U kolikoj razmeri volim fotografiju, u tolikoj razmeri sam baksuz što se tiče beogradskih izložbi i konkursa. Verujem da i sami znate da je u pitanju ogromna razmera. Nije tu u pitanju slučaj u kom ja ne mogu da prođem dobro na konkursima. U pitanju je nešto potpuno suprotno. Daću vam i dva primera.
Prvi primer odnosi se na Canon fotografski konkurs 2012. godine. Poslala sam fotografiju na konkurs i nakon završetka konkursa dobila mejl da se moja fotografija našla među dvadeset pet najboljih (od skoro hiljadu prijavljenih) fotografija. Oduševila sam se. Tada još nisam imala nikakav fotoaparat, a ni dobru kameru na telefonu. Uz pomoć kamere od 1.3 megapiksela i malu pomoć editora nastala je jedna skroz u redu fotografija.Zaista nije ništa specijalno, ali bila sam jako ponosna na sebe jer je moja, do krajnje granice amaterska fotka smatrana boljom od stotina profesionalnih fotografija.
Ne znam da li se sećate, ali u februaru 2012. godine su bili oni ogromni snežni smetovi. I, pogodite šta? Izložba je bila u februaru! Prvi rad na izložbi, prvi uspeh na polju umetnosti, a ja ne mogu da prisustvujem izložbi. Jedina preostala opcija mi je bila da pogledam fotografije sa otvaranja izložbe.
Dobra strana svega toga je što sam imala priliku da uzmem svoju fotografiju. Majka i ja smo se dobro namučile dok nismo našle Belvil naselje, gde je trebalo da preuzmem fotografiju. Ako mene pitate - vredelo je. Mamu nemojte pitati, nisam baš najsigurnija da se slaže sa mnom.
Drugi veoma baksuzni momenat u vezi sa fotografijom se desio juče. Upravo on (tačnije bes i razočaranje zbog istog) je i razlog nastajanja ovog posta. Naime, jedno veče u martu mi je bilo dosadno i tražila sam fotografski konkurs na koji bih mogla da se prijavim. Između ostalih sam našla konkurs Akademije umetnosti. Prijavih neobavezno tri fotke. Da, jesu dve odobrene od strane Vogue Italia, ali ipak je to Akademija umetnosti. Ne očekujem ama baš ništa.
To moje neočekivanje i obaveze oko prijemnog ispita učiniše da zaboravim i na konkurs, i na akademiju, i na fotke. Juče se setih da se, reda radi, ulogujem na taj mejl jer ga ostavih kao kontakt kolegama na faksu. Nakon što sam to uradila, imah šta i da vidim - pet mejlova od Akademije umetnosti.
U delu jednog od njih pisalo je:
"...Profesori Akademije Umetnosti koji su žirirali prispele radove prijatno su iznenađeni vašim originalnim idejama i kreativnim pristupom.
S obzirom na to da ste ušli u uži izbor, pozivamo Vas na svečanu dodelu nagrada koja će se održati u subotu 31. maja...
...kao i na radionicu portretne fotografije koju smo specijalno organizovali za vas...
...kao i na radionicu portretne fotografije koju smo specijalno organizovali za vas...
...Radionicu će držati profesori katedre Fotografije i Kamere Akademije umetnosti u Beogradu..."
Da, ceo događaj je bio u maju. Ja sam pozivnicu za isti videla u oktobru. Ako to nije baksuzluk, ja ne znam šta jeste.
