Iako se nismo čitali još od favorita oktobra, to se nije desilo zbog toga što nisam imala šta da pišem ili lenjosti, što su uglavnom razlozi mog odsustva, već zbog toga što ovaj novembar nije bio baš najlepši mesec mog života i trebala mi je pauza. Pa ipak, bilo je tokom njega i nekih lepih stvari, te su i favoriti tu.

Omiljeni koncert

Tokom novembra sam bila na dva odlična koncerta, ali je ovog puta koncert sastava Alestorm izgubio od koncerta čuvenog Pitera Marfija, frontmena sastava Bauhaus, koji je turnejom proslavio četrdeset godina od nastanka ovog benda.

Iako su mi utisak pomalo pokvarili starija gospoda koji su ceo koncert snimali Fejsbuk lajvove, te sam dobar deo gledala kroz njihove ekrane - jer nisam imala kako drugačije - Marfi je takva veličina i tako sjajan umetnik da je ceo koncert bio jedno prilično nestvarno iskustvo.

Želela sam o tom koncertu da pišem na blogu jer nigde drugde nisam - pošto sam ovog puta platila kartu - ali je nakon toga usledila pauza u pisanju i korišćenju društvenih mreža, te se to nije desilo. Možda jednom, kad se budem prisećala.

Omiljena knjiga

Muku mučim s ovim izborom jer sam u novembru pročitala tako mnogo stvari sve je bilo sjajno, ali mislim da ću ipak da se odlučim za grafičku novelu Saga. Kod nas je za sada prevedeno šest delova, u pitanju su izdanja Čarobne knjige. Ovaj serijal pripada žanru naučne fantastike, a na momente je prilično NSFW, tako da je ne bih preporučila mlađim čiaocima. Pružila mi jedozu akcije, dozu sarkazma i dozu bitnih životnih saveta.

Omiljena pesma

Ne znam gde i kada je otišao oktobar. Stvarno ne znam. Moram dobro da se zamislim kako bih shvatila šta sam radila tokom meseca, a samim tim i šta su najdraže stvari meseca. Bukvalno jedva da se sećam šta se dešavalo pre sajma knjiga. Možda to govori dovoljno o nivou uzbudljivosti mog života.

Omiljeni koncert

U oktobru sam išla na dva koncerta. Da sam išla i na više, čvrsto verujem da bi ovaj koji ću spomenuti kao omiljeni i dalje zauzimao prvo mesto u ovoj rubrici. Pretposlednjeg dana oktobra otputovala sam u Novi Sad na koncert švedskog metal sastava Hammerfall. Bend je bio sjajan, ali to sam očekivala. Ono što me je oduševilo i veoma doprinelo sveukupnoj atmosferi je publika, koja je bila puna podrške, veoma glasna i neumorna. Ja sam ona osoba koja se uvek žali na to kako je publika letargična, pogotovo u Novom Sadu, tako da je ovo bio veliki plus. Moje kompletne utiske sa koncerta možete da pročitate ovde.

Omiljena knjiga

U oktobru sam do kraja pročitlaa samo jednu knjigu. U pitanju je Molitva moru, Haleda Hoseinija, ali teško mogu da je nazovem omiljenom.

Omiljena pesma

Ovo je prvi put nakon mnogo meseci da sam sela da pišem ovaj post na vreme. Iskreno, nisam sigurna koje su mi sve omiljenosti septembra, pa ću to izgleda saznati dok pišem. Septembar nije bio mesec tokom kojeg se mnogo toga desilo, ali jeste bio mesec u okviru kojeg sam po pravi put radila u struci. Ali, o tome ćemo nešto kasnije.

Omiljeni koncert

Koliko se sećam, u septembru nisam išla ni na jedan koncert, ali jedam na događaj koji je sadržao nastup benda. I to super nastup. U okviru devetog izdanja događaja pod nazivom Radost Ludost, koji organizuje Rekonstrukcija ženski fond, a koji je održan u Uličnoj galeriji u Čavketovom pasažu, konačno sam uživo čula sastav The Bestbeat. Generalno nisam veliki fan tribute bendova, ali kako Bitlse nikada neću imati prilike da čujem, ovaj sastav je nešto najbliže ispunjenju tog sna. Zaista sve je bilo odlično - muzika, izgled, ponašanje na sceni. Moj kopletan utisak o ovom događaju možete da pročitate ovde.

Omiljena knjiga

U septembru sam uspela da pročitam samo tri knjige, a devedeset posto čitanja obavljeno je u gradskom prevozu. Međutim, ne dvoumim se ni trunku kada treba da odaberem omiljennu knjigu septembra. To je definitivno Mračnija nijansa magije, Viktorije Švab. Pomalo Gejmenovska, zbog postojanja paralelnih Londona i magičnog kaputa, ali definitivno u stilu ove autorke. Ne zna kako ću izdržati iščekivanje sledećeg dela.

Omiljena pesma

Došavši do ovog dela, shvatila sam da sam u favoritima avgusta preskočila omiljenu pesmu. Nije da je velika šteta, jer se ne sećam da sam imala istu, ali volela bih da se pridržavam ategodija. Kao omiljenu pesmu septembra biram Henkselipoika, finskog sastava Korpiklaani. Ovo mi je dobar podsetnik da preslušam milion i po albuma koje nisam preslušala u proteklih godinu dana.

Sela sam da sredim ovaj post do kraja i shvatila da, ne samo da je avgust proleteo, nego nemam pojma gde mi je otišao septembar.

Tokom avgusta jesam uradila dosta toga, ali i dalje imam osećaj kao da nisam mrdnula. Svakako mesec je bio izuzetno emotivno iscrpljujući, tako da mislim da sam se pomalo izgubila u svemu što mi se tokom meseca dogodilo. Ipak, imam omiljenosti za svaku kategoriju i odmah ću da pređem na stvar.

Omiljeni koncert

Prošlog meseca čula sam dosta bendova, zahvaljujući letnjim festivalima. Ništa što već ranije nisam čula uživo i ništa što već nisam spominjala ovde. Dosta sam razmišljala o tome koji mi je koncert bio omiljeni i odlučila sam da odaberem nastup sastava Harlekin na Zidiću, koji je sledio nakon sjajnog intervjua koji sam radila sa njima. Koncert je bio odličan, a zahvaljujući tome što je bio na ulici, nova publika je uspela da ih čuje. Moje kompletne utiske možete da pročitate ovde.

Foto: Trčanje Za Kulturom

Omiljena knjiga

Omiljeno avgustovsko štivo nije knjiga u tradicionalnom smislu, već autobiografska grafička novela Maržane Satrapi pod nazivom Persepolis. Ova grafička novela ima dva dela, s tim da postoji izdanje u kojem su oba dela. Tema priče je revolucija u Iranu, kao i borba za osnovna ljudska prava.

Omiljeni koncert 

Nisam sigurna da li sam tokom jula išla na više od jednog koncerta jer ne mogu da nađem sveščicu u koju ih beleđim, ali jedan mi je definitivno ostao u pamćenju kao odličan. Štaviše, celo veče je bilo odlično. U pitanju je koncert sastava Obojeni program na festivalu Beer Garder na Adi Ciganliji. Drugarica i ja smo došle toliko kasno da smo mislile da je koncert gotov, ali on, u stvari, nije ni počeo, te smo imale priliku da uživamo u kompletnom programu, koji je bio sjajan, a nakon toga se zaputile na rok veče u KST, koje je bilo iznenađujuće dobro.

Omiljena knjiga 

Omiljena knjiga jula mi je, sa ubedljivom prednošću u odnosu na sve ostalo što sam pročitala, bila Veštice, Roalda Dala. Ovo je izuzetno kreativno napisana dečija knjiga, koja svojom magičnošću da vas potpuno uvuče u radnju čak i ako niste dete.

Omiljeni film/serija/anime

Nisam sigurna da sam išta gledala tokom jla, te će ova rubrika ostati prazna ovog puta.

Jun nije bio baš najuzbudljiviji mesec na svetu. U stvari, uopšte nije bio uzbudljiv. Pa ipak, uspele su da se izdvoje neke stvari koje su mi tokom meseca, bez sumnje, bile omiljene.

Omiljeni koncert

Proteklog meseca sam otišla na samo jedan koncert, ali i da sam svaki dan išla na po jedan, znam da nijedan ne bi mogao da se meri sa ovim. Prvi put u životu sam bila u Zaječaru, prvi put na Gitarijadi i prvi put sam slušala uživo jednog od svojih omiljenih muzičara svih vremena - Billy Idola. Bilo je kratko, ali ne mogu da mu zamerim ni na sekund, jer je čovek na binu izašao veoma bolestan, nakon dva otkazana koncerta i priredio koncert za pamćenje.

Omiljena knjiga

Od pet pročitanih knjiga tokom meseca, kao najbolja izdvojila se Naš mračni duet, Viktorije Švab, drugi deo duologije Monsters of Verity, u izdanju Publik praktikuma. U ovom delu sam sa glavnim likovima u mnogo boljim odnosima, razvoj radnje mi se veoma sviđa i manje je predvidiv nego u Smrtonosnoj pesmi.

Omiljena serija/film/anime

Konačno sam odgledala Love, Simon, film snimljen po knjizi Sajmon protiv zavere homosapiensa, Beki Albertali. Lep je film. Nije predivan, nije najbolje što sam ikada gledala, kao što svima izgleda jeste. Ima svoje prednosti i mane. Smatram da neki likovi nisu prikazani kako treba, ali mi je isto tako zanimljiviji od knjige koja je, iako mi se svidela, imala delove koji su mi bili dosadnjikavi. Svakako, veoma sam uživala u gledanju ovog filma i verujem da bih uživala i da nisam čitala knjigu.

Godine 2014. su, u roku od šest dana bila dva velika koncerta. Iron Maiden nastupio je na Kalemegdanu 17. juna, a Billy Idol je trebalo da nastupi 25. juna na istom odredištu, ali je koncert otkazan zbog vremenskih neprilika - a imali smo i onaj izveštaj u nekom od dnevnih listova, sa sve citiranjem onoga što je Idol navodno govorio između pesama - te je održan sutradan, 26. juna. Moja sreća je tada bila ovakva: Otišla sam na Iron Maiden, a za kartu za Idola nisam imala novca. Zatim sam imala novca, ali je sutradan trebalo da se održi prijemni ispit. Zatim je prijemni odložen i imala sam novca, ali nisam imala s kim da idem - to je bio period u kojem samostalni odlazak na koncert u drugi grad još uvek nije bio opcija. Tako da je sve što sam ja videla od Idola bilo gostovanje kod Ivana Ivanovića.

Zbog toga ovog puta nisam smela da propustim njegov nastup. Bila je ovo prilika da ga konačno čujem, besplatno, u gradu koji do sada nisam posetila, u okviru manifestacije na kojoj nikada nisam bila. Kada se već karta nije plaćala, nisam htela da škrtarim, pa sam platila organizovan prevoz. Daleko veća avantura bi bila da sam išla u sopstvenoj organizaciji, ali, nažalost, trenutno nemam vremena za gubljenje. Kako smo stigli u pola osam i program još nije počeo, odlučili smo da se prošetamo po Zaječaru, da vidimo kakav je, a i da svratimo do prodavnice, gde je pivo jeftinije nego na samoj Gitarijadi (mada nije da me dotiče cena piva, pošto isto ne pijem). Malo smo prošetali, ja sam pomazila - ili barem pokušala da pomazim - svaku mačku na koju sam naišla, a bilo ih je mnogo.

Odlučili smo da se vratimo na nastup Partibrejkersa, koji su počeli ranije, pa smo pola slušali van koncertnog prostora jer je bila tolika gužva da nije moglo da se uđe, a isto tako je bio zakrčen put i do drugih ulaza jer su se svi sjatili na taj jedan. Ušli, dobila free, muzičarsku, vodicu jer svuda ima divnih ljudi i lepo je upoznavati ih, te nisam morala parice da trošim, pošto na koncertima samo vodu i pijem. Sledećih pola sata slušali smo Hiljadu godina, a onda je bend nastavio sa ostatkom repertoara. Bilo je lepo videti ih na tako velikoj bini i čuti na veoma dobrom ozvučenju, ali nije da ih se nismo naslušali i ranije. Malo smo pevali, malo đuskali, ali najviše smo čekali gospodina Vilijama, strepeći od toga da mu šest kutija antibiotika nije pomoglo i da će ovo biti treći otkazani koncert u nizu.

Međutim, nakon što su Brejkersi napustili binu, počelo je iznošenje opreme sa logoom Kralja Rokera i sve je postalo nekako stvarno. Na binu je izašao čovek koji ne stari i odmah počeo žestoko, uz Shock to the system. Ne bih se bavila setlistom, ako vas interesuje, možete da kliknete ovde. Ono čime bih se bavila jeste pojava i energija ovog šezdesettrogodišnjeg čoveka, koji izgleda barem dvadeset godina mlađe, a ima energiju kao da mu je dvadeset. Ovo je bio besplatan festival, te verujem da je bilo i mnogo onih koji nisu fanovi samog Idola, te, kada se otišlo malo dalje od Dancing with myself i Rebell Yell, publika nije bila baš najaktivnija. E, tu nastupa harizma Vilijama Brouda. Njome je uspeo da kupi publiku. A činjenica da je održao izuzetno energičan koncert i jednako izuzetno otpevao svaku pesmu uprkos upali sinusa koja je krenula na pluća i kesi antibiotika kojima je morao da se roka da bi uopšte izašao pred nas, kao i ta da prethodnih dana nije smeo da govori da bi nama mogao da peva, je za svaku pohvalu. 

Ne mogu da primoram sebe da govorim mnogo o tehnikalijama ovog koncerta, kada je sve o čemu mogu da mislim to da sam konačno uživo čula i videla čoveka kog slušam veći deo svog života. Bilo je kratko ali slatko, ja sam bila u svom svetu, pomno prateći njegovo kretanje po bini i briskajući naočare kad god postane malo mutan. Bila sam hipnotisana, pevala sam iz sveg glasa i naglas komentarisala kad god primetim da ljudi ne znaju neku mnogo dobru pesmu - kao što je King Rocker. Bilo je to ostvarenje jednog od mojih malih snova. Nisam bila tako uzbuđena još od koncerta HIM-a, a pre njega se ne sećam kad sam bila toliko uzbuđena, da mi se ceo put do Zaječara vrte pesme po glavi i da je danas, tri dana kasnije, i dalje nisu napustile. Proživljavam ovaj koncert iznova i iznova. Takođe sam shvatila da su me oba spomenuta koncerta ostavila bez reči. U oba slučaja sam želela da u tekstovima opišem toliko toga, ali mi ipak sve deluje neopisivo.

Koncert je bio kratak. Jedanaest pesama i dva soloa nije dovoljno. Ali neću to zamerati, s obzirom na to u kojem je stanju čovek izašao na binu samo da ne bi otkazao koncert. Kad uporedim setlistu iz Zaječara sa ostlaim sa turneje, bilo je tri pesme manje. Devet pesama se poklapalo. Pet pesama sa prethodnih setlista se nije pojavilo na ovoj, a to su: Daytime drama, Can't break me down, LA woman, John Wayne i Mony Mony. Dve su dodate - Flash for fantasy, na moju veliku radost, kao i Prodigal Blues. Publika je očekivala da, naravno, čuje Speed, ali kako sam znala da je nije bilo ni na prethodnim setlistama, nije mi ostala neka praznina. Međutim, zaista bih volela da sam bila u prilici da uživo čujem LA woman i Mony Mony.

Pošto se Idol odlično drži, računam na to da će kroz koju godinu da dođe opet, zdraviji nego ovog puta i da će da nam priredi još bolji koncert. Do tada je i ovaj bio dovoljno savršen i verujem da će još dugo nastaviti da mi se u glavi pušta na repeat.

Maj je definitivno bio manje uzbudljiv od aprila, u kojem sam za osam dana bila u pet država, ali, svakako, nije za baciti. Nisam sigurna, ali mislim da ovog meseca imam baš veliku omiljenost za svaku kategoriju - nikada ne planiram šta ide u favorite, jer je ono što ispliva kad sednem da pišem istinski favorit.

Omiljeni koncert

U maju sam išla na dva koncerta, ali mi jedan od njih nekako nije vredan spominjanja, dok je drugi, koncert Hladnog piva na terenima KK Partizan na Kalemegdanu, bilo sjajan! Od 2012. godine slušam ovaj bend barem jednom godišnje, a ovaj koncert je, rame uz rame sa tim prvim, na kojem sam bila u Novom Sadu, u samom vrhu. Čula sam dosta starih pesama koje volim, a koje do sada nisam imala priliku d čujem uživo. Ukolilko želite da pročitate moje detaljne utiske o ovom koncertu, možete to da učinite ovde.

Omiljena knjiga

April je bio divan mesec. Pogotovu njegova druga polovina. Obeležilo ga je putovanje koje sam dugo čekala, kao i osobe sa kojima sam na tom putu bila. No, idemo redom.

Omiljeni koncert

U aprilu sam išla na samo jedan koncert, ali njega je svakako vredno spomenuti ovde. Prvi put sam slušala Damira Urbana van nekog festivala i stvarno sam uživala u svakoj sekundi. Njegov glas je divan, njegovo ponašanje na sceni je interesantno za posmatranje. Kompletne utiske možete da pogledate ovde.

Omiljena knjiga

Od knjiga koje sam pročitala u aprilu bih kao omiljenu izdvojila knjigu Ivana Tokina, pod nazivom Najnormalniji čovek na svetu. Omiljena mi je zbog toga koliko je apstraktna i koliko je detaljno izgrađen glavni lik. Biće tu post sa pročitanim knjigama, kao i tekst o samoj knjizi, te ću reći nešto više. Nisam sigurna da su mi se utisci potpuno slegli, iako sam je pročitala pre dve nedelje.

Omiljena serija/film/anime

I dalje nisam stigla da gledam ništa osim repriza Očajnih domaćica koje krajičkom oka posmatram na Fox Life-u. Ali, pošto je u pitanju gledanje, a i jutjub videi se gledaju, izdvojiću novi dnevni vlog, pod nazivom 368, veoma poznatog jutjubera, koji se zove Kejsi Najstat. Njegovi videi su jedino što sam gledala redovno ili uspela da odgledam ono što sam propustila ako nisam gledala redovno.

Mart nije bio veoma uzbudljiv mesec za mene, ali zato se veoma radujem aprilu. Međutim, omiljenih stvari je svakako bilo, tako da za ovaj post ima materijala.

Omiljeni koncert

Nakon što tri emseca nisam otišla ni na jedan koncert, u martu sam, u roku od nedelju dana, bila na dva. U pitanju su koncerti sastava Therion i Motorpsycho. Iako su oba bila sjajna, kao draži, odnosno omiljen ovog meseca moram da izaberem Motorpsycho. Ovaj koncert dotakao je srž onoga što volim - tri norvežanina koji gruvaju toliko glasne instrumentale, da posle koncerta sve čujete prigušeno, kada pevaju vokali su im iznenađujuće nežni spram muzike, a pesme vas vode u neki drugi univerzum. Kompletne utiske o koncertu možete da pročitate ovde. 

Omiljena knjiga

Knjiga pročitana tokom marta, koja je na mene ostavila najbolji utisak je definitivno Medved i slavuj, Ketrin Arden, kod nas objavljena od strane izdavačke kuće Dibidus. Iako sam uvek volela slovensku mitologiju, sve više se zaljubljujem u knjige koje se bave njom, nebitno da li je u pitanju mitologija istočnih, zapadnih ili južnih Slovena, a ova priča o mitskim bićima istočnih Slovena, smeštena u Rusiji me je u potpunosti osvojila!

Omiljena serija/film/anime

U martu nisam stigla APSOLUTNO NIŠTA da gledam, te će ova rubrika, nažalost da ostane prazna.

Omiljena pesma

Koncert o kojem ćete da čitate u nastavku ovog teksta je bio pre mesec i po dana, ali je bio toliko fantastičan da sam ja još tamo. 

Odluku da idemo u Prag na koncert Finskog sastava HIM, drugarica i ja smo donele veoma spontano - videvši da kreću na oproštajnu turneju, znale smo da to ne možemo da propustimo i samo smo jedna drugoj rekle: Hajdemo! Iako je koncert bio drugog decembra, karte smo kupile u aprilu. Ispostavilo se da je to bio dobar potez, jer su svakako bile rasprodate mnogo pre samog koncerta.

Verovatno sam već spomenula da su mi česti odlasci na koncerte ubili tu euforiju odbrojavanja do koncerata, te smo obe ovo putovanje i odlazak na koncert dočekale veoma smireno, bez neke uzbuđenosti. Nakon tri dana provedena u Pragu - o čemu ćete takođe imati prilike da čitate tokom narednih dana - prilično smo se odomaćile i imala sam osećaj kao da idemo na koncert u Beogradu. Doduše, jedna stvar se razlikovala - stigle smo veoma brzo na drugi kraj grada zahvaljujući praškom metrou. To definitivno nije ličilo na beogradski javni prevoz.

Ono što je definitivno bilo drugačije nego kod nas je to što je tamo koncertna kultura bila očigledna. Mi smo stigle petnaestak minuta pre otvaranja kapija i ljudi su stajali u redu dvoje po dvoje. A red... Pa, recimo da je bio dugačak dva bloka. Nikada nisam videla toliki red za koncert - možda zbog toga što Srbi nikada ne stoje u redu, već gaze jedni preko drugih da što pre uđu. Iako je pred bio veoma dug, ušle smo nakon najviše pola sata. Tamo svi znaju da flašice pića i sve što ne sme da se unese treba da ostave ispred ulaza, te se nije pravila velika gužva na samom ulazu. Takođe, sve ambalaže ostavljene ispred su bile uredno poređane na prozor ili uza zid mesta održavanja koncerta, a ne razbacane. Bilo je to veoma lepo, ali istovremeno veoma čudno videti.

Na ovom koncertu je bilo mnogo Srba, Mađara, Rusa, FInaca, Austrijanaca... Nekako se činilo da je najmanje bilo Čeha. Manje-više svi su mirno stajali i čavrljali dok prvi bend nije izašao na binu. U pitanju je sastav The Biters iz atlante, koji je celu turneju svirao pre finskog HIM-a. Muzika ovog benda ne zvuči ni približno onome što svira HIM i nikako nisam mogla da pretpostavim da će tako da zvuče, ali bili su odlični! Bend kao da se teleporotvao iz sedamdesetih - njihova muzika i odeća ukazivali su na to. Veliki bendovi iz sedamsedetih su donekle kopirali muziku iz ranijih perioda, a ovi momci su u 2017. godini uspeli da donesu zvuk sedamdesetih koji je zvučao poprilično originalno. Njihov frontmen nije dozvolio da ga porazi to što je publika mrtva uprkos dobroj muzici, te je svojom harizmom i, pomalo, prozivanjem publike, uspeo da podigne atmosferu na nivo na kojem je trebalo da bude od starta.

Nakon što nas je ovaj bend dobro razmrdao, došao je taj momenat u kojim će neki od nas prvi i poslednji put da vide bend koji vole, bend za koji se kod nas nekako konstantno priča da ga prerastete nakon što završite osnovnu školu i izađete iz svog gotik/emo tripa, ali ja to nikako ne vidim kao istinito. Ono što sam ja te večeri videla i čula je sjajan, zreo bend, koji odlično zvuči, a u publici ima najmanje osoba spomenutog uzrasta.

Od samog starta je, očekivano, izlazak Ville Vallo-a, čoveka koji ne stari, grčkog boga u ljudskom obličju - kako ga je frontmen sastava The Biters nazvao - izazvao opšte oduševljenje. Slušanje njegovog glasa uživo te večeri bilo je nešto najlepše što je moglo da mi se dogodi i, nakon mnogo vremena, ponovo sam osetila tu euforiju što čujem neki bend uživo. Moguće da je to zbog toga što nikad nisam ni sanjala da ću uživo slušati HIM i to u drugoj državi. Nisam sigurna. Samo se sve nekako poklopilo i ja sam te večeri bila u nekom svom svetu. To veče, sutradan, a i danima kasnije, na internetu, slušala sam i čitala komentare ljudi koji su HIM slušali po pet ili više puta uživo i svi su se složili da Ville Vallo nikada nije zvučao bolje. A on ovog puta nije bio onaj poluobnažen, tough guy sa cigaretom u ruci, kakvog sam imala prilike da gledam na koncertnim snimcima na internetu. Bio je to Ville Vallo u odelu, Ville Vallo na čijem se licu ocrtavala sreća i zadovoljstvo što je tu gde jeste i koji nije mogao da skine osmeh s lica i Ville Vallo koji je, u retkim momentima pričanja između pesama, apsolutno lupetao gluposti i mamio nas sve na smeh. Takvog Ville Vallo-a i ostatak HIM-a bilo je vredno gledati prvi i poslednji put.

Protekla godina nije bila baš savršena, ali bila je u redu. Htela sam da se, umesto da pišem o nekim obećanjima i rezolucijama za ovu godinu ili najboljim/najgorim momentima prošle, osvrnem na prošlu godinu - ali u brojkama.

Ovu malu statistiku počela bih brojkama koje su u vezi sa ovim blogom. Moram da priznam da sam napisala manje postova nego što sam očekivala, a razlog za to nikako nije manjak ideja, već manjak vremena, zbog čega mi je veoma žao. Mogu da podnesem da pišem ređe. Sve je u redu dok i dalje pišem. Dakle, tokom 2017. godine objavila sam 89 blog postova. Na ovom blogu osvanulo je 62 posta u rubrici Knjiški moljac - od toga 37 recenzija knjiga. Tri posta objavljena su u rubrici Prostor za sopstvene misli, u sedam smo zajedno otvarali kutije u rubrici Unboxing, okačila sam tri intervjua u rubrici Šećer pita, četiri meseca sam govorila o stvarima koje mi idu na živce u rubrici Treš meseca, a deset meseci o svojim omiljenostima u Favoritima meseca. Iako krajem godine daleko slabije čitan, nego na njenom početku, blog je 2018. godinu dočekao sa 52700 pregleda, čime sam prilično zadovoljna. Kada su u pitanju blog postovi ove godine, ono što sa sigurnoćšu mogu da kažem je da će se ove godne dogoditi vaskrsnuće odeljka Dete iz provincije. Prvi tekstovi biće objavljeni kroz nekoliko dana i govoriće o mom putovanju u Prag. A kako će tokom godine biti još nekih putovanja, definitivno će biti još tekstova.

Cilj mi je bio da protekle godine pročitam 40 knjiga. Iako je bilo vrlo moguće da pročitam i 50, zbog manjka vremena krajem godine, 2017. je završena brojkom od 46 pročitanih knjiga, odnosno 10904 stranice. Ova brojka sastoji se od 42 knjige, dve kompilacije kratkih stripova i dve grafičke novele. Kada su ocene u pitanju, 20 knjiga sam ocenila sa pet zvezdica, što je sjajno. Ocenu od četiri zvezdice dobilo je 19 knjiga, sa tri zvezdice ocenila sam pet knjiga, a dvema sam dala ocenu od dve zvezdice. Kada je u pitanju broj knjiga koji želim da pročitam ove godine, taj broj je 60. Novi Goodreads čitalački izazov je, kao i prošli, okačen sa desne strane bloga, te možete da pratite moj napredak u čitanju.

Kada je muzika u pitanju, protekle godine sam išla na 24 koncerta, što za mene i nije tako puno. Za dva sajta napisala sam 21 koncertni izveštaj, uradila pet intervjua i objavila dve kolumne. Zaista se nadam da će mi zdravlje i obaveze dozvoliti da i ove godine odem na neke sjajne koncerte. Iako je bio pre nešto više od mesec dana, o poslednjem koncertu na koji sam otišla protekle godine, koji je ujedno bio jedina prilika da uživo slušam jedan od svojih omiljenih bendova, kao i moj prvi koncert u inostranstvu, imaćete prilike da čitate za par dana.

Još nešto što bih izbrojala su dva položena podnivoa norveškog jezika, koja su me dovela do nivoa A1. Nadam se da ću vrlo uskoro nastaviti sa časovima norveškog, te da ću do kraja godine napredovati za više od jednog nivoa. 

Oktobar mi je proleteo. Pogotovo poslednja nedelja. Nisam stigla ni da čitam, ni da gledam, ni da slušam mnogo novih stvari, tako da zaista ne znam na šta će da liče ovi favoriti.

Omiljeni koncert

Tokom oktobra je trebalo da odem na osam koncerata. Od tih osam koncerata otišla sam na dva. Onaj  koji je pretendovao da bude moj omiljeni koncert svih vremena, nastup Nik Kejva u Areni, nije uspeo to da postane jer su nam odbili zahtev za akreditovanje. Iako su moju omiljenu pesmu svirali sve do nastupa u Beogradu, a onda je samo izbacili i to mi je ostavilo vrlo gorak ukus u ustima, status omiljenog koncerta meseca oktobra odnosi nastup sastava Paradise Lost u Domu omladine Beograda. Bilo je divno konačno čuti ovaj bend uživo i družiti se sa sestrom na jedno veče. Moje kompletne utiske sa ovog koncerta možete da pročitate ovde. 

Omiljena knjiga

Omiljena knjiga je jedina prava knjiga koju sam pročitala tokom ovog meseca, ali koja je svakako zaslužila da je nazovem omiljenom. U pitanju je Smrtonosna pesma, Viktorije Švab. Drugi deo je izašao tokom sajma i ja ne mogu da dočekam da ga nabavim i saznam šta se dalje dešava.

Omiljena serija/film/anime

Omiljena pesma

Kako u avgustu nisam bila preterano društveno aktivna i nije mi se ništa posebno dešavalo, favorita nema tako mnogo, a oni koji su tu, u vezi su sa dva događaja, oba muzička. Kako uvek počinjem od muzike, to se savršeno uklapa. 

Prvi od dva muzička događaja je koncert američkog sastava Interpol, na koji sam oslučila da idem u poslednjoj sekundi. Super je stvar kad ideš kao novinar, pa ne moraš da razmišljaš o kupovini karata i možeš sebi da dozvoliš spontanost. Koncert ovog benda je bio odličan, a zvučali su daleko bolje nego što sam očekivala i stvarno je to bilo jedno lepo veče. Ukoliko želite da pročitate moje detaljnije utiske o ovom koncertu, možete to uraditi klikom ovde. 

Drugi koncertni događaj je beogradski Beer Fest. Iako sam planirala da ove godine idem sve, ili bar skoro sve dane, priprema ispita se isprečila u toj nameri, te sam išla dva dana. Osim sjajne muzike, ovaj festival je posebno obeležilo to što sam drugi dan tamo bila sa svojom sestrom. Bilo je mnogo lepo provesti neko vreme nasamo s njom, posle skoro dve godine i to baš na koncertima bendova koje obe volimo. Druga stvar koja je ulepšala ovogodišnje izdanje festivala su četiri intervjua, koje sam radila sa članovima bendova Brkovi, Goblini i Hladno pivo, kao i Darkom Rundekom, što je bio šlag na torti.

Jun je bio poprilično lep mesec, tako da je iznedrio nešto više favorita nego obično. Kao i uvek, počeću od muzike. U junu sam išla samo na jedan koncert, što je za mene veoma neobično. Nisam imala mnogo vremena za koncerte, ali mi se, iskrneo, nije ni išlo. Čuvam se za septembar i oktobar, kada ću gledati pregršt muzičara i bendova koje obožavam, a pre toga treba preživeti i letnje festivale. Dakle, koncert koji, ne da je obeležio jun, već i kompletnu godinu, bio je koncert Darka Rundeka. Svašta ljudi danas nazivaju spektaklom, ali ono što se 15. juna moglo videti i čuti na Tašmajdanu je bilo pravo savršenstvo i veliki spektakl. Sve je bilo predivno, od muzike, preko koreografija, kostima, vizuelnih efekata, do emocije. Moje detaljnije utiske o ovom koncertu možete pročitati ovde.

Možda ste do sada već primetili da volim Ali Express. Ovog puta stigao mi je još jedan predivan sat sa sazvežđima i gomila totalno ludih metalnih bedževa, među kojima su se, naravno, morale naći mačke.

Tokom juna pokrenula sam sopstveni YouTube kanal. Nisam ga preterano šerovala po društvenim mrežama i za njega zna više stranaca nego mojih prijatelja. Iako sam početnik i sve ovo će mi za koju godinu (ako nastavim da snimam) verovatno izgledati totalno smešno i loše, veoma mi prija da snimam i editujem videe, kao i da dobijem povratne reakcije ljudi koji ih gledaju. Ovo je zabavan način da vežbam engleski, kao i da nestane trema koju imam kada sam ispred kamere.

Ukoliko čitate ovaj blog relativno često, znate da sam pohađala Školu medijske pismenosti. Škola se završila pre mesec dana, dobila sam sertifikat. na sajtu Centra za marginu, objavljen je prvi deo mog završnog rada koji se bavi Straight Edge pokretom. Takođe sam pozvana kao predavač sledećeg semestra i govoriću o odnosu alternativne muzike sa medijima i politikom.

Katrin Berndt, jedna od mojih omiljenih jutjuberki, kreirala je fejsbuk grupu za ljude koji je gledaju. Ta grupa je najpozitivnije mesto na internetu i u njoj sam pronašla svoju prvu prijateljicu za dopisivanje. Zove se Anne i živi u Finskoj. Pre neki dan mi je stiglo pismo sa ilustracijom Male Mu iz crtanog Mumijevi. Bilo je to prvo pismo koje sam dobila iz Finske. Anne mi je napisala osam stranica i oduševljena sam! Verujem da ćemo se dugo dopisivati, a možda, jednog dana, i upoznati.

Protekla tri meseca pohađala sam časove norveškog. Poslednjeg dana juna imala sam završni test prve polovine A1 nivoa. Kompletno ovo iskustvo mi je omiljeni deo ne samo juna, već mog života. Norveški je jezik koji veoma volim i jako sam srećna što mi dobro ide. Pošto sam položila ovaj test, od septembra krećem na drugi deo kursa, nakon kojeg ću dobiti sertifikat A1 nivoa. Nakon toga ću, naravno nastaviti dalje, sve dok ga ne budem govorila kao maternji.

Jun je, sve u svemu bio poprilično miran, ali lep mesec. U julu me čeka mnogo knjiga koje želim da pročitam, a kako je prošlo pola meseca, uveliko radim na tome. Takođe ću preostalu polovinu meseca iskoristiti da se vidim s nekim dragim ljudima, da se malo češćće pojavljujem ovde, dok ću na samom kraju meseca malo đuskati na Šabačkom letnjem festivalu.

Ne bih dužila sa uvodom u ovaj post. Znate šta vas čeka u nastavku teksta. Dodala bih samo da je neviđeno lepo pre sedam ujutru sedeti u parku u Skojevskom naselju. Mogla bih ovo da počnem da praktikujem češće, pa da mi to bude počasna omiljenost svakog meseca.

Kao i svakog puta, krenućemo od muzike. U maju sam bila na samo dva koncerta, ali nisu oba zaslužila da se nađu u ovom koji jeste je koncert pionira grčke stoner scene, benda Nightstalker. Bio je to odličan koncert. Moje detaljnije utiske o njemu možete pročitati ovde.

Počasno spominjanje dobija Koncert rumskih bendova, koji je, nakon dužeg vremena, bio poprilično kvalitetan, barem što se muzičara tiče. Publiku zaista ne bih komentarisala.

Izvan muzike ovog meseca imam tri favorita. Prvi je uspešna razmena određenog broja knjiga, koje sam vam spomenula u svom prvom unhaul postu. Koje knjige sam dobila u zamenu za one kojih sam želela da se otarasim, moći ćete da pročitate u sutrašnjem postu.

Druga omiljenost maja meseca je predivna kutija za čaj koju sam kupila od Magic Box Kiki. O radovima ove devojke već sam vam pričala u jednom od unboxing postova. Ireni sam dala okvirnu ideju šta bih volela na kutiji, a ona me je oduševila svojim izborom slike i citata. Potrefila je kao da se znamo godinama. Takođe, kutija je daleko veća nego što sam očekivala.

Poslednja, ali možda najvažnija stvar su moje nove naočare. Prvi razlog zbog kojeg su mi omiljene je taj što je ram prelep, a platila sam ga oko 800 dinara, a drugi je što su mi konačno potrefili dioptriju i progledala sam!

Jun je nekako lepo počeo. U pet ujutru sam popila čaj gledajući izlazak sunca, sada je sedam, a ja sedim u parku, uživam u tišini i već sam završila sa pisanjem posta. Ukoliko ceo mesec budem ovako lepo raspoložena i smirena, kao i produktivna, moguće je da će biti daleko više favorita kada se on završi.