Ubrzo nakon čitanja prvog dela triologije Sali Grin, Poluživot, pod nazivom Bela vrana, započela sam čitanje sledećeg dela, Crno srce.

U ovom delu, Nejtan, nakon što je dobio svoja tri dara, ima jedan cilj - da spasi svoju ljubav. Ona je u većem delu Crnog srca za njega pokretačka snaga. U ovom delu Nejtan po prvi put provodi vreme sa svojim ocem, on takođe po prvi put uspeva da obuzda svoju životinju, ali i prvi put ubija. Mnogo je situacija u kojima se nikada ranije nije našao, kao i mnogo tužnih događaja kroj koje mora da prođe. Njegova snaga volje je na velikom testu.

Ljubavna priča je svakako i dalje prilično suptilna i platonska, a kada je fizička, nije eksplicitna. Ljubavni trougao je veoma neobičan i neočekivan.

Iako se na momente sve divno odvija, rat između okrutnih belih veštaca i Alijanse svih veštaca i polukrvnih je na pomolu. Okuplja se sve veći broj pobunjenika i počinje napade na lovačke logore. Razvijaju veoma uspešnu taktiku koja odlično funkcioniše.

Tokom većeg dela knjige se nekako sve savršeno dobro odvija. Toliko dobro, da pomislite da će se ili desiti nešto veoma loše, ili će njiga jednostavno izdati vaša očekivanja.

Tokom skoro celog procesa čitanja sam doživljavala ovo delo kao prosečno, osrednje, a onda se desilo ono što popularno nazivaju plot twist. Iako sam pretpostavljala da će se neki obrt dogoditi, ono što se desilo me je dočekalo nespremnu. Odmah nakon završetka čitanja, morala sam da se dočepam finalnog dela.