Gleda se „u cugu”. Pet dvadesetominutnih epizoda. Dužina prosečnog filma. Isključivo hladni tonovi boja, što savršeno odgovara priči. Čak i krv ima onaj hladni, plavičasti ton.

Dve trake za glavu. Dva broja. Nosilac broja jedan je u ravni sa Bogom. Može ga izazvati samo nosilac trake broj dva, dok njega može izazvati bilo ko i on mora prihvatiti da se bori. Ceo anime je jedna velika borba za život.

Mislim da bi mi bilo uzbudljivije da je sam Afro dobijao malo više udaraca. To bi dodalo na neizvesnosti. Ovako je kao Rambo... Ili Bata Živojinović u ulozi Valtera.

Poslednja epizoda. Tačnije, poslednjih pet do deset minuta. Uh... Nepredvidivo. Puno preokreta.
A kraj - ogroman mindfuck. Mrzim nedovršene priče. Ova ne samo da je nedovršena, već je napeto nedovršena! Ali opet tako dobro odrađena... Ne znam, nisam pametna. Definitivno nisam ravnodušna.

Preporuka.

Mesec je počeo prilično lepo, Moj novogodišnji poklon bio je odlazak na izložbu Čudesni svetovi Salvadora Dalija. Bolje nije moglo.

Dakle, ako postoje favoriti meseca koji su toliko ružičasti, zašto ne bih napravila i odeljak za svoje hejtove? Namerno odeljak nisam nazvala hejt meseca jer bi me to ograničilo samo na pojave koje sam žešće ishejtovala. U ovom slučaju mogu da spomenem ono što sam ishejtovala, što me je samo iznerviralo, nešto što me je rastužilo, ono za šta mislim da su ekstremne gluposti... Svo smeće i negativne emocije tokom jednog meseca.

Svaka stvar koja mi izmami reakciju tipa:

Dete iz provincije je konačno promolilo nos napolje, a na to ga je navela upravo izložba dela umetničkog boga - Salvadora Dalija.

Izložba je otvorena 28. decembra u Kući Legata (Knez Mihailova 46).

Prva stvar u vezi sa ovom izložbom koju sam primetila je da je jako loše izreklamirana. Nijedan medij nije pisao o njoj. Saznala sam za ovaj događaj tako što mi je slučajno izašla slika koju je objavila stranica Izložbe, a koju je neko lajkovao. Smatram da je sramota to što se o ovakvoj izložbi nigde ne govori. Shvatićete o čemu govorim kada pročitate šta sve tamo možete videti.

Izložba se sastoji iz nekoliko prostorija i zaista mnogo radova. Uglavnom su u pitnaju grafike. Retko se organizuju izložbe Dalijevih slika, bilo ovde, bilo u inostranstvu. Međutim, sve te slike možete videti i o njima čitati na internetu, dok se grafike retko gde mogu naći, a apsolutno su sjajne.

U samom hodniku nalaze se plakati sa Dalijevih izložbi. To je veoma lep detalj i mogućnost da saznate gde i kada se Dali pojavljivao na sopstvenim izložbama tokom života.

Logujem se, klikćem na "novi post". U prostor za naslov kucam "Favoriti dvanaest meseci"... Čekaj, bre, Pilulo! Kako je glasio naslov ovog posta prošle godine? Ma, definitivno nisi isto napisala, ali proveri ti to za svaki slučaj. Glupo je da bude isti naslov. Klikćem na godinu dve hiljade petnaestu, mesec januar. Skrolujem. Nalazim post koji tražim. Naslov: "Favoriti dvanaest meseci".
Ovo mi se na kraju ipak učini simpatično, te naslov ostavih identičan.

Iako su mi stvari poput prijatelja i porodice favoriti svake godine, potrudiću se da se ne ponavljam i da ovi godišnji favoriti budu drugačiji od prethodnih. Ipak je i godina bila drugačija.

Neću biti lažno skromna, pa ću reći da sam sama svoj godišnji favorit. Naravno da nisam ispunila sve što sam želela. Zapravo, postala sam daleko manje društvena i moji izlasci van četiri zida stana su se značajno proredili. To nije nešto na šta bih bila ponosna.
Naspram ovih stvari koje definitivno moram da promenim stoji ono  što čini da budem favorit sama sebi - činjenica da sam prvi put u životu mnogo radila na sebi i da sam mnogo bliže osobi kakva želim da budem nego ikada do sada.

Ako u ovom postu očekujete praznično raposloženje i doček Nove godine kao glavni favorit (ili favorit uopšte), pogrešili ste internet adresu.

Vizelj je i ovog meseca imao status favorita. Pomerao me je ritam k'o da sam Ritam mašina.