Mislim da me ovog meseca nije mnogo toga iznerviralo. Možda je to zbog toga što sam tokom juna živela u izolaciji. Nisam nešto preterano često izlazila iz stana, a iako sam bila na internetu, nisam preterano posvećivala pažnju člancima. Prisećam se šta je sve bilo okidač lošeg raspoloženja dok kucam ovo i nadam se da na kraju neće biti daleko više stvari nego što sam očekivala.
Mislim da je jedina stvar koja me je instinski iznervirala organizacija festivala Devet. Dosta ranije smo poslali zahtev za akreditaciju novinara i fotografa za koncert Die Antwoord-a. Poslali su nam prijavu koju smo popunili. Dan pre koncerta stigao nam je mejl da smo akreditovani za festival i da ta akreditacija ne važi za spomenuti koncert. Odmah smo im se obratili rekavši da smo naglasili da hoćemo akreditaciju za koncert i poslali su nam drugu prijavu. Međutim, posle toga nam se nisu javili. Umesto da lepo dobijemo mejl u kom piše da nam akreditacija nije odobrena, ostali smo bez odgovora i bez akreditacije. Takođe sam po komentarima na stranici festivala videla da su i drugi ljudi imali problema zbog loše organizacije. Krajnje neprofesionalno.
