• Kako je od radnog naziva Sektaški obredi na grobu našeg bivšeg predsednika došlo do konačnog naziva albuma Daleko je Vavilon?

• Album ste najavili spotom za pesmu Most je prešao reku. Zbog čega ste kao lokaciju za snimanje spota odabrali napuštenu bolnicu za duhom slabe?

Poslednji deo triologije Poluživot knjiga je koja je označila početak moje saradnje sa izdavačkom kućom Evro Book. Ovu knjigu dobila sam upravo od njih i odmah se dala u čitanje jer me je veoma interesovalo kakva će završnica biti. A bila je neočekivana.

Dobila sam i crvenu svećicu u obliku buketa ruža. Ne miriši nešto posebno i pretpostavljam da ću je staviti u neku posudicu jer se ne uklapa u moju estetiku, ali, hej! Ipak je to još jedna sveća koju mogu da koristim dok čitam. Ne žalim se, Fina je.


Ostala sam u crvenim tonovima kada sam iz kutije izvukla medenjak u obliku srca koji je ruku delo gospođe Sanje iz Honey Bee medenjaka. Posetila sam njenu fejsbuk stranicu i medenjaci stvarno izgledaju predivno. Nakon pisanja ovog teksta spremna sam da skuvam čaj i probam taj medenjak. Nisam preterano osetljiva na srca, tako da mi neće biti teško da ga pojedem. Srećom pa se u temu ne uklapaju oni slončići koje gospođa Sanja pravi, inače bih bila na mukama da li da probam ili ne.

Ubrzo nakon čitanja prvog dela triologije Sali Grin, Poluživot, pod nazivom Bela vrana, započela sam čitanje sledećeg dela, Crno srce.

U ovom delu, Nejtan, nakon što je dobio svoja tri dara, ima jedan cilj - da spasi svoju ljubav. Ona je u većem delu Crnog srca za njega pokretačka snaga. U ovom delu Nejtan po prvi put provodi vreme sa svojim ocem, on takođe po prvi put uspeva da obuzda svoju životinju, ali i prvi put ubija. Mnogo je situacija u kojima se nikada ranije nije našao, kao i mnogo tužnih događaja kroj koje mora da prođe. Njegova snaga volje je na velikom testu.

Ljubavna priča je svakako i dalje prilično suptilna i platonska, a kada je fizička, nije eksplicitna. Ljubavni trougao je veoma neobičan i neočekivan.

Iako se na momente sve divno odvija, rat između okrutnih belih veštaca i Alijanse svih veštaca i polukrvnih je na pomolu. Okuplja se sve veći broj pobunjenika i počinje napade na lovačke logore. Razvijaju veoma uspešnu taktiku koja odlično funkcioniše.

Tokom većeg dela knjige se nekako sve savršeno dobro odvija. Toliko dobro, da pomislite da će se ili desiti nešto veoma loše, ili će njiga jednostavno izdati vaša očekivanja.

Tokom skoro celog procesa čitanja sam doživljavala ovo delo kao prosečno, osrednje, a onda se desilo ono što popularno nazivaju plot twist. Iako sam pretpostavljala da će se neki obrt dogoditi, ono što se desilo me je dočekalo nespremnu. Odmah nakon završetka čitanja, morala sam da se dočepam finalnog dela.

Prva dva dela triologije Poluživot spazila sam u knjižari Evro Giunti u Knez Mihajlovoj. Kako nisam imala mnogo novca, prvi deo, o kojem ćete čitati u narednim redovima, kupila sam na Kupindu za nešto manje novca nego što je originalna cena. Nešto kasnije, iskoristila sam sniženje i u knjižari kupila i drugi.

Neko vreme nisam uzimala ove knjige u ruke jer sam čekala prvo da izađe, a onda i da kod nas prevedu treći deo, kako bih ih pročitala jednu za drugom.

Taj momenat je došao, a ja sam oduševljena kreativnošću Sali Grin. Ova triologija govori o crnim i belim vešcima i vešticama. Verujem da ćete se složiti da to nije baš najkreativnije. Međutim, Sali Grin je svojom maštovitošću učinila da ovo ne bude samo još jedna knjiga o vešticama.

Radnja prati Nejtana, čija je majka bila bela veštica, dok mu je otac najozloglaženiji crni veštac. To njega čini polutanom. I on je jedini takav. Kao što u knjizi Sezona kostiju postoji svojevrsna vlada koja kontroliše i ubija vidovnjake, tako ovde postoji Savet belih veštaca, koji proteruje i ubija crne. Oni donose pravila o vešcima pod šifrom 0,5 pod koju spada jedino Nejtan, te sa svakom novom odredbom ukidaju sve više prava ovog tipa veštaca, sve dok Nejtana bukvalno ne osude na kućni pritvor.

On prolazi kroz pravi pakao: zarobljeništvo, mnogo povreda, vršenje eksperimenata nad njim, život u stalnom strahu od lovaca. Ali, Nejtan uspeva da se dokopa slovode i traži svog oca i način da na sedamnaesti rođendan dobije tri dara i krv roditelja ili pretka, koji će učiniti da i sam dobije dar i postane veštac. Ubeđen je da će, ukoliko ne dobije darove, umreti, kao što je to slučaj sa crnim vešcima.

Ne pamtim da me je skoro neka priča oduševila koliko i ova. Ono što mi takođe sviđa je da je ljubavna priča, iako postoji, veoma suptilna i ne preuzima kompletnu radnju kao u ostalim young adult romanima. Ljubav je ovde svakako pokretačka snaga i da, javlja se ljubavni trougao, ali je pražnja više posvećena tom nekom platonskom, nego fizičkom aspektu ljubavi.

Reći ću vam samo da sam do momenta pisanja o prvom delu ove knjige već pročitala i drugi, i da mi ni za jedan nije bilo potrebno više od dve večeri čitanja. Ova knjiga je u meni probudila još veću želju za čitanjem.