Logujem se, klikćem na "novi post". U prostor za naslov kucam "Favoriti dvanaest meseci"... Čekaj, bre, Pilulo! Kako je glasio naslov ovog posta prošle godine? Ma, definitivno nisi isto napisala, ali proveri ti to za svaki slučaj. Glupo je da bude isti naslov. Klikćem na godinu dve hiljade petnaestu, mesec januar. Skrolujem. Nalazim post koji tražim. Naslov: "Favoriti dvanaest meseci".
Ovo mi se na kraju ipak učini simpatično, te naslov ostavih identičan.

Iako su mi stvari poput prijatelja i porodice favoriti svake godine, potrudiću se da se ne ponavljam i da ovi godišnji favoriti budu drugačiji od prethodnih. Ipak je i godina bila drugačija.

Neću biti lažno skromna, pa ću reći da sam sama svoj godišnji favorit. Naravno da nisam ispunila sve što sam želela. Zapravo, postala sam daleko manje društvena i moji izlasci van četiri zida stana su se značajno proredili. To nije nešto na šta bih bila ponosna.
Naspram ovih stvari koje definitivno moram da promenim stoji ono  što čini da budem favorit sama sebi - činjenica da sam prvi put u životu mnogo radila na sebi i da sam mnogo bliže osobi kakva želim da budem nego ikada do sada.


Koncerti su uvek bili i ostaće favoriti svake godine. Ove bih izdvojila Brigand, koji su u značajnoj meri obeležili ovi godinu. Tokom svih ovih dvanaest meseci, Brigand je bio moj bend za svako raspoloženje. Njihove svirke su me odvodile na neko lepše mesto. Na kraju krajeva, u pitanju su i sjajni ljudi.



Saradnja sa DRAFT zinom mi je definitivno mnogo donela. Upoznavanje sa super ljudima, novo mesto za svirke, razgovore i druženje sa bendovima... Što je najbitnije, odnela je svaki vid treme, poboljšala moje pisanje i donela prve štampane tekstove. Hvala Dregoni i draftovcima!



KST je obeležio drugu polovinu godine na tako mnogo načina. Ovom prilikom želim da kažem svom partneru u KST kriminalu da je mnogo volim i da ne sme da prestane da izlazi sa mnom, jer je s njom provod najbolji! Ščula?!

Koliko mi je crtanje nekada bilo izvorište kreativnosti i prijatnih osećanja, toliko je to sada pisanje. Mnogo sam pisala ove godine, ali i dalje manje nego što bi trebalo. Ne, neću imati aspiracije da postanem pisac. To prepuštam jednoj bliskoj osobi. Ja se najbolje osećam pišući ovakve stvari koje su naizgled gluposti, a ipak tako značajne.

Najveći favorit ove godine se pojavio tek pred njen sam kraj. Jedno malo čudo koje spava svaki put kad odem da ga vidim, a jednog dana će da me zove keka.