Dete iz provincije: Autoportret.
09:50:00
Dete iz provincije je konačno našlo malo vremena da prošeta po velegradu i, naravno, opet završilo na izložbi.
U pitanju je izložba časopisa ReFoto na temu Autoportret.
Uvek imam običaj da vam za neku izložbu kažem dok je još otvorena, ali ovaj put nisam imala vremena. Pa, ko ima vremena, neka skokne u Kulturni centar Beograda, u Artget galeriju jer je izložba otvorena još danas.
Na ovoj izložbi izloženi su radovi finalista ReFoto konkursa na temu Autoportret.
Što se mog utiska tiče, nisam preterano oduševljena. Zapanjila sam se brojem fotografija koje bi, da nisu dobrog kvaliteta i malo bolje odrađene u fotošopu, bila u ravni jedne kreature zvane selfi. Čovek od fotografa očekuje veliku kreativnost, a ovde je, u većini slučajeva, nije bilo.
Od tri nagrađene fotografije, samo sam onu koja je dobila prvu nagradu našla kreativnom i to tek kad mi je otkrivena priča koja stoji iza nje.
Naime, na fotografiji možete videti čoveka u kadi i iznad njega fotografiju žene u sličnoj poziciji. Ne preterano zanimljivo na prvi pogled. Međutim, kada čujete da je žena sa fotografije na zidu novinarka koja je, kada je čula da se Hitler ubio, otišla u njegovu kuću i okupirala mu kadu, sve postaje zanimljivije. Dakle, ova fotografija je svojevrstan omaž Li Miler.
Bilo je kreativnih fotorgarfija, naravno, ali su one bile u popriličnoj manjini. Ali to je samo moj lični utisak.
Jako mi je žao što fotografiju svog sugrađanina - Vladimira Milovanovića - nisam mogla lepo da fotkam, jer je fotka sjajna. Nalazi se na jako nezahvalnom mestu za fotografisanje, jer se u staklu rama vide i svetla galerije i odbljesk grada spolja, tako da je ovo bilo najbolje što sam ja mogla da uradim sa svojom lošom kamerom mobilnog telefona.
Moj apsolutni favorit...
Izvinjavam se zbog (ne)kvaliteta fotografija. Obično kad fotkam telefonom editujem osvetljenje, ali je ovaj post napisan u žurbi, tako da za to nije bilo vremena. Ko je u Beogradu, neka skokne do Artget galerije i vidi fotke u lepim bojama, a ne ovako isprane.
Dete iz provincije se uskoro vraća svojim lutanjima po velegradu. Već se krčka par postova koji, za promenu, ne obuhvataju izložbe i koji će, nadam se, biti veoma zanimljivi.
Stay tuned.
U pitanju je izložba časopisa ReFoto na temu Autoportret.
Uvek imam običaj da vam za neku izložbu kažem dok je još otvorena, ali ovaj put nisam imala vremena. Pa, ko ima vremena, neka skokne u Kulturni centar Beograda, u Artget galeriju jer je izložba otvorena još danas.
Na ovoj izložbi izloženi su radovi finalista ReFoto konkursa na temu Autoportret.
Što se mog utiska tiče, nisam preterano oduševljena. Zapanjila sam se brojem fotografija koje bi, da nisu dobrog kvaliteta i malo bolje odrađene u fotošopu, bila u ravni jedne kreature zvane selfi. Čovek od fotografa očekuje veliku kreativnost, a ovde je, u većini slučajeva, nije bilo.
Od tri nagrađene fotografije, samo sam onu koja je dobila prvu nagradu našla kreativnom i to tek kad mi je otkrivena priča koja stoji iza nje.
Naime, na fotografiji možete videti čoveka u kadi i iznad njega fotografiju žene u sličnoj poziciji. Ne preterano zanimljivo na prvi pogled. Međutim, kada čujete da je žena sa fotografije na zidu novinarka koja je, kada je čula da se Hitler ubio, otišla u njegovu kuću i okupirala mu kadu, sve postaje zanimljivije. Dakle, ova fotografija je svojevrstan omaž Li Miler.
Bilo je kreativnih fotorgarfija, naravno, ali su one bile u popriličnoj manjini. Ali to je samo moj lični utisak.
Jako mi je žao što fotografiju svog sugrađanina - Vladimira Milovanovića - nisam mogla lepo da fotkam, jer je fotka sjajna. Nalazi se na jako nezahvalnom mestu za fotografisanje, jer se u staklu rama vide i svetla galerije i odbljesk grada spolja, tako da je ovo bilo najbolje što sam ja mogla da uradim sa svojom lošom kamerom mobilnog telefona.
Moj apsolutni favorit...
Izvinjavam se zbog (ne)kvaliteta fotografija. Obično kad fotkam telefonom editujem osvetljenje, ali je ovaj post napisan u žurbi, tako da za to nije bilo vremena. Ko je u Beogradu, neka skokne do Artget galerije i vidi fotke u lepim bojama, a ne ovako isprane.
Dete iz provincije se uskoro vraća svojim lutanjima po velegradu. Već se krčka par postova koji, za promenu, ne obuhvataju izložbe i koji će, nadam se, biti veoma zanimljivi.
Stay tuned.
0 коментара