Ovog meseca sam totalni hejter. U ovom postu neće biti onih momenata gluposti koji su jednostavno smeće, već će sve da bude čist hejt.
Organizacije koncerata nisu bile baš nabolje. Ne u smislu organizovanja muzičkog dela, već u smislu akreditovanja. Na velikim koncertima (koncert Sabatona je konkretan primer) se novinari ne poštuju barem toliko da im se obezbedi da stoje na galeriji (koja je, by the way, prazna) i lepo isprate koncert, kako bi ga što bolje dočarali publici, već moraju ili da stoje napred u masi i tako ostanu bez pogleda na publiku (ali je veoma dobro osete, u vidu raznih vrsta udaraca) ili stoje pozadi i tako ostanu bez pogleda na bend. Ne znam gde će završiti rok novinarstvo kada ima ovakav tretman, a takođe mi nije jasno zašto su neku novinar povlašćeni u odnosu na ostale, pa im je dozvoljeno sve ono što drugima nije.
Što se manjih koncerata tiče, bilo je svega - od nemamo narukvice, recite obezbeđenju da smete da prođete (a obezbeđenju ne kažu isto to, pa moramo da ih vijamo po prostoru da se objasnimo), pa do nema vas na spisku.
Iskreno se nadam da će se situacija u narednom periodu poboljšati, pa da nam početak svakog koncerta neće proći u nerviranju i nervozi.
Kad sam kod koncerata, masa na Sabatonu je bila gomila degenerika, a od onih ˝HE HE srušili smo ogradu, koji smo mi carevi˝ prepričavanja koncerata mi se povraća. Ukoliko se nalaziš u dvadesetom redu, moraš da shvatiš da se nećeš probiti u prvi red za vreme svoje omiljene pesme (obično one najpoznatije, jer dalje od toga ne znaš) tako što ćeš da nasrneš na ljude ispred sebe kao sivonja. Prilikom tog pada i ostatka svirke moglo je biti ozbiljnih povreda, baš zbog te ograde.
Organizacije koncerata nisu bile baš nabolje. Ne u smislu organizovanja muzičkog dela, već u smislu akreditovanja. Na velikim koncertima (koncert Sabatona je konkretan primer) se novinari ne poštuju barem toliko da im se obezbedi da stoje na galeriji (koja je, by the way, prazna) i lepo isprate koncert, kako bi ga što bolje dočarali publici, već moraju ili da stoje napred u masi i tako ostanu bez pogleda na publiku (ali je veoma dobro osete, u vidu raznih vrsta udaraca) ili stoje pozadi i tako ostanu bez pogleda na bend. Ne znam gde će završiti rok novinarstvo kada ima ovakav tretman, a takođe mi nije jasno zašto su neku novinar povlašćeni u odnosu na ostale, pa im je dozvoljeno sve ono što drugima nije.
Što se manjih koncerata tiče, bilo je svega - od nemamo narukvice, recite obezbeđenju da smete da prođete (a obezbeđenju ne kažu isto to, pa moramo da ih vijamo po prostoru da se objasnimo), pa do nema vas na spisku.
Iskreno se nadam da će se situacija u narednom periodu poboljšati, pa da nam početak svakog koncerta neće proći u nerviranju i nervozi.
Kad sam kod koncerata, masa na Sabatonu je bila gomila degenerika, a od onih ˝HE HE srušili smo ogradu, koji smo mi carevi˝ prepričavanja koncerata mi se povraća. Ukoliko se nalaziš u dvadesetom redu, moraš da shvatiš da se nećeš probiti u prvi red za vreme svoje omiljene pesme (obično one najpoznatije, jer dalje od toga ne znaš) tako što ćeš da nasrneš na ljude ispred sebe kao sivonja. Prilikom tog pada i ostatka svirke moglo je biti ozbiljnih povreda, baš zbog te ograde.
