Mislim da je ovo prvi put da sam na neku svirku stigla tačno pred glavni bend i da nisam čula predgrupe. Žao mi je što sam propusitila gomilu predgrupa, ali šta je - tu je.

Goblini su svoju svirku započeli dok sam ja čekala da se žene smiluju i brže obave svoje fiziološke potrebe, tako da sam u wc-u igrala uz U odbrani zla.

Moram priznati da sam na ovu svirku išla sa malo rezervisanim stavom i namerom da stojim skroz nazad, s obzirom na to da su šutke za Gobline uvek bile, u najblažu ruku, stravične.

Međutim, shvatila sam da je situacija mnogo drugačija kad ljudi plate da vide ovaj bend, nego na festivalima, gde svakakva bagra jedva dočeka svoju priliku.

Ljudi su bili maksimalno fini, tako da sam, za promenu, mogla da ispratim celu svirku.

Bend je bio apsolutno sjajan.

Kada su oni u pitanju, ne postoji šansa da pofali energije.

Kao što sam jednom već napomenula, ovo je bend koji misli svaku reč koju otpeva. bend koji živi svaki ton koji otsvira. Bend koji obraća pažnju na smenu generacija među slušateljima njihove muzike. Uvek će u nekom momentu proveriti koliko je ljudi u publici mlađe od pesme koju sviraju. Kad god dobiju veliki odaziv na svoje pitanje, na licu im se vidi zadovoljstvo. To je glavni dokaz da njihova muzika živi.

Bilo je tu i starih i novih pesama. Iz svakog perioda njihove karijere po nešto. Otsvirali su svaku dobru staru pesmu koje sam mogla da se setim (osim Nagrade). Kao i uvek, svaku sam otpevala horski sa ostatkom mase od početka do kraja. Grlo je opet trpelo. Ali, zna se da grlo trpi kad je svirka sjajna.

SKC je goreo.