Knjiga o groblju mi je do sada najveći izazov kada je u pitanju pisanje utisaka. Ne zato što ne znam kako da se osećam povodom nje, ili zato što je radnja ne znam koliko komplikovana. Zapravo mi se sviđa i prilično je jednostavna. Problem je u tome što se veći deo radnje odvija na istom mestu i ne znam koliko toga mogu da kažem dok ne dođem do granice spojlera. Ali pokušaću.

Na samom početku knjige, Čovek po imenu Džek ušao je u kuću jedne porodice sa ciljem da je ubije. Sa lakoćom je ubio roditelje i devojčicu, ali kada je došao do bebine sobe, krevetac je bio prazan. ovog mališu spasao je njegov avanturistički duh. Dvogodišnji dečak se u toku noći probudio, izašao iz kreveca i radoznalo pošao u istraživanje. Videvši otvorena ulazna vrata, nije mogao da odoli, pa je izašao i krenuo ka gradskom groblju (koje je istovremeno i prirodni rezervat), ni ne znajući da je tim postupkom spasao sopstveni život.

Ovog dečaka su od Čoveka zvanog Džek spasili duhovi koji žive na groblju. Jedan preminuli par ga je usvojio i dobio je slobodu groblja, te se mogao neprimetno kretati po njemu. Duhovi su ga školovali i, između ostalog, ga učili da iščezava i uliva strah, kao da je duh. Dok je bio na groblju mogao je da radi sve što i mrtvi, s tim što je on bio živ. Osim roditelja, imao je i misterioznog staratelja Sajlasa, koji se brinuo o njemu.

Tokom perioda života na groblju, ovaj dečak otkriva mnogo interesantnih, ali i opasnih stvari i nalazi se u više situacija koje mu ozbiljno mogu ugroziti život.

Ovo delo, kao i ostala Gejmenova, sadrži mnogo fantastičnih bića. Neka su u knjigu ubačena direktno iz Gejmenove mašte, a neka pozajmljena iz folklora. Čitatelj se susreće, sa duhovima, gulovima, Džekovima, božijim psima, ali ima i priliku da učestvuje u pojavi zvanoj Dance Macabre. Mašte ovom delu definitivno ne nedostaje.