Svaki hvalospev o Životinjskoj farmi koji sam pre čitanja čula je apsolutno opravdan.

Što se tiče radnje, ona se odvija na Veleposedničkoj farmi na kojoj su životinje u toliko lošem položaju da se odlučuju na pobunu i na taj način uspostavljaju vladavinu životinja. Uspostavlja se sedam zapovesti koje su svi dužni da poštuju. Međutim, što se radnja više odvija, dolazi do sve većeg iskrivljenja osnovne ideologije životinja i njihove stvarnosti.

Orvel je sjajno prikazao bitno društveno razdoblje dobro upakovano u basnu, tako da deluje malo diskretnije. On nas vodi od pobede nad kapitalizmom do dolaska Staljina na vlast. Prikazuje kako vrlo lako dolazi do iskrivljenja istine i ispiranja mozgova bez šanse da iko primeti šta se dešava, sve dok konačno ne dođe do potpunog izjednačenja „oslobodioca” sa onima od kojih se oslobađalo.

Propagiranje jednakosti polazi od toga da su svi jednaki i svi drugovi, a završava se time da su „sve životinje jednake, samo su svinje malo jednakije”.

Priča ume da deluje pomalo bezazleno zbog toga što su glavni likovi životinje, te nismo odmah svesti ozbiljnosti situacije, ali svakim redom, svakim pasusom sve nas više tera da se zapitamo šta nam se to dogodilo.