Ovaj tekst čeka na objavu od 29. jula i mislim da je krajnje vreme da ga objavim. Još tada sam htela da ga objavim odmah, ali sam imala neke planove  oko objavljivanja postova o knjigama, koje na kraju nisam sprovela u delo, tako da mi je nekoliko postova ostalo ne objavljeno.

Dugo nisam čitala ništa biografskog tipa. Ova autobiografija jednostavno nije mogla da čeka, nakon što sam je se konačno dokopala i pročitala sam je vrlo brzo nakon što sam je kupila.

Ostavila je bolji utisak na mene nego većina biografskih dela koje sam čitala, jer se ne odnosi strogo na samog Bilija Ajdola, već se može saznati mnogo o početku pank pokreta u Britaniji kao i bendovima koji su se tad razvijali.

Sama knjiga je koncipirana tako da je podeljena na tri razdoblja života Bilija Ajdola: London, Njujork i Los Anđeles.

Londonski deo prati njegove muzičke početke, začetak pank scene sedamdesetih, priču bendova kao što su Sex Pistols i Siouxie and the Banshees, kao i, naravno, nastanak čuvenog Ajdolovog benda Generation X. Bilo je fantastično kroz redove pratiti druženja članova ovih bendova, kao i odlaziti na koncerte legendi alternativne muzike sa Bilijem kao vodičem.

U njujorškom delu Bili odlazi u Ameriku u potrazi za muzičkom srećom. Sada se priča više fokusira na svog glavnog lika, počinje MTV ludilo i vrtoglavi uspon londonskog pankera izblajhane kose, upadanje u vode teškog zavisništva i večite ljubavi. Ovo su momenti u kojima ova rok zvezda upravo to i postaje. Neverovatno je koliko čovek može da bude obuzet porocima i utiče na to da mu se sopstveni život raspada, ali kada je muzika u pitanju ne pravi greške i ostaje na visokom nivou.

Period Los Anđelesa je loš period za ovu ekscentričnu ličnost. Zaglibljen u živom blatu droga, koje ga sve češće vuku ka svetlosti, stravična saobraćajna nesreća zbog koje gubi nekoliko veoma značajnih filmskih uloga i dobitak plodova ljubavi, ali gubitak same ljubavi. Toliko uspeha u svetu muzike, a sve manje poriva da se istom bavi.

Bilo je zanimljivo saznati o čemu zaista govore pojedine pesme, na koji način i u kakvim okolnostima su napisane, otkriti kako je bilo živeti pankerski život u vremenu začeća panka i u šta sve može da te uvuče vrtlog rokenrola. Stekla sam utisak da je ovo svojevrsna isposvest, a ne samo zapisane činjenice iz života.

Bili Ajdol knjigu završava u momentima u kojima se njegov otac bori za sopstveni život, te sam kraj ostavlja gorak ukus, ali i pomisao da ima nade.

Ovaj muzičar ima više života nego mačke i kroz ovu autobiografiju zajedno sa njim prolazimo kroz sve do sad proživljene i i sami ih proživljavamo. Ne mogu i ne želim da sakrijem oduševljenje.

Jedino što bih volela je da sam knjigu čitala na engleskom, jer su u tekstu puns i neke stvari koje ne mogu da se prevedu na srpski, pa su smišljali alternativu, ili jednostavno zvuče nakaradno kad se prevedu, te sam svaki čas morala da čitam objašnjenja u dnu stranica. Ali dobro, preživela sam.