pofali tegli za zimnicu zbog mene.
