Danima odlažem pisanje ovog posta. nekako mi se nije dalo da se osvrćem na negativne stvari koje su se desile. Ovo mi se sve češće dešava kada je u pitanju ovaj odeljak bloga, ali ipak odlučujem da ga održavam u životu, ne da bih imala mesto za hejt, već da bih skrenula pažnju na određene pojave.

Priznajem, ovog meseca nisam toliko pratila šta se dešava van moja četiri zida i posvetila sam se pozitivnim radnjama, ljudima, i događajima, te ne mogu da prokomentarišem neki problem u državi ili globalni problem. Ono na šta ovog meseca mogu da dam komentar su ljudi i međuljudski odnosi.

Tokom novembra mi je stigla poruka sa nepoznatog broja. Osoba je znala moje ime, ali nije znala odakle joj moj broj. Ispitivala me je razne stvari na koje ja nisam davala odgovor i odbijala da odgovori na pitanja koja sam ja postavljala. Kada mi je strpljenje popustilo, postala sam direktna, skrenuvši osobi pažnju na to da je jako nekulturno slati nekom poruke, a ne predstaviti se. Ispostavilo se da je u pitanju četrdesetogodišnji čovek iz Zemuna, za kojeg zaista nemam pojma odakle mu moj broj, a kamoli odakle mu moje ime. Ovo me je užasno preplašilo. Svoj broj dajem ljudima tek kada se družimo duže vreme. Inače se čujem s njima putem fejsbuka. Ljudi koji imaju moj broj znaju da ne treba nikom da ga daju, te zaista ne znam kako je on mogao dospeti u imenik telefona osobe tog profila. Malo je reći da sam se uplašila. Ako ne znate odakle vam neki broj i ko je osoba kojoj broj pripada, znači da vam nije potrebna, te da broj treba da obrišete, a ne da šaljete poruke da vidite ko je u pitanju.

Ovog meseca me je iznervirala jedna stvar koja me inače nikako ne bi mogla iznervirati. Nikada me nije doticalo to šta drugi pričaju o meni. Do pre dve godine sam živela u maloj sredini, koja ima onaj simptom seoske priče. Uglavnom su o meni loše pričali ljudi koji se nikada nisu družili sa mnom ili čak nisu ni progovorili sa mnom. Dešava se i ono da se posvađate s nekim, pa da taj da sebi za pravo da priča svašta. Nikada me ništa od toga ni najmanje nije potresalo, jer mi je bitno samo šta meni bliski ljudi misle o meni. Međutim, ovog puta sam pukla od besa. Zašto? Zato što osoba komentariše i najmanje sitnice u vezi sa mnom iako je prošlo dve godine od prestanka našeg druženja. Ne bi to bio problem da ta osoba ima hrabrosti meni da se suprotstavi kad se sretnemo. Ali ne, to je onaj profil osobe koji jedva da ti kaže ćao i dok je u tvom prisustvu konstantno gleda u pod, a onda se razlaje po internetu. To je onaj profil osobe koji sebi stvori užasno kul i hrabru ličnost na internetu i konstantno igra tu ulogu kada je onlajn, a sve više pokušava da odigra to i u stvarnom životu. Problem je u tome što sam ja prisustvovala sastavljanju te internet maske i znam kakva je ta osoba bila i ostala uživo.
A da barem ima neki dobar razlog da olajava! Nego su u pitanju gluposti. I znate kada neko umišlja da se vaš svet vrti oko njega i da pratite svaki njegov internet korak? E, to. Gadim se takvih ljudi. Ljudi jakih samo na tastaturi.