Favoriti meseca 2014: Favoriti dvanaest meseci.
05:41:00
Žao mi je što nisam ostala dosledna i što se ovde nisu našli favoriti novembra i decembra. Zaista mi je žao.
Trebalo je da pišem o zaista sjajnim stvarima.
Međutim, manjak volje i veliki manjak vremena učiniše da se to ipak ne desi.
Potrudiću se da ove godine to ispravim. Ove godine će biti dvanaest postova o favoritima meseca, kako bi i trebalo da bude. Ostaću dosledna i neću dozvoliti da stvari vredne pomena ostanu nespomenute.
Što se 2014. godine tiče... Nijedna godina od ovih devetnaest, koliko sam prisutna i koliko udišem vazduh na Zemlji... Nijedna mi nije oduzela onoliko koliko mi je oduzela ova. A oduzela mi je ono najbitnije. Prijatelja.
Međutim, koliko god gruba ova godina bila, u njoj su se desili neki zaista sjajni momenti.
Ovaj post predstavlja favorite cele ove godine.
Moj favorit ove godine su sve sjajne svirke i koncerti na kojima sam bila tokom iste i svi predivni trenuci provedeni u toku njih. Ovde bih izdvojila samo jednu svirku. Ne, nije u pitanju nijedan svetski bend koji sam slušala uživo ove godine. U pitanju je Svirka benda Pero Defformero u klubu Fest u Zemunu.
Ovo je prva i poslednja svirka na koju sam išla sa jednim od svojih najboljih prijatelja i ujedno poslednji put da sam ga videla.
Pored koncerata, moj favorit godine su i apsolutno sjajne izložbe na kojima sam bila. One su najlepša strana Beograda. Žao mi je što vam nisam pisala o njima, ali materijal je sačuvan, tako da možda ugleda svetlost interneta.
Favorit 2014. godine je takođe i ovaj grad. Sjajna stvar u Beogradu je ta što mogu besciljno da lutam. Mogu da idem pravo u nedogled i da ne brinem da li ću završiti u početnoj tački. Mogu da prođem pored hiljada i hiljada ljudi i da se nikome ne javim jer nikoga ne poznajem. I koliko god istraživala, uvek će postojati deo grada u koji nikad nisam zašla.
Favorit godine je moj prvi intervju.
Favoriti godine su moji prijatelji, koji su bili uz mene i u najtežim momentima.
Favoriti godine su novi ljudi koji su ušli u moj život poslednjih meseci iste i značajno ga poboljšali.
Favorit protekle godine je moja porodica.
Trebalo je da pišem o zaista sjajnim stvarima.
Međutim, manjak volje i veliki manjak vremena učiniše da se to ipak ne desi.
Potrudiću se da ove godine to ispravim. Ove godine će biti dvanaest postova o favoritima meseca, kako bi i trebalo da bude. Ostaću dosledna i neću dozvoliti da stvari vredne pomena ostanu nespomenute.
Što se 2014. godine tiče... Nijedna godina od ovih devetnaest, koliko sam prisutna i koliko udišem vazduh na Zemlji... Nijedna mi nije oduzela onoliko koliko mi je oduzela ova. A oduzela mi je ono najbitnije. Prijatelja.
Međutim, koliko god gruba ova godina bila, u njoj su se desili neki zaista sjajni momenti.
Ovaj post predstavlja favorite cele ove godine.
Moj favorit ove godine su sve sjajne svirke i koncerti na kojima sam bila tokom iste i svi predivni trenuci provedeni u toku njih. Ovde bih izdvojila samo jednu svirku. Ne, nije u pitanju nijedan svetski bend koji sam slušala uživo ove godine. U pitanju je Svirka benda Pero Defformero u klubu Fest u Zemunu.
Ovo je prva i poslednja svirka na koju sam išla sa jednim od svojih najboljih prijatelja i ujedno poslednji put da sam ga videla.
Pored koncerata, moj favorit godine su i apsolutno sjajne izložbe na kojima sam bila. One su najlepša strana Beograda. Žao mi je što vam nisam pisala o njima, ali materijal je sačuvan, tako da možda ugleda svetlost interneta.
Favorit 2014. godine je takođe i ovaj grad. Sjajna stvar u Beogradu je ta što mogu besciljno da lutam. Mogu da idem pravo u nedogled i da ne brinem da li ću završiti u početnoj tački. Mogu da prođem pored hiljada i hiljada ljudi i da se nikome ne javim jer nikoga ne poznajem. I koliko god istraživala, uvek će postojati deo grada u koji nikad nisam zašla.
Favorit godine je moj prvi intervju.
Favoriti godine su moji prijatelji, koji su bili uz mene i u najtežim momentima.
Favoriti godine su novi ljudi koji su ušli u moj život poslednjih meseci iste i značajno ga poboljšali.
Favorit protekle godine je moja porodica.
0 коментара