Prva dva dela triologije Poluživot spazila sam u knjižari Evro Giunti u Knez Mihajlovoj. Kako nisam imala mnogo novca, prvi deo, o kojem ćete čitati u narednim redovima, kupila sam na Kupindu za nešto manje novca nego što je originalna cena. Nešto kasnije, iskoristila sam sniženje i u knjižari kupila i drugi.

Neko vreme nisam uzimala ove knjige u ruke jer sam čekala prvo da izađe, a onda i da kod nas prevedu treći deo, kako bih ih pročitala jednu za drugom.

Taj momenat je došao, a ja sam oduševljena kreativnošću Sali Grin. Ova triologija govori o crnim i belim vešcima i vešticama. Verujem da ćete se složiti da to nije baš najkreativnije. Međutim, Sali Grin je svojom maštovitošću učinila da ovo ne bude samo još jedna knjiga o vešticama.

Radnja prati Nejtana, čija je majka bila bela veštica, dok mu je otac najozloglaženiji crni veštac. To njega čini polutanom. I on je jedini takav. Kao što u knjizi Sezona kostiju postoji svojevrsna vlada koja kontroliše i ubija vidovnjake, tako ovde postoji Savet belih veštaca, koji proteruje i ubija crne. Oni donose pravila o vešcima pod šifrom 0,5 pod koju spada jedino Nejtan, te sa svakom novom odredbom ukidaju sve više prava ovog tipa veštaca, sve dok Nejtana bukvalno ne osude na kućni pritvor.

On prolazi kroz pravi pakao: zarobljeništvo, mnogo povreda, vršenje eksperimenata nad njim, život u stalnom strahu od lovaca. Ali, Nejtan uspeva da se dokopa slovode i traži svog oca i način da na sedamnaesti rođendan dobije tri dara i krv roditelja ili pretka, koji će učiniti da i sam dobije dar i postane veštac. Ubeđen je da će, ukoliko ne dobije darove, umreti, kao što je to slučaj sa crnim vešcima.

Ne pamtim da me je skoro neka priča oduševila koliko i ova. Ono što mi takođe sviđa je da je ljubavna priča, iako postoji, veoma suptilna i ne preuzima kompletnu radnju kao u ostalim young adult romanima. Ljubav je ovde svakako pokretačka snaga i da, javlja se ljubavni trougao, ali je pražnja više posvećena tom nekom platonskom, nego fizičkom aspektu ljubavi.

Reći ću vam samo da sam do momenta pisanja o prvom delu ove knjige već pročitala i drugi, i da mi ni za jedan nije bilo potrebno više od dve večeri čitanja. Ova knjiga je u meni probudila još veću želju za čitanjem.