Iskreno, mislila sam da u ovom postu pišem samo o Arkoni, ali sam u određenom momentu shvatila da su i ostali bendovi zaslužili da budu spomenuti.

Kao što je i bilo očekivano, kiša nas nije sprečila da odemo na Exit.

Stigli smo jurcajući da podržimo naše Rumljane - Burning Circle - i pred binom, naravno, zatekli gomilu Rumljana.

Iako nije bilo preterano mnogo ljudi (zbog kiše i jer je bend svirao prvi, jelte), bend je, kao i uvek bio odličan, dao sve od sebe, tako da su, što se mene tiče, oduvali!

Nakon Circle-a smo (ne mojom voljom) otišli na Main Stage da slušamo Van Gogh. Dok je drugim ljudima na Van Gogh-u bila žurka, ludilo, mi nismo shvatali zašto je njima tako, pa smo iskoristili priliku da se blesavimo i onda nam je bilo super.

Nakon ovog industriala (nazovimo ih tako) usledio je prilično dobar simfonik bend - Elegy of Madness. Sjajna kombinacija jakih instrumentala i nežnog vokala. Posebno iznenađenje za sve nas je bio klavijaturista - Luka, od kog smo očekivali piskav glas, a dobili smo neverovatno muževan, skoro operski glas.Meni je on zvučao čak i bolje od pevačice.

Dok se sledeći bend pripremao, prokomkentarisala sam kako se pevačica neviđeno fura na Angelu Gossow. Kad su počeli, shvatila sam da sam u pravu. Devojka koja inače ima neviđeno piskav glas, takođe ima i neviđeno dobar growl. Bend je bio sjajan, a takođe je bilo veoma lepo od njih što su podelili veliki broj majica i cd-ova.Nisam očekivala ni jedno, ni drugo, a na kraju mi je basista tutnuo u ruke poslednju majicu, a cd-ove su delili redom.To je bilo veeoma lepo od njih. Definitivno su nas pridobili.

Konačno je na red došlo ono što smo svi čekali. Članovi Arkone su izašli jedan po jedan, a moj pogled je ostao fiksiran na Wolf-a i ja sam rešila da ću da ga ženim.

Ovo je najsrčaniji bend koji sam gledala uživo.Tačno se vidi da veoma vole to što rade i uživaju na bini, a samim tim i publika dobija bolji osećaj.

Svaka pesma je besprekorno izvedena.Na mene je najbolji utisak ostavila Slavsia Rus, samim tim što mi je to omiljena pesma. U toku te pesme sam bila u potpunom transu. Jako lep utisak je ostavilo i to što su pesmu Serbia otpevali maksimalno emotivno i zaista se videlo da je svaka reč napisana i otpevana duboko iz srca. Mislim da je momenat u kom smo mi najviše oduševili Arkonu, bilo za vreme masovne šutke za vreme pesme Stenka na stenku. Oduševljenje se moglo primetiti na licima svakog od njih.

Poslednji bend čijem smo nastupu prisustvovali je bio novosadski Concrete Sun. U pitanju je veoma dobar i kvalitetan bend, ali smatram da su oštećeni, jer se vokal jedva čuo. Imam veliku zamerku na bahato ponašanje vokala benda koji očigledno misli da je mnogo iznad publike, te da je lepo pljuvati (bukvalno, ne verbalno) po istoj.