Svaki hvalospev o Životinjskoj farmi koji sam pre čitanja čula je apsolutno opravdan.

Što se tiče radnje, ona se odvija na Veleposedničkoj farmi na kojoj su životinje u toliko lošem položaju da se odlučuju na pobunu i na taj način uspostavljaju vladavinu životinja. Uspostavlja se sedam zapovesti koje su svi dužni da poštuju. Međutim, što se radnja više odvija, dolazi do sve većeg iskrivljenja osnovne ideologije životinja i njihove stvarnosti.

Orvel je sjajno prikazao bitno društveno razdoblje dobro upakovano u basnu, tako da deluje malo diskretnije. On nas vodi od pobede nad kapitalizmom do dolaska Staljina na vlast. Prikazuje kako vrlo lako dolazi do iskrivljenja istine i ispiranja mozgova bez šanse da iko primeti šta se dešava, sve dok konačno ne dođe do potpunog izjednačenja „oslobodioca” sa onima od kojih se oslobađalo.

Propagiranje jednakosti polazi od toga da su svi jednaki i svi drugovi, a završava se time da su „sve životinje jednake, samo su svinje malo jednakije”.

Priča ume da deluje pomalo bezazleno zbog toga što su glavni likovi životinje, te nismo odmah svesti ozbiljnosti situacije, ali svakim redom, svakim pasusom sve nas više tera da se zapitamo šta nam se to dogodilo.

Ovog meseca imam znatno manje novih knjiga nego prošlog. To je verovatno dobra stvar, s obzirom na to da, ako ovako nastavim sa nabavljanjem knjiga, neću nikada stići da ih sve pročitam.

Uprkos ne baš zavidnoj finansijskoj situaciji, nekim knjigama nisam mogla da odolim.

Prođe jun kao da ga nije ni bilo. Krenule vrućine, ljudi na Adu idu malo na kupanje, malo uveče na Beer Garden, a ja se zatarabih. Stolica se usijala što zbog vrućine, što zbog toga što sam je svojski zagrejala, kako kaže naš narod. Ne pamtim kada sam u životu pila ovoliko jogurta. Ja čak nisam neki preteran fan istog. Pola one plastične čaše i dosta. Međutim, ovaj mesec sam živela na jogurtu (osim ona dva dana koje sam provela kod kuće i prežderavala se čime sam stigla). Elem, da batalim ja ovaj „lajfstajl” opis (nije lepo pretvarati se u fešn blogerku, dovoljno je što imam mesečne favorite), pa da se bacim na kuckanje onoga što treba da se nađe ovde.

Neću praviti izuzetak, i ovog puta ću krenuti od muzike.

Kao i Kofein, i ja sam poprilično sigurna da univerzum vodi Narkoman.

Mislim da me ovog meseca nije mnogo toga iznerviralo. Možda je to zbog toga što sam tokom juna živela u izolaciji. Nisam nešto preterano često izlazila iz stana, a iako sam bila na internetu, nisam preterano posvećivala pažnju člancima. Prisećam se šta je sve bilo okidač lošeg raspoloženja dok kucam ovo i nadam se da na kraju neće biti daleko više stvari nego što sam očekivala.


Mislim da je jedina stvar koja me je instinski iznervirala organizacija festivala Devet. Dosta ranije smo poslali zahtev za akreditaciju novinara i fotografa za koncert Die Antwoord-a. Poslali su nam prijavu koju smo popunili. Dan pre koncerta stigao nam je mejl da smo akreditovani za festival i da ta akreditacija ne važi za spomenuti koncert. Odmah smo im se obratili rekavši da smo naglasili da hoćemo akreditaciju za koncert i poslali su nam drugu prijavu. Međutim, posle toga nam se nisu javili. Umesto da lepo dobijemo mejl u kom piše da nam akreditacija nije odobrena, ostali smo bez odgovora i bez akreditacije. Takođe sam po komentarima na stranici festivala videla da su i drugi ljudi imali problema zbog loše organizacije. Krajnje neprofesionalno.

Ukoliko se zanimate za urbanu kulturu, izlazite iz mejnstrim okvira i želite da slikom ili rečju prenesete svoje utiske sa različitih događaja, imam da vam saopštim nešto vredno pažnje.

Redakcija pančevačkog omladinskog informatora Draft objavila je konkurs za nove članove i članice. Konkurs je otvoren za sve one koji se nalaze u Pančevu i okolini, a želeli bi da budu redovni novinari i fotografi ovog informatora, ali i za ljude iz drugih gradova koji bi želeli da budu dopisnici.
Redakcija je u potrazi za mladima od 15 do 30 godina koji su zainteresovani za urbanu kulturu.

O samom informatoru se možete nešto opširnije informisati ovde

Što se detaljnijih informacija o konkursu tiče, ukoliko želite da se prijavite za novinara, više informacija možete pronaći ovde, dok prijavni formular možete preuzeti sa sledećeg linka.
Ista priča važi i za fotografe: informiši se i preuzmi formular za prijavu. 

• Loš početak
• Soba reptila
• Kraj otvorenog prozora
• U strašnoj pilani

Kao i prethodnih meseci, bataliću hronologiju i grupisati sve stvari iste tematike. Kao i uvek, prvo muzika.

Maj je bio mesec sjajnih svirki. Zaista ne mogu da se požalim (osim na onu jednu na koju sam se žalila juče u treševima meseca).

Dakle, počnimo kako i treba - od početka. Prvi maj. Uksrs. Nas desetak batalismo praznovanje oba i zaputismo se na svirku Goblina u Šabac. I da je sam koncert bio potpuno sranje (što nikako nije moguće) bilo bi mi sjajno jer sam išla sa ljudima koje volim i koje dugo nisam videla. Opet je Šećer bila jedino žensko u društvu. Ali, verujte mi da se prirodnije osećam u takvom okruženju. Čim je tu još jedna devojka odmah ima neke napetosti u vazduhu. Isto tako, srela sam zavidan broj ljudi koje nisam videla jako dugo. Neke i više od godinu dana i sa svima se ispričala. Baš sam srećna zbog toga. Šećer je brat, hah. Bilo je stvarno savršeno i hvala Nebojši, Dušanu, Mirku, Branku, Vladi, Boži i Davidu što su mi ulepšali veče.