Počela sam da pišem kako mi je krivo što ovog meseca nisam čitala više i kako sam pročitala baš malo knjiga, a onda samproverila šta sam sve čitala tokom maja i shvatila da je broj počitanih knjiga definitivno veći nego što sam očekivala i sada ne mogu da da ne mislim o tome koliko bih pročitala da sam stvarno imala da sednem i čitam, a ne samo čitala pomalo usput. 

Tokom maja pročitala sam pet knjiga, odnosno ukupno 1299 stranica.

Prva knjiga koju sam pročitala u maju bili su Gradovi na papiru, Džona Grina. Kada su u pitanju ustisci ljudi o ovoj knjizi svi su mi rekli da im se nije svidela ili da je najlošija Grinova kjniga. Međutim, meni se veoma svidela, a ako je najlošija među svim knjigama koje je Grin napisao, onda mora da su ostale odlične. Knjigu sam ocenila sa četiri zvezdice, a moje kompletne utiske možete pročitati ovde.

Nakon toga, odlučila sam da čitam autobiografiju. U pitanju je knjiga Ja sam genije, koju je napisao Salvador Dali, umetnik čija mi ličnost u nekoj meri nije baš najomiljenija, ali čijem se delu divim. Bilo je veoma zanimljivo čitati o tome da on shvata kakva je osoba, ali ga to ne dotiče mnogo, kao i o tome kako je započeo njegov život umetnika. Knjigu sam ocenila sa pet zvezdica.

Treći po redu bio je još jedan knjižurak, ali knjižurak u kojem sam veoma uživala, U pitanju je How the Marquis Got His Coat Back, novela koja se nastavlja na radnju knjige Nikadođija, Nila Gejmena. U pitanju je sjajno delo, koje sam ocenila sa četiri zvezdice, a moj kompletan utisak možete pročitati ovde.

Nakon nekoliko kratkih knjiga, došlo je vreme da pročitam nešto obimnije, pa sam se dohvatila giganta pod nazivom Illuminae, koji su napisali Ejmi Kaufman i Džej Kristof. Iako knjiga ima 600 strana, pisana je u formi mejlova i raznih drugih prepiski, tako da je bila veoma brza za čitanje i pročitala sam je za jedan dan. Tome je doprinela činjenica da je u pitanju odlično delo u oblasti naučne fantastike i jedva čekam da Urban Reads konačno prevede drugi deo. Knjigu sam ocenila sa maksimalnih pet zvezdica i uskoro ću pisati više o njoj.

Peta i poslednja knjiga pročitana u maju bila je zbirka priča Dejana Stojiljkovića, koje nisu postale deo njegovih romana, objadinjenih pod nazivom Kišni Psi. Knjigu sam ocenila sa pet zvezdica, a najviše mi se svidela priča o našem poznatom piscu u ulozi lovca na vampire.


Neke knjige ovog meseca su bile manje, neke više obimne, ali sam prilično zadovoljna ishodom ovog čitalačkog meseca. Ostaje da vidimo da li će me ispitni rokovi sputati na mom čitalačkom planu tokom naredna četiri meseca.