Knjiga Okean sreće, Katje Milej, u izdanju Publik Praktikuma, nije mi privukla pažnju sve dok nije osnovan kacanherbooks book club, u okviru kojeg je ova knjiga bila prva koja je čitana. Kako na raju ipak neću moći da prisustvujem sastanku ovog čitalačkog kluba jer je pomeren, ranije vam predstavljam svoj prikaz knjige, a utisci sa spojlerima će biti na mom jutjub kanalu, pa ako nemate problem sa tim da slušate kako govorim na engleskom, taj video stiže uskoro!

Osećanja o ovoj knjizi su mi pomešana. Za početak, svidela mi se. U pitanju je knjiga o neprilagođenim tinejdžerima koji nisu imali baš najlepša detinjstva, što definitivno nije nova tematika. Međutim, do sada se nisam susrela sa ovakvim likovima.

Naš mračni duet je druga knjiga duologije Čudovišta Istinitosti, kod nas objavljene od strane izdavačke kuće Publik Praktikum. O prvom delu ove duologije, knjizi Smrtonosna pesma, već sam pisala na blogu.

Naš mračni duet je priča ne samo o čudovištima Istinitosti, već i čudovištima Blagostanja. Tokom vremenskog perioda između radnje prvog i drugog dela, oba glavna lika su sazrela -  oboje su daleko beskompromisniji nego u Smrtonosnoj pesmi, prilagođavajući se nemilosrdnosti, kako čudovišta, tako i ljudi. Kejt je pronašla svoju svrhu u ubijanju čudovišta, dok je Avgust svoje mesto našao u Flinovoj jedinici.

Autorka je imala veoma kreativan pristup pri kreiranju novih čudovišta i u borbi između dve vrste, iako su okolnosti nastanka novih čudovišta sa kojima se susrećemo veoma nerazjašnjene. Naravno, očekivano je da se putevi glavnih likova ponovo ukrste, kao i njihovo ujedinjenje u borbi. Dok prvi deo ove duologije vuče radnja, u drugom delu tu ulogu definitivno preuzimaju likovi i njihov razvoj, dok radnja na momente deluje nezavršeno.

Glavni plus koji bih dala ovoj duologiji je što nema romansu kao pokretačku snagu. Iako je Viktorija Švab u ovoj knjizi samo na sekund koketirala sa romansom, ona je kreirala razlog zbog kojeg ta romansa nije moguća, na taj način pitanje romantične priče sasekla u korenu i na njega se nije više vraćala.

Iako su određeni delovi radnje bili predvidivi, te je splasnula napetost situacija u kojima se glavni likovi nalaze i, iako Viktorija Švab ostavlja jasne rupe u kojima će da se dese određeni obrti u radnji, neke stvari, poput kraja ove priče, definitivno ostaju potpuno nepredvidivi. 

Dakle, ukoliko volite kreativno stvorene svetove, fantastična bića i mnogo akcije, a niste preterani ljubitelj romanse, ovo je jedan od retkih seriala koji je u potpunosti za vas.

Kratka priča Uspavana i vreteno, deo je zbirke Nila Gejmena pod nazivom Upozorenje o sadržaju, a kako je objavljena i kao posebna knjiga, u Laguninom prevodu ove zbirke je izostavljena. Ova priča je takođe još jedan u nizu dokaza da su Nil Gejmen i Kris Ridl odličan tandem.

Ova priča je ponovo ispričana Trnova Ružica - odnosno Uspavana lepotica, kako već više volite - pripovedana, naravno,  na jedan drugačiji, mračniji, potpuno Gejmenovski način. Ovo nije delo koje će samim svojim sadržajem da vas ostavi bez daha, ali kombinacija iskrivljene originalne priče i ilustracija Krisa Ridla možda ipak uspe u tome. Ilustranije savršeno prate priču i mislim da nikada nisam videla lepšu knjigu. U jednom od utisaka o ovoj knjizi na sajtu Goodreads pročitala sam da bi bojanka za odrasle sa ovim ilustracijama bila pun pogodak i upotpunosti se slažem sa tom izjavom.

Ono što mi se u promenama ove priče najviše dopalo je to što, za promenu, sadrži veoma jake ženske likove oko kojih se razvija priča i što se sudbina ne prepušta čekanju princa na belom konju.

Prednosti jednog marginalca, odnosno knjiga koju svi bolje prepoznaju po njenom originalnom nazivu - The Perks of Being a Wallflower - je jedna od onih koje ljude toliko oduševe, da ih ostave bez reči. Ja sam ostala bez reči na malo drugačijem nivou. Zaista nisam imala mnogo da kažem o ovoj knjizi na prvu loptu. To obično ne znači ništa dobro. Sudeći po tome da sam joj dala četiri zvezdice, očigledno mi se dopada, ali definitivno nije dorasla hajpu koji je oko nje stvoren.

Ova knjiga je veoma interesantna po pitanju formata - u pitanju je kompilacija pisama nepoznatoj osobi, u kojima glavni lik, Čarli, koji je novopečeni srednjoškolac, opisuje različite situacije iz svog života i to kako se oseća povodom svake. Radnja je smeštena u rane devedesete, a dok čitate ova pisma, ona nije ispresecana, već se svako pismo odlično stapa sa prethodnim u jedinstvenu celinu.

Verovatno je ono što je meni falilo prilikom čitanja je ta neka stvar za koju nagađam da će da se desi i koju očekujem tokom cele knjige, a koja povećava tenziju prilikom čitanja i daje na dinamici. Ova knjiga za mene nije imala takve momente. Međutim, kao i svačija svakodnevica, i Čarlijeva ima srećne i tužne trenutke. Bilo je nekoliko zaista komičnih delova, koji su uspevali da me nateraju da se nasmejem.

Sudeći po tome da sam knjizi dala četiri zvezdice, očigledno mi se dopada, ali definitivno nije dorasla hajpu koji je oko nje stvoren. Čitala sam je prošle godine i nisam sigurna da li bih je sada isto ocenila, tako da je vrlo moguće da ću joj se ove godine vratiti, da učvrstim svoje mišljenje o njoj. Prilično realistično pikazuje odrastanje tinejdžera kojeg su zadesile mnoge loše stvari u životu. Nisam još uvek odgledala film, ali nadam se da se neću razočarati jer ova knjiga deluje kao veoma dobar materijal za film. Iako možda nije najbolja knjiga koju sam u životu pročitala, priča je jedinstvena i svakako je preporučujem. 

Skarlet i Donatela su oduvek želele da iskuse magiju Karavala. Međutim, kako su živele u pokorenim zemljama, to nije bilo moguće. Skarlet je godinama pisala pisma gospodaru Legendi, tvorcu magičnog Karavala, a kada je konačno dobila odgovor, nije bila sigurna želi li da ode.

Otac ove dve devojke za grešku jedne fizički kažnjava drugu, te je Skarlet bila sputana strahom da će se zbog njenih postupaka nešto strašno desiti njenoj sestri. Takođe, njen ugovoreni brak treba da bude sklopljen u roku od dva dana. Na prevaru, njena sestra je, u dogovoru sa nepoznatim mornarom, odvlači na Karaval, ali kada Skarlet stiže tamo, Donatele nema. Ona kroz sve momente Karavala prolazi sa Džulijanom, mornarom, a u potrazi za sestrom.

Mislim da bih ovoj knjizi dala zvezdicu više da svi nisu napričali koliko je fanastična. Ovako ona nije dosegla moja ogromna očekivanja, a ocena je ostala na tri zvezdice. Radnja jeste kreativna, ali imam osećaj da je na više mesta bila razvučena. Razumem da se dešava u magičnom svetu, ali bilo je opisa toliko detaljnih da su sve te magične stvari, tako detaljno opisane, gubile na magiji. Nekada je magija u onome što ostaje neotkriveno. Takođe, zaista nisam tip koji voli predugačke opise o tome kakvog je ukusa nečiji poljubac.

Bez obzira na sve, moram da priznam da me je kraj zainteresovao možda više nego kompletna knjiga, te čekam maj, kada će biti objavljena kompletna priča iz perspektive druge sestre.

Pre nego što kažem bilo šta drugo o knjizi Gvozdeni ispit, moram da skrenem pažnju na jednu stvar - iako ova knjiga sadrži školu magije i ekipu od dva dečaka i jedne devojčice, ja ne vidim čemu silno upoređivanje sa Hari Poter knjigama. Ova knjiga sa njima nema ama baš nikakve sličnosti i moram priznati da mi je zbog toga veoma drago. Mislim da svi moraju da prestanu da svaki knjigu sa školom magije upoređuju sa Harijem Poterom i da pruže šansu nečem novom.

Kalum mora da radi prijemni za Magisterijum, školu magije zbog koje je njegova majka izgubila život. Otac mu govori da padne ispit kako god zna jer Magisterijum nije dobro mesto za njega. Naravno, uprkos svim naporima da padne prijemni, Kalum ipak završava u magisterijumu, gde da obučavaju da bude mag.

Čudo je priča o Avgustu, dečaku koji usled kombinacije gena od rođenja ima deformitet lica i koji je prošao mnoge operacije kao dete, ali ljudima i dalje ne izgleda dovoljno normalno. Avgust do desete godine nije išao u školu, a onda je pošao u peti razred.

On se suočava sa odbijanjem od strane druge dece, čudnim pogledima upućenim njemu, ali to nije ništa na šta već nije navikao za deset godina života. Avgust shvata zbog čega se drugi ljudi ponašaju tako kako se ponašaju i većinu ne krivi za to. Takođe ne dozvoljava da mu ceo život ovisi o tome kako izgleda i veoma se često šali na svoj račun. U suštini, on je kao i svako drugo dete.

Ono što je kod ove knjige dobro je to što ima više gledišta. Osim toga što saznajemo kako Avgust uspeva da se izbori sa svim predrasudama koje ljudi gaje prema njemu, takođe saznajemo i kako je njegovoj sestri koja je naviknuta da se životi njenog bližnjeg vrte oko Avgusta, a da se na nju ne obraća mnogo pažnje, a isto tako saznajemo i kako se njegovi roditelji nastavnici i malobrojni prijatelji osećaju uz njega, kao i kako na njegovu pojavu zaista deluju stranci.

Ova knjiga je divna i svaki hajp podignut oko nje je apsolutno opravdan. Mnogo toga možemo da naučimo od ovog desetogodišnjeg dečaka i ljudi koji ga okružuju. Drago mi je da postoji knjiga kao što je ova za decu uzrasta od 10 do 12 godina, a koja je koncipirana tako da može da bude veoma zanimljivo štivo i za odrasle. Ne smete da preskočite čitanje ove knjige i preporučite ih dragim ljudima svih uzrasta.

Verujem da je svakom čitaocu poznat onaj momenat kada ga knjiga privuče zbog toga kako izgleda. To je bio slučaj sa mnom i knjigom Aleksandre Braken, Anna u haljini od krvi. Korica je sama po sebi bila okej, ali unutrašnjost, sa marginama koje izgledaju kao fleke od krvi i bordo slovima me je osvojila. Ne treba suditi knjizi po koricama - ili, u voom slučaju, papiru unutra - ali ovog puta je radnja jednako dobra kao i izgled.

Gavni junak ove knjige je lovac na duhove i on se tokom čitave radnje knjige muči sa duhom Ane Korolov, devojčice brutalno ubijene tokom pedesetih godina, koju još zovu i Ana u hljini od krvi jer je, nakon što su joj prerezali vrat, njena bela haljina bila toliko natopljena krvlju da se nije moglo znati da je pre toga bila bela.

Knjiga Najmračniji umovi, Aleksandre Braken, još jedna je u nizu knjiga koje su veoma popularne svuda u svetu, a koje je odlučio da prevede Publik Praktikum.

U Sjedinjenim američkim državama zavladala je bolest od koje deca uzrasta od 10 do 13 godina umiru, dok ona koja su preživela imaju specijalne moći. Ove moći variraju od super inteligencije i telekineze, do upravljanja tuđim umovima. Za preživelu decu napravljeni su koncentracioni logori u kojima im nije dozvoljeno da koriste svoje moći i koji služe da ih izleče od ove bolesti.

Tokom kompletne radnje knjige pratimo Rubi, koja pripada grupi dece sa najopasnijim moćima, a koja uspeva da to prikrije i pobegne iz logora. Na svom putu upoznaje drugu decu slučnu sebi i njena avantura tek počinje.

Stil pisanja ove knjige je veoma sinematičan. U glavu vam ubacuje slike svega što se dešava i delovalo je čak i na mene koja, kao što sam spomenula u nekim od ranijih tekstova, nisam baš tip koji tekst u glavi pretvara u slike dok čita. Puna je veoma napetih situacija i svaka od njih je veoma dobro dočarana. Ova knjiga je u meni izazvala sve moguće emocije i reakcije koje je mogla da izazove. Hvatala sam sebe kako razgovaram sa knjigom - kao ono kad gledate film i, primera radi, vidite kako će lik da uradi nešto što ne bi trebalo da uradi, pa vičete na njega da prestane, iako znate da ne možete ništa da promenite.

Aleksandra Braken je ovom knjigom unela nešto novo u distopiju. Nemamo tipičnu distopijsku priču gde vlada utiče na kompletno društvo i gde su ljudi podeljeni i bore se jedni protiv drugih. Ugrožena su samo deca, a situacija je ograničena na Sjedinjene američke države, dok ostale države sveta žive normalno, ali ne putuju tamo, niti američkim državljanima dozvoljavaju da uđu u njihove zemlje. Takođe, element naučne fantastike se je odlično uklopljen sa distopijom u jednu celovitu priču. 

Kraj nijedne knjige me nije ostavio ovako šokiranu još od kad sam početkom godine čitala knjigu Izgubljen i nađen, Sali Grin, s tim da sam sada u povoljnijoj situaciji jer je ovo kraj tek prvog dela, dok je ono bio kraj kompletne trilogije. Takođe, ova trilogija pretenduje da zauzme mesto moje omiljene.

Bilo je krajnje vreme da neko počne da prevodi knjige Viktorije Švab kod nas, a na taj korak se odlučio Publik Praktikum. Konačno je došao momenat u kojem sam doživela čitanje knjige Viktorije Švab. Jeste onako magično kakvim ga predstavljaju.

Smrtonosna pesma je priča o podeljenom gradu. Jednom stranom grada vlada Harker, koji je prisilio dve vrste čudovišta da rade za njega, a drugom vlada Flin, koji nastoji da održi mir, dok njegova čudovišta, treća vrsta - sanaiji - ubija one koji su počinili zločine. Između dva dela grada nalazi se Pustara, deo grada razoren u borbi, a oko njega Pustiš, koja ga odvaja od ostalih gradova u zemlji.

Glavni likovi ove priče su Kejt, Harkerova ćerka, koja želi da bude baš kao njen otac i Avgust, Flinov sin, sanai koji želi da se mir održi, a najviše od svega da bude ljudsko biće. Nakon što je Kejt konačno ubedila oca da je vrati u Istinograd, kako bi tu pohađala školu, Flin Avgusta štalje u istu školu, pod lažnim imenom, kako bi se približio Kejt jer bi bilo značajno imati je na svojoj strani, ukoliko ponovo dođe do rata.

Možda svet koji je Viktorija Švab kreirala u ovoj knjizi nije previše komplikovan i pun detalja, ali zato ptoče o čudovištima jesu. Slika svakog od njih razrađena je tako detaljno, da vam se, pri čitanju njihovih ospisa, ona pojavljuju pred očima. To je upalilo čak i sa čitaocem poput mene, koji nije vizuelni tip i ne zamišlja radnju dok čita. Bila je veoma kreativna i kada je u pitanju njihov način borbe, kao i način na koji treba ubiti svako od čudovišta. Najviše kreativnosti uložila je u sanaije, kako po pitanju izgleda, tako i po pitanju njihovih posebnih sposobnosti, jer oni ubijaju muzikom.

Radnja je veoma dinamična i prisutno je mnogo preokreta, kako većih, tako i menjih, a moram da priznam da sam samo dva predvidela, dok su se svi ostali prikrali nenadano. To je nešto što veoma cenim. Informacije o likovima i prethodnim radnjama dobijamo na kašićicu i to je ono što bi trebalo da nas vuče da pročitamo ovu knjigu što pre.

Znate da je knjiga odlična kada je završite i ne znate šta ćete od sebe jer sledeći deo još nije objavljen. E, Smrtonosna pesma je upravo takva.

Kada sam videla poznatu kombinaciju, koja je na neki način obeležila moje detinjstvo - knjigu Jasminke Petrović, koja na koricama ima predivnu ilustraciju Dobrosava Boba Živkovića - automatski se rodila želja da pročitam knjigu Sve je u redu, što se ostvarilo zahvaljujući još jednoj saradnji sa Kreativnim centrom.

Ova knjiga napisana je u jedinstvenoj formi. Svaki lik priča sopstvenu priču kroz pismo, poeziju, SMS poruke ili unutrašnji monolog. I nikoga od njih život nije mazio. Svako ima neki, nimalo naivan problem. Mnogi su se susreli sa verskom i rasnom netrpeljivošću, nerazumevanjem drugih, životom u disfunkcionalnoj porodici, teškom bolešću ili osećaju da ne pripadaju nigde. Isto tako, svaki lik je pronašao svoje svetlo na kraju tunela.

Neverovatno je na koje su sve načine životi likova ove knjige isprepletani. Niste ni svesni u kakvim su međusobnim odnosima, sve dok knjigu ne pročitate do kraja, a svako poglavlje ne samo da otkriva nešto o liku kojem je namenjeno, već upotpunjuje i sliku o svim dešavanjima iz prethodnih poglavlja. Čitam od svoje četvrte godine i za to vreme sam pročitala mnogo knjiga i sustela se sa mnoštvom različitih likova, ali nikada do sada se nijedan autor nije potrudio da prikaže priču svakog lika toliko detaljno, a uz tako malo reči, kao što je to ovde učinila Jasminka Petrović.

Ovo delo je pravi emocionalni rolerkoster. Neke priče vam teraju užas u kosti, pogotovo ako ste vi ili vaši bližnji proživeli nešto od navedenog. U više situacija tačno sam znala kako se likovi osećaju i to mi je niz kičmu pronelo osećaj nelagode. Kako koji lik pronalazi neku svetlu tačku u svojem životu, tako vam sa ramena spada deo težine.

Ono što se sa svakim likom do kraja ove knjige dešava zaista nam pokazuje da, ma koliko teško u životu bilo i ma koliko mislili da se nalazimo u bezizlaznoj situaciji, svoju nadu možemo da pronađemo u članu porodice, ljubimcu ili drvetu ispred kuće i oni će nam, svako na svoj način, preneti bitnu poruku - da će na kraju sve biti u redu.

Bajka nad bajkama - Senka u tami nas vodi na putovanje koje započinjemo uz Senku, devojčicu kojoj Suđaje na rođenju nisu dodelile baš tako srećnu sudbinu. Ona u jednom danu gubi sve što je ikad imala, a to seže daleko - od materijalnog, do porodice i vida - ali će, za uzvrat, na svom putu da pronađe ljude i neke nove sposobnosti koje će delimično nadoknaditi ono što je izgubila.

Ukoliko ste do sada čuli za Nenada Gajića, vrlo je verovatno da znate za njega kao pisca knjige Slovenska mitologija, te nije neočekivano što se i njegov serijal knjiga, pod nazivom Bajka nad bajkama, temelji upravo na slovenskoj mitologiji. Upravo to je ono što mi se u ovoj knjizi najviše svidelo. Tokom puta se susrećemo sa junacima opevanim u pesmama, božijim sinovima, vešticama, vampirima i vukovima, kao i mnogim drugim bićima opevanim u našoj bogatoj mitologiji i narodnim pesmama. Iako je zadatak koji družina ima da obavi glavna tačna ovog romana i veoma drži pažnju, iščekivanje pojave novog bića iz folklora je konstantno prisutno. Definitivno je u pitanju jedan veoma dinamičan roman. 

Za čitanje ovog romana će vam poznavanje slovenske mitologije možda otkriti malo više o ovim bićima, ali isto tako ćete možda biti u stanju da predvidite šta će da se desili, ili koje je biće određena osoba na osnovu njenih sposobnosti. Ali, ukoliko niste poznavalac slovenske mitologije, nije smak sveta. Ova knjiga ima dovoljno objašnjenja da usput saznate mnogo toga novog i definitivno neće biti nejasna samo zbot toga što vam nedostaje ovo predznanje.

Kako knjiga o kojoj vam danas pišem nije preterano dugačka, tako ni sam teksto o njoj neće biti. Ovu knjigu sam nedavno dobila na poklon, a kroz nekoliko dana saznaćete i kojom prilikom, bez brige. Mada nije da mislim da ste brinuli oko toga.

Ukoliko želite da zavirite u poznate bajke poput Snežane i sedam patuljaka, Uspavane lepotice ili Crvenkape na potpuno novi način, prihvatite se ovog knjižurka.

Paklena pomorandža je tip dela koje veoma smireno i opušteno govori o različitim vrstama teškog nasilja i činjenica da, zahvaljujući stilu pripovedanja, možemo lagodno da čitamo o tome je na određen način uznemirujuća.

Knjiga vet je objavljena nedavno i to od strane YA Vulkana, novog izdavačkog imena, koji će u okviru Vulkana izdavati isključivo young adult literaturu. Ovu knjigu sam osvojila jer su moj komentar na Instagramu odabrali kao najbolji. Pitanje je bilo šta je najluđa stvar koju smo učinili zarad ljubavi, a moj odgovor je da je meni totalno ludo ono što je svima normalno - to što kompletnom strancu potpuno otvaramo svoj život.

Glavna junakinja, Šarlot, je devojka koja je odrasla u porodici u kojoj su žene rano ostajale u drugom stanju, što je za posledicu imalo da su odgajale decu kao samohrane majke. Ona je sebi zacrtala da neće biti kao njena baka, majka i sestra, da će upisati biologiju na Stanfordu, a kasnije završiti medicinu. Ona nije izlazila, nikada nije imala dečka i zaklinjala se da neće dozvoliti da je bilo koji dečko pomuti planove.

To je bio odličan plan, sve dok se u cvećari u kojoj radi nije pojavio misteriozni dečko. Šarlot se zaljubljuje na prvi pogled i tokom celog romana je zbog Tejta spremna na sve. A zaista se susreće sa mnogo prepreka.

Ova knjiga nije tip knjige koji meni odgovara. Daleko od toga da je loša, samo nije moja šoljica čaja. Očekivala sam ljubavnu priču i da će Šarlot da se odrekne svega zbog momka, to bukvalno piše u sinopsisu i na prednjoj korici knjige. Ali nisam očekivala da se priča odvija onako kako se odvijala. Sve to je pomalo previše bajkovito za moj ukus, a moram da priznam i da su me njeni postupci u više navrata baš nervirali.

Međutim, ubeđena sam da bi za mnoge tinejdžerke, pa i ostale ženske osobe koje su izašle iz tinejdžerskog perioda, ova knjiga bila odlično štivo za opuštanje. Ukoliko volite ljubavne priče i ukoliko se ne nervirate kao ja kada se ljudi odriču svega zarad ljubavi, ovo je definitivno knjiga za vas.

Kako svaka knjiga zaslužuje da bude voljena, a ja ovu svakako neu čitati ponovo, ve sam je udomila, kako bi dobila ljubav koju zaslužuje.

Radnja knjige U moru zrno soli je smeštena u period Drugog svetskog rata i fokusira se na, istoriji malo poznat, evakuacioni poduhvat Hanibal, u kojem je najveći brod bio Vilhelm Gustolf.

O serijalu Stakleni presto sam čula samo najbolje. Jedva sam dočekala da bude preveden kod nas kako bih mogla da ga pročitam. Za sada imam pprvi deo serijala, uskoro planiram da kupim sledeća dva, a nadam se da će Laguna, kao što su njeni zaposleni rekli kada sam pitala, izdati i ostale delove do kraja godine. Posebno bih želela da skrenem pažnju na korice Laguninog izdanja, koje su mnogo lepše nego originalne.

Selena ima samo osamnaest godina, ali je najozloglaženiji ubica na svetu. Ona godinu dana provodi u rudniku soli, koji takođe nazivaju i rudnikom smrti, ali uspeva da preživi. Iz rudnika je odvode kapetan kraljeve garde i princ lično, kako bi bila jedan od takmičara u nadmetanju za kraljevog zatočnika. Ukoliko postane kraljeva zatočnica, ona će morati četiri godine da ubija za njega, da bi nakon toga bila slobodna.

Zanimljivo je posmatrati Selenine stadijume ponašanja, od momenata u kojima samo razmišlja koga bi ubila na koji način, do momenata kada se ona toliko ponaša kao prosečna osamnaestogodišnja devojka, da je teško poverovati da je surovi ubica. Sa njom prolazimo kroz kompletno takmičenje, ali i bujicu sećanja i osećanja kroz koja u tom periodu prolazi.

Nema dobre fantazije bez primesa folklora, tako da u ovom delu imamo zabranu magije, ali je određena vrsta magije ipak uspela da se provuče u vidu mitskih stvorenja i čudnih simbola. A u vezi sa tim čudnim bićima i simbolima dešavaju se čudna, skoro ritualna ubijanja jednog po jednog takmičara.

Knjiga sadrži mnogo napetih i neizvesnih momenata i, iako u nekim situacijama možete zaključiti šta će se desiti, do poslednjeg momenta se kolebate jer je pruženo više opcija koje izgledaju kao moguće, tako da radnja nije potpuno predvidiva.

Saba Tahir je radnju Iskre u pepelu smestila u vreme Starog rima. Marcijali su pobedili u ratu, a Skolari su najpotlačeniji narod u carstvu.

Imamo dve tačke gledišta. Sa jedne strane je Laja, mlada Skolarka, čiji su roditelji i sestra ubijeni od strane Marcijala zbog toga što su bili vođe pokreta otpora. Na samom početku knjige ubijaju joj i babu i dedu, a brata je odvode u zatvor. Njen glavni cilj je da oslobodi brata i zato se udružuje sa pokretom otpora i odlazi na Crnu stenu i na taj način špijunira za otpor.

Crna stena je nešto poput elitne vojne škole. Tamo momke i po koju devojku obučavaju oko 15 godina, kako bi postali najsurovije ubice pod nazivom maske. Jedan od onih koji tu obuku završavaju je Elija. On planira da dezertira na dan dodele diploma, ali nakon razgovora s augurom, besmrtnim čovekom koji može da čita misli i proriče sudbinu, Elija ipak odlučuje da ostane.

Prvih sto strana mi je Laja bila strašno dosadna. Naravno da joj se desilo nešto neopisivo strašno, ali njena nesposobnost i kukanje su mi jako išli na živce. Prava uzbudljiva radnja, kada je ona u pitanju, počinje tek sredinom knjige, ali svakako je vredno svakog momenta u kojem vam je do tada ova knjiga možda bila dosadna. S druge strane, Elijina poglvlja su mi zanimljiva od prve do poslednje rečenice, te knjiga nije bila kompletno dosadna, samo sam imala male zamerke tokom jednog dela čitanja.

Saba Tahir je u radnju ove knjige utkala i pojavu mnogih bića iz legendi, poput gulova, što mi se izuzetno dopalo. Ono kroz šta skoro svi likovi u ovoj knjizi prolaze nije nimalo humano, a zahvaljujući tome što u samom tekstu imamo i njihove unutrašnje monologe, mnogo brže dolazi do toga da se saosećamo sa samim likovima i imamo osećaj kao da zajedno sa njima prolazimo kroz sve muke.

Sajmon je gej tinejdžer koji se još uvek nikome nije autovao. Jedina osoba koja zna da je on gej je takođe gej tinejdžer koji ide u njegovu školu, ista je godina i potpisuje se pseudonimom Plavi, a sa kojim Sajmon razmenjuje imejlove. 

Jednog dana je Sajmon zaboravio da se izloguje sa svog mejla u školskoj biblioteci i momak pod imenom Matrin je skrinšotovao njegove razgovore sa Plavim i odlučio da ga ucenjuje. Sajmon mora da nađe način da se autuje svojom voljom, pre nego što bude primoran da to uradi, a uplašen je da će eventualno objavljivanje skrinšotova ugroziti Plavog i otkriti njegov identitet. 

Iako je Sajmon žrtva ucene, radnja ove knjige nije posvećena vršnjačkom nasilju, a Martin nije tipični loš momak. Rekla bih da je ovo knjiga o realnim osećanjima i običnom tinejdžerskom životu. Razlika je u tome što umesto strejt tinejdžerske ljubavi, imamo prikaz gej tinejdžerske ljubavi. Ali ne mislim da je to nešto potpuno čudno i neobično - ljubav je ljubav. 

Svi likovi u knjizi su veoma realno prikazani. Tokom čitanja ove knjige nećete imati momenat u kojem ćete pomisliti: Koji tinejdžer ovako živi?! Kompletna radnja je izuzetno  prizemna i prikazuje nam svakodnevicu tinejdžera.

Neki likovi su mi tokom čitanja izuzetno prirasli srcu, dok neke u potpunosti razumem, ali mi se njihovo ponašanje ni malo ne dopada i ne želim da ih opravdavam situacijama u kojim su se našli. Veoma sam se uživela u priču i kao svoj zadatak prihvatila otkrivanje indentiteta Plavog. Moram da priznam da je moja unutrašnja detektivka veoma ponosna, jer sam vrlo rano otkrila o kome se radi. Ipak, to nije toliko očigledno, samo treba da obratite pažnju na prave tragove.

Čitanje mi tokom juna nije baš išlo za rukom, počela sam da čitam mnogo knjiga, ali nijednu nisam završila. Nakon što sam pročitala Sajmona, želja za čitanjem mi se vratila, tako da, ukoliko ste u sličnoj situaciji, preporučujem ovu knjigu jer je veoma zabavna, a isto tako veoma laka za čitanje.