Ja sam reptil.

Kralj guštera.

Pustinjska zmija od sedam milja.

Probijam se na drugu stranu nepoznatog grada.

Ugledam figuru.

Uzdignute glave, nalik statui.

Ruke su joj zle.

Nisam mogao da progovorim.

U momentu, kolena su mi oslabila.

Da li si slatka mala dama u Gradu svetlosti, 

ili samo još jedan anđeo izgubljen u Gradu tame?

Dodirni me rukama zlim.

Zar ne vidiš da se ne bojim?

Zlobna ruka kreće ka meni, ali osećaj realnosti slabi.

Kvazi realnost ustupa mesto onoj pravoj.

Sve je produkt supstance u venama.

Jer se osećam kao muškarac kad je igla pod kožom.

Sa odlaskom božanskog nektara, odlazi i sva tvoja ljubav.

Metal izlazi iz krvotoka.

Odlaziš kroz vrata, kao što si učinila hiljadu puta do sada.

Naša ljubav gori na posmrtnoj lomači.

Ovo je kraj, divni prijatelju...