U nedostatku vremena, a i zbog toga što mi je žao što ovakvi postovi još nisu ugledali svetlost interneta, predstavljam vam utiske o još jednoj knjizi pročitanoj pre skoro godinu dana. Kako su utisci bili napisani na kratak i štur način, kako mi se u tom periodu sviđalo, sada sam ih samo malo proširila kako bi tekst bio fluidniji, ali je sam utisak ostao netaknut.

Zorijum, planeta žena je jedno od Benediktovih džepnih izdanja. Nikada nisam bila preterani ljubitelj naučne fantastike, ali sci-fi koji piše ovaj čovek je jednostavno neprocenjiv. On me je naterao da shvatim da mi, iako ne volim naučnu fantastiku kao filmski žanr, ona kao književni žanr veoma odgovara.

Benedikt je u ovom izdanju kreirao novu planetu specifičnog izgleda, podeljenu na tamnu i svetlu stranu - i bukvalno i simbolično - na kojoj živi narod u kom su žene potčinjene do te mere da je zabranjeno učiti ih da govore i razmišljaju. Neke su, naravno, krišom to naučene, te su tako počela bekstva na onu drugu, svetliju i bolju stranu planete.

Jedna odbegla devojka, za koju bi čovek pomislio da je glavna uloga u ovoj knjizi, a u stvari je sporednija ne može biti, nas dovodi na tu svetlu stranu planete, gde počinje prava priča.

Nadinteligentna osoba ženskog pola ima detaljan plan o tome kako se odbraniti od napasnika sa druge strane i osigurati večni život, barem za neke pripadnike rase. Pisac je sjajno osmislio paradoksalne momente, u kojima su preci polunepismene rase imali najrazvijeniju tehnologiju, koju ljudski ili, čak, vanzemaljski um može zamisliti. Neverovatno kreativno je osmišljen i put odabranica u bekstvu za boljim životom.

Kroz celo delo se provlače odlični elementi naučne fantastike, počevši od korišenog oružja, preko kompjutera sa lučnošću, pa do plana razmnožavanja koji će nastupiti onda kada žene uspeju da se oslobode muškaraca i osnuju sopstvenu zajednicu.

U većini momenata radnja nije nimalo predvidiva, što izuzetno cenim kod svake knjige. Mislim da je jedino kraj previše mlak. Čak mi nije ni problem što kraj ostane ne dorečen (može se nazreti srećan kraj), već što su neka pitanja na koja bi mi bilo zanimljivo da znam odgovore ostala neodgovorena. To svakako nije velika mana i nikako ne može da umanji moje oduševljenje ovim delom. Ono na sjajan način prikazuje snagu i inteligenciju žena.